Мина Ћурчић: Нетко беше Страхињићу Бане или мало је таквих јунака као што је Арно Гујон

Поделите:

У септембру ове године директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и руководилац регионалног представништва за Балкан НВО “Руска хуманитарна мисија“ Бранимир Нешић потписали су у Београду Меморандум о сарадњи на реализиацији хуманитарних и добротворних програма. Према том Меморандуму, “Руска хуманитарна мисија“ у сарадњи са Владином Канцеларијом за КиМ помагаће српски народ у покрајини у области здравства, образовања и социјалне заштите. “Руска хуманитарна мисија“ донирала је систем за снабдевање кисеоником Клиничком центру у Косовској Митровици, а Енвер Хоџај министар спољних послова тзв. Косова осудио је ову хуманитарну акцију уз образложење да се ради о “маски која има за циљ да заустави инвестиције Запада у регион“, као и да “Влада Србије покушава да се умеша у Косово, тако што представља  паралелне структуре као хуманитарне акције иза којих стоје руске НВО“.

“Надамо се да ћемо заједничким силама живот наших људи и свих који живе на КиМ бити унапређен и да ће то бити једно боље место за живот.“, истакао је Нешић приликом потписивања Меморандума, додавши да “Руска хуманитарна мисија“ ради уз помоћ и подршку руске државе и других фондова у три региона-на Балкану, у средњој и централној Азији и на Блиском истоку. Наравно, Хоџају није било тешко да нападне “Руску хуманитарну мисију“, јер иако је реч о хуманитарној мисији која је донирала Клиничко болнички центар на северу Косова, где не живе само Срби, него и Албанци, ипак се ради о “руској“ хуманитарној мисији, а познато је да је тзв. Косово “најпроамеричкија држава на свету“, како воли да каже Вљора Читаку, амбасадор “Косова“ у САД и бивши министар за европске интеграције. Једноставно, “Косову“ не иде у прилог да ужива помоћ Русије, а са друге стране, у интересу косметских Албанаца је да на територији Косова и Метохије опстане и остане што мање Срба. Међутим, постоји и Арно Гујон; Француз, човек који се бави хуманитарним радом и који је након мартовског погрома 2004.године одлучио да оснује хуманитарну организацију која ће помагати Србе на Космету, нарочито онима који живе у енклавама јужно од Ибра. Гујон, како сам каже, одрастао је у породици у којој се негује пријатељство између Србије и Француске, а на Космет је први пут отишао када је имао само 19 година, односно када је заједно са братом одлучио да оснује хуманитарну организацију “Солидарност за Косово“.

“ Са једне стране рат,велико сиромаштво, људи живе без слободе говора и кретања, и то почетком 21.века у Европи, а са друге стране срдачан дочек. Нису имали ништа, а хтели су да дају све. “Ако од својих уста не одвајаш, у суштини и не дајеш.“, рекла ми је госпођа из села Бања која ме је са супругом примила на коначиште и тада сам схватио прави смисао давања. Ипак, највише ме је погодило када сам једној девојчици поклонио лутку и схватио да је то прва лутка коју је добила, а имала је 11 година.“, рекао је Гујон, описујући свој први сусрет са Србима који живе на Космету. Он, такође, воли да каже да је његово највеће признање што више људи “не гледају на Србе због искривљене слике прошлости, већ због истините слике садашњости“.

“Не можемо да затворимо очи пред оним што се дешава, не само због прошлости већ због будућности наше деце. Бар једном месечно одемо на Косово. Спријатељили смо се са људима тамо, зближили, одрасли заједно. Доста данас има деце у селима што је најбољи знак наде и храбрости. То су вредни и достојанствени људи који не желе да живе од помоћи, већ од сопственог рада.“, искрен је Гујон. Не крије да је од тада редовно одлазио на Космет, као и да је након што је завршио студије, желео да пронађе посао који ће му омогућити да живи ближе српском народу, па је 2010.године шест месеци боравио у Зворнику, ангажован од стране једне француске фирме, где је упознао супругу Ивану са којом има двоје деце: Милену Жозјан Милојку и Ирену Ивану Алину.

“Видео сам прелепу девојку, пришао сам, почели смо да разговарамо најпре на српском, а потом на француском. Сазнао сам да је рођена у Француској у близини мог родног града, а да су њени родом из Малог Зворника где је дошла у посету након две године. Отишли смо у Француску, а након 2012.године одличули смо да се преселимо у Београд где смо основали породицу. Ето, мој пут је ишао од Француске до Србије, а њен од Србије до Француске и срели смо се у једној тачку у Зворнику.“, објашњава Арно. Сасвим оправдано у албанским медијима Арно Гујон никада није био нападан, јер није било основа за напад на човека који се бави хуманитарним радом, не угрожавајући никога. Чињеница да је Гујона одликовао бивши председник Србије, Томислав Николић, што је била једна од главних вести у приштинским медијима на албанском језику, не и случајно: требало је доказати да постоји веза између Гујона и званичног Београда, јер је одавно познато да Албанци са Космета, али и сви заговорници косовске независности, српску државу виде као непријатеља и “лошег суседа“, јесте био покушај да се оцрни овај хуманитарац, тако што ће бити представљен као “српски човек“, тј. човек који има подршку званичног Београда. Са друге страни, један просечан Албанац са Космета свестан је да нема ништа необично у томе што српске власти подржавају једног Француза који помаже Србе који живе на Космету, нарочито ако узмемо у обзир чињеницу да је живот Срба и Албанаца на Космету тежак. Међутим, као што је познато да су косметски Албанци само продужена рука САД на Балкану, тако није нимало чудно што је баш телевизија Н1 покушала да докаже да  Арно Гујон, али и хуманитарна организација “Солидарност за Косово“, није неко ко се само бави хуманитарним радом, већ неко ко се бори против муслимана, ЛГТБ популације и ко заједно са српским националистима учествује у “Видовданском маршу“, односно требало је представити Гујона као екстремисту. Приликом његовог гостовања у емисији “Нови дан“ која се емитује на телевизији Н1, Гујону су постављена питања везана за његову везу са француским идентитарцима, али и учешће у “Видовданском маршу“ на којем је учествовао и покрет “1389“, између осталих.

“Међутим, у јавном наступу у српским медијима, Ви нисте говорили о неким вашим, сад не знам, да ли досадашњим или пређашним политичким ставовима о Вашем политичком опредељењу…Јесте ли и даље идентитарац?“, питали су Гујона на телевизији Н1.

“Ја, у српским и у француским медијима, трудим се да правим разлику између хуманитарног рада који је нешто позитивно и који треба да окупи људе и то је оно што радимо од 2004.године и зато смо успели да окупимо око себе дванаест хиљада донатора и који долазе из различитих хоризоната и свако од њих има своје мишљење , али сви смо се окупили око једне акције и та акције је хуманитарна за помоћ Србима на Косову. Тако да мислим да политика не улази у нашу причу, баш због тога, зато што је наш првенствени циљ да урадимо нешто позитивно и конкретно за те људе, без обзира на то шта ко мисли и зашто то жели да ради.“, рекао је он на српском језику.  Водитељка подсећа Гујона да се “блок идентитараца не декларише ни као леви, ни као десни, али да су идентитарцима са екстремном десницом заједнички исламофобични ставови или ставови према припадницима ЛГТБ популације, оптуживали су их за ксенофобију“.

“Ја сам слободан да говорим о свему и о мојим политичким ставовима-данашњим, јучерашњим, као и о Србији и Француској. Што се тиче покрета који сте споменули, он, чини ми се, више не постоји. Постојао је у Француској неколико година, окупио око себе неколико стотина чланова. Ја сам био члан шест месеци од 2010.до 2011.године и то је био начин да подржим неке идеје које имам. Наравно, ако сам ангажован у Србији онда је и очекивано да сам ангажован и у Француској око неких ствари. Наравно, као и свако, имам право да се развијам и да се мењам. Међутим, оно што сте рекли у вези са њиховим ставовима није тачно: они, чини ми се, чак су и организовали неке скупове са баш ЛГТБ особама у вези са неким стварима…Нажалост, многи у Француској имају те исламофобичне ставове и то су углавном људи који су се залагали за разарање тих муслиманских земаља: од Либије преко Ирака до

Афганистана. Они су били чак и близу власти и то је веома проблематично, јер нажалост видимо какве последице њихова политика има данас.Док сам био у Француској учествовао сам у демонстрацијама против рата у Либији, али тада су медији били за разарање као што су били за разарање Србије и Југославије, били су за рат, а ми били против рата.“, био је искрен Арно, објашњавајући своје политичке ставове.  На констатацију да никада није имао никакве ставове против исламске вере, нарочито на европском тлу, Гујон покушава да објасни на српском језику да се он противи терористичким нападима иза којих стоје исламски екстремисти, нарочито зато што је познавао једно дете из његовог села које изгубило живот у терористичком нападу који се одиграо у Паризу.

“И кад сам морао да говорим у српским медијима о томе, било ми је тешко. Мислим да треба разликовати исламизам од остатка муслимана…“, објаснио је Гујон.

“Мислите на фундиментални ислам и екстремни ислам, не на ислам генерално?“, прекида га водитељка, свесна да Гујону српски језик није матерњи.

“Исламизам, мислим, не знам како је у српском језику, али мислим да је као и у француском, мислим на фундаментални ислам, они који подржавају тероризам.“,  покушавао је да појасни оно што је било сасвим јасно.

“На ову линију размишљања ме је повело и ваше учешће у “Видовданском маршу“ који је организовао “Српски народни покрет 1389.“, они имају прилично десничарске ставове, а говорили сте и на њиховим протестима. Тај марш је био 2009.године, ако се не варам, и Ви сте учествовали. Зато Вас питам: каква је Ваша веза са том организацијом?“, водитељка не одустаје од намере да докаже да је Гујон само још један “екстремиста“.

“Ја сам написао то у својој књизи-једно поглавље о том “Видовданском маршу“ које је било невероватно искуство за мене, младог Француза. Ја сам тада, тек што сам почео да учим српски, гледао на интернету и видео на сајту “видовдански марш тачка орг“, то нема везе ни са једним покретом, да млади Срби из Београда иду пешке до Газиместана. И онда сам их контактирао-Је л’ могу ја као Француз да се прикључим? Искрено сам се питао-хоће ли ме прихватити. Они су ми рекли- “дођите“; Онда кад сам дошао на аеродрум, они су ме чекали. Ту су били учесници тог марша, углавном, млади људи, било је и старијих људи…“, наставља Гујон, а водитељка инсистира да су у поменутом маршу учествовали и припадници “Српског народног покрета 1389“.

“Не, то је била друга група која је марширала и то нема везе са “Видовданским маршом“  и са тим сајтом, заправо, биле су три групе, што ме је изненадило, али онда када сам сазнао у вези са српским поделама, то ме није ни толико зачудило…“, објаснио је, покушавајући да објасни да за њега не постоје поделе на “националисте“ и “грађане“, нарочито када је Србија у питању.

“За мене нема поделе: оно што ми радимо је да помажемо конкретно тим људима, да реновирамо школе. И мислим да свако без обзира на своје политичко опредељење, без обзира на то шта мисли о данашњој власти, јучерашњој власти, о проблему Косова и Метохије. Хајде да метафорички кажем: да је човек у ЛДП или СРС мислим да не може да буде против онога што радимо. И то је наш циљ-не да поделимо, не да разговарамо о тим идеолошким поделама, него кроз акције да окупимо људе.“, додао је.

Циљ је више него јасан: требало је Гујона представити као екстремисту, а пре свега, као исламофобисту, јер на Косову и Метохији живи велики број Албанаца који се изјашњавају као муслимани, а познато је да у октобру 2012.године положен камен-темељац за џамију у Приштини која ће вероватно бити највећа на Балкану и чија ће издрадња трајати неколико година. Ова џамија, тврди Наим Трнава председник Исламске заједнице на Косову, заузима површину од осам хиљада квадратних метара, а изградња ове џамије кошта око двадесет милиона евра. Поглавар косовских муслимана навео је очекује да ће муслимани из свих крајева света, нарочито из Турске, помоћи изградњу највеће џамије на Балкану. Такође. није на одмет напоменути, да су поглавари косовских муслимана “кумовали“ помирењу косметских Албанаца, односно током деведестих година, они су учествовали у помирењу појединих албанских породица да би  их навели да забораве на “дуг крви“ не би ли се окренули борби за косовску независност. а томе је кумовао Фатмир Љатифи, имам у џамији у Митровици који је мирио завађене албанске породице. Стога, било је неопходно представити Арно Гујона као некога ко мрзи муслимане, јер последњих година, бар на територији Косова и Метохије, све је више оних који се изјашњавају као муслимани, али и оних који одлазе путем џихада, односно постају борци ИСИС, а велики број њих је из Качаника и јужног дела Косовске Митровице. С друге стране сваке године, двадесет и осмог јуна, Срби из свих делова Србије и бивше Југославије, али и Балкана, одлазе у Грачаницу, а потом на Газиместан, где прослављају Видовдан. Одавно је познато, бар свима онима  који су током поменутог датума посетили Космет, да се Албанци, наравно организовано, окупљају у Вучитрну и осталим местима око Приштине, покушавајући да испровоцирају Србе који се налазе у аутобусима и аутомобилима које предовди тзв. КПС( Косовска полицијске снаге), док се на локалним радио станицама на албанском језику може чути да је “ данас Видовдан али да ће све протећи мирно“. Међутим, ако Арно Гујон буде представљен као екстремиста, односно исламофобиста, али као и један од оних који учествује у “Видовданском маршу“, а познато је да је Видовдан трн у оку сваког Албанца, нарочито ако узмемо у обзир да је велики број цркава и споменика посвећених кнезу Лазару и косовским јунацима срушен, штавише, сравњен са земљом: црква у Самодржи код Вучитрна је била посвећена Светом Јовану Претечи, а то је црква у којој се причестио кнез Лазар са својом војском уочи Косовске битке. Поменута црква је први пут нападнута од стране албанских екстремиста 1981. године да би се 1999. године  поново нашла на удару, када је потпуно демолирана, а 2004. године је поново нападнута и претворена у депонију; Споменик легенди о Лазару је постојао и у Гњилану: срушен је током ратних дешавања 1999. године, затим пренет у родно Лазарево родно место, Прилепац, али је и тамо срушен, те је пренет у Шилово одакле може да се види Прилепац. Црква Светог кнеза Лазара се налази у Пискотама, општина Ђаковица. Први пут се нашла на удару 1999.године, а уништена је 2004. године, током Мартовског погрома. Напослетку, на Видовдан, не тако давне 2009.године, једна спомен чесма, посвећена Лазару и његовим витезовима, наредбом оштинских власти у Гњилану, уклоњена је из тог града. Но, ако Арно Гујон буде представљен као анти-исламиста, али и један од оних који са Србима одлази на Космет поводом Видовдана, јасно је да ће у скорије време Гујону бити забрањен улазак на територију Косова и Метохије од стране званичне Приштине, али и да ће се суочити са претњама косметских Албанаца, како оних који се изјшњавају као муслимани, тако и оних који се изјашњавају само као Албанци са Космета, односно као тзв. Косовари, док их за религију није много брига. Но, циљ је врло јасан: треба убедити све Албанце који живе на КиМ да је Арно Гујон, Француз који се бави хуманитарним радом, њихов непријатељ, јер је он на оној другој страни, односно помаже Србима, иако не одмаже Албанцима, напротив, у неким срединама које посећује и помаже Гујон живе Срби и Албанци, али ваљда циљ оправдава средство-Арно Гујон зарад америчких циљева на Балкану мора по сваку цену бити негативан јунак иако је надсве позитиван јунак, јунак нашег доба.

 

Мина Ћурчић

 

ВИДОВДАН

 

 

 

 

 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here