Да ли је ово последња година овакве Босне

Поделите:

Одлазак Бакира Изетбеговића са политичке сцене БиХ и очување Дејтонског споразума две су кључне ставке у 2018. години, по избору саговорника Спутњика. Али биће и пуно изазова за опстанак ове државе.

Босна и Херцеговина у нову 2018, и то изборну годину, улази без усвојеног буџета. Захтевом хрватске заједнице за трећим ентитетом, турбуленцијама унутар политичког бошњачког тела и у сенци приче о стварању „Дејтона 2“.

Сукоби и превирања у овој држави, притисци на Републику Српску, мешање спољног фактора, ову државу држе можда највише од свих држава у региону у „кавезу деведесетих“.

Професор доктор Стевица Деђански за Спутњик каже да је пред Босном можда једнa од година када ће имати највише промена. Чињеница да је ушла са неусвојеним буџетом за наредну годину, за Деђанског је само рефлексија политичке нестабилности.

„Босна и Херцеговина је творевина која не може да опстане на начин на који је замишљена и ти знакови су видљиви сваког дана. Неусвајање буџета је само један од тих знакова, што је знак за сваку државу која дође у такву ситуацији да нема стабилну политику. Без стабилне политичке сцене настају и разни проблеми. Ако имамо у виду да је 2018. изборна година у Босни и Херцеговини, ово је још индикативније јер се поставља питање да ли ће избори уопште и бити расписани због сукоба босанских Хрвата и Бошњака, који су од некадашњих партнера постали тврди непријатељи“, каже проф. др Деђански.

Управо тај сукоб, додаје наш саговорник, показатељ је да је позиција коју је Република Српска имала све време била исправна. Чињеница да су односи највиших представника Срба и Хрвата у БиХ на нормалном нивоу, само указује да је фактор нестабилности у БиХ онај који представља Бошњаке.

„Надамо се да ће следећи избори бити крај сваке врсте власти и владавине Бакира Изетбеговића, као скандал мајстора и фактор нестабилности и који је годинама пливао на потпаљивањем духове сваки пут политички слаби. Он је очигледно непожељан више свакој страни, јер његова хушкачка политика заиста прави велики проблем свима у БиХ, не само Србима. Питање је ко ће доћи после њега, али у сваком случају ће се отворити могућност да се са неким одговара на новим основама“, наглашава проф. др Деђански.

Наш саговорник међу најважније теме за идућу годину истиче наговештаје за измену Дејтона. На тај део Србија и РС би требало да обрате посебно пажњу јер би свака промена била на штету РС.

„Они, у ствари, не желе да РС потпуно укину, али желе да она постане нека врста кантона, што ми не смемо да дозволимо. РС је саставни и равноправни члан у БиХ и држава за себе, тако да никакву промену не смемо да дозволимо“, наглашава он.

Поправљање односа са Америком такође је нешто што наш саговорник очекује у 2018. години, и у РС и у Србији. За очување РС, такође је, по његовим речима, битно и то на којој ће се позицији после избора наћи садашњи председник РС Милорад Додик, који законски не може више да се кандидује на ову функцију. Деђански наглашава да ће Додик сасвим сигурно и после избора бити на месту које ће имати функцију чувања пута који је РС утрла.

„Он мора да прихвати одговорност, да и даље буде онај који повлачи кључне потезе на политичкој сцени РС јер то је гарант да ће Српска бити сачувана, а на њему је да пронађе демократски модел како ће то да уради“, каже наш саговорник.

Хрватска заједница која све гласније у БиХ тражи свој ентитет, по речима нашег саговорника, јесте нешто чиме треба да се бави та заједница, а како каже, о свему може да се разговара ако то не подразумева промену Дејтонског споразума. Он додаје да у томе не би требало ни да их спречавамо ни да их подржавамо, а да то не би једноставно требало Србе у БиХ ни да занима.

Сумирајући изазове у 2018. години који су пред БиХ, наш саговорник, ипак, верује да би одлазак Бакира Изетбеговића са политичке сцене било нешто најбоље што би БиХ могло да задеси ову државу.

Спутњик, Бранкица Ристић

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here