 Фарса са МСП-ом и са најновијим предлогом резолуције потврђује да владајућа коалиција од првог дана постојања пре две године само обмањује српску јавност претварајући се да се “бори за Косово”, а њени спољни налогодавци само се праве да им због тога није право.
 Европска унија са Русијом, а не против ње, то није нереално сањарење на јави, него потпуно реална ствар. Русија остварује велике пројекте енергетског заједништва са Европском унијом. Од Русије теку пипци гасовода у Кини и у Европи. Стране које, једна испоручује гас а друга тај гас прима, нису спремне да ратују.
 О степену Турског утицаја у Србији сведочи ултимативни захтев за доношење резолуције о Сребреници; посредништво у сређивању конфликта између министара владе Србије, лидера Санџака Р.Љајића и С.Угљанина; учешће Анкаре у потписивању од стране Србије низа декларација, поред осталог и Истамбулске.
 Сваки народ, који иоле држи до себе, поштује своју традицију и културу и образује своје нараштаје у духу свог идентитета односно оних вредности по којима се квалитативно разликује од других народа. Образовање код тих народа воде озбиљни, промишљени и доследни људи. Темеље таквог образовања у српском народу поставио је Свети Сава.
 У овој земљи, посебно од петооктобарске контрареволуције, и бабе и жабе воде спољну политику. „Креира“ се на тридесетак мјеста. Из властитог дугогодишњег дипломатског искуства износим да су ме често домаћини и страни дипломати, у Дипломатском кору земље пријема питали: „Ко и где креира спољну политику Србије?
Тема емисије била је актуелна геополитичка ситуација у Европи и на Балкану посебно, а у том контексту представљени су нови бројеви часописа ВИДОВДАН (темат посвећен НАТО-у) и ДВЕРИ СРПСКЕ (темат посвећен антинацизму и антифашизму). Аутор и водитељ емисије је Горан Игић.
 Што год ми мислили о Арбанасима и њиховој самозваној држави, они и те како знају на чему држава почива и како се њен територијални интегритет брани. Зато имају не само полицију са специјалним јединицама, него и заштитни корпус , па кад год наслуте да може бити угрожен територијални интегритет њихове самозване државе, одмах прете употребом оружане силе.
 Иначе, укупна задуженост града Београда, за период од 2001. до 2010. године, код међународних финансијских институција, износи ни мање ни више него 349,6 милиона евра. Ради се о пет кредита које је градска власт узела за „инфраструктурне градске пројекте“, а које ће Београђани враћати све до 2035. године.
 Вашингтон и већи део ЕУ верују да је консензус Тадића и Николића успех евро-америчке политике условљавања. А то значи да ће условљавање да се настави још јаче, при чему не постоји ни мало простора да се озбиљно прихвате и уваже српски интереси, ма колико скромни били.
 Све више смо сведоци „популаризације“ хомосексуализма на нашим просторима, што је највероватније последица „доследне политике“ додворавања међународној заједници и западу, са намером да им се прикажемо као „напредна“ нација. До проблема долази у тренутку, кад народ препознаје хомосексуализам као нездраво окружење за себе и за своје потпомство.
 Свако ко има очи да види и уши да чује, а и памет да мисли, одавно је дошао до закључка да је читава та прича око европских интеграција и ''дипломатске борбе'' за Космет од почетка до краја била свесно срачуната подвала, а да су наши властодршци само технички спроводили налоге који су им саопштени из Вашингтона, Лондона и Брисела.
 Увек је запад настојао да Русе представи Србима као њихову лажну браћу, после чега је могао да спроводи своју политику која је имала за циљ контролу Балкана слабљењем српске нације. И још при томе да за ту политику придобије као савезника владајући српски политички естаблишмент.
 У Украјини се до неукуса много пише и говори о "европском избору" и, посебно, о уласку у ЕУ. За већину новинара који се баве овом темом је углавном јасно: фондови – привлачан рад. Али, ту се већ увлаче и политичари. На пример, о чему је говорио председник Виктор Јанукович 24. августа на прослави 19-те годишњице независности Украјине: "Наш циљ је присаједињење Европској Унији".
 Актуелни режим, колко може, а да баш радикално не угрози своје позиције, ради против интереса српског народа. А да би у томе био успешан, ту су појединци – како блиски ЛДП-у, тако и они из редова „центра“, као и купљене (новцем, функцијама, или на неки други начин) квази-патриоте – који оправдавају па и хвале његове потезе.
Значи, долази време куповине а изрода на претек. Осећај мучнине и горак укус пораза. Митска прошлост то не лечи. У Србији ће се време рачунати пре и после губитка душе, то јест - Косова. И ништа више није као пре. Рекло би се да смо дотакли дно.
 Оне државе које треба да се одупру инсистирању САД-а да признају независно Косово, питају се зашто би оне улазиле у конфликт са САД-ом, када ми не улазимо. Власт у Србији „све карте“ у унутрашњој и спољној политици ставља на страну европске интеграције иако је пут Србије ка ЕУ – и без питања Косова – „поплочан неизвесношћу“.
 Наш евентуални пристанак на трговину територијама ће, као и до сада, бити пропраћени само додатним захтевима. Попуштањем призивамо нове несреће. Сада се већ увелико ради на ширењу сепаратистичког синдрома међу муслиманском популацијом Рашке области, а сутра ће још гласније бити постављено питање Војводине.
 И сада догађаји око резолуције посташе једини прави критеријуми за разврставање да ли је неко од интелектуалаца патриота или није, и да ли неко „поједностављује“ или „нијансира“. И то све због тога што се пред нама јавно одиграо, мање или више усамљени покушај да се лако предвидив и очигледан наставак дебакла нашег режима аналитички оправда.
|
|