АТЕНТАТ О КОЈЕМ СЕ НИЈЕ УЧИЛО У ШКОЛАМА: Дан када је молер усред Београда ЗАМАЛО УБИО КРАЉА

Поделите:

Краљ Александар И Карађорђевић погинуо је у атентату изведеном у Марсељу 9. октобар 1934. Због овог трагичног краја у сенци је остао један други покушај убиства краља и то усред Београда.

Тог 28. јуна 1921. усвојен је Видовдански устав којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом са династијом Карађорђевић на челу. Непосредно након тога у Београду се догодио покушај атентата на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине!

Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице, молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.

Молер који је замало убио краља

Спасоје Стејић Баћо рођен је 1904. године у Ади у Војводини и љубав према домовини и оно што је сматрао патриотизмом у великој мери су одредили читав његов живот. Као дечак од десет година пријавио се добровољно у војску, 1914. године. Учествујући са јединицама у борбама у Добруџи буи је тешко рањен.

Спасоје је потом прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус, али управо ту је дошао у контакт са једним, за њега, потпуно новим идеолозима – Лењином и његовим комунистима.

Није много прошло, а Спасоје је и сам почео да верује у бољшевичке идеале. Зато је са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се црвеним борцима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник.

Децембра 1918. године Партија га је упутила у Југославију да у њој шири комунистичку идеју и, након остивања КПЈ 1919. године Спасоје постаје један од њених првих чланова.

Нема записа о томе да је Спасоје пре децембра 1920. нарочито мрзео регента Александра. Његова нетрпељивост односила се на целу династију Карађорђевић и монархију као режим који је по његовом мишљењу као у тамници држао раднике и сељаке и због тога га је требало рушити. Ипак, након Обзнане, све се променило!

Атентат који је могао да успе

Децембра 1920. године државни врх Краљевине СХС донео је проглас којим се забрањује рад Комунистичке партије Југославије. Спасоју је то нарочито тешко пало, а бес је преусмерио на, по његовом мишљењу, најодговорнијег појединца за ту одлуку – регента Александра Карађорђевића.

Већ тада Спасоје се одлучио за индивидуални терор. Остало је само да чека…

Прилика му се указала неких шест месеци касније и тада се одиграо догађај описан на почетку овог текста. Краљ је остао неповређен, али је рањено десетак случајних пролазника.

План је био добар, али срећа тог дана није била на Спасојевој страни. Младић је одмах ухапшен и брутално претучен. Пред Судом је изавио да је атентат његово дело и да нема саучесника. Тужилаштво је сматрало да је Стејић имао помагаче међу посланицима.

На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, Спасоје Стејић Баћо осуђен је на смрт.

Али, ово није крај приче!

Нови рат и коначни бег

Казна Спасоја Стејића преиначена је на дугогодишњу робију коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору. Има података да је младић током служења казне, као атентатор на краља, био жртва полицијске тортуре и да му је и здравље попустило.

– Тамо се налазио Спасоје Стејић, атентатор на краља Александра. Он је већ преко осам година био у самици. На ногама је непрекидно носио тешке ланце – било је сведочење једног од затвореника.

Робовао је пуних 19 година. А онда је дошао април 1941. и нови рат.

Спасоје је био један од учесника бега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. После бега се прикључио партизанима.

Погинуо је током борби на Сутјесци. Убила га је авионска бомба на брду Озрен поврх Тјентишта 9. јуна 1943. Било му је 39 година.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here