Да ли је песма “Карта у једном правцу” реалност Србије и да ли остати или отићи

Поделите:

Ово је песма нашег бенд из Кикинде “Vanya con Trios” која је за кратко време многе погодила својом реалношћу коју описује и која је свакодневница великоg броја омладине у данашњем добу у којeм живимо и одрастамо. А ево шта о њој има да каже фронтмен ове групе Вања Грастић.

– Једноставно, то је наша реалност. Сви смо у тој причи, неко на директан, неко на индиректан начин. Не одлазе само млади, одлазе и читаве породице, одлазе људи у потрази за бољим “сутра”. Слушаш то сваки дан, гледаш људе око себе, теби блиске људе, свестан си проблема, сви су свесни проблема, али се истом не посвећује онолико пажње колико би требало. Отуд мотивација

Он такође тврди да песма није политички обојена, већ да је друштвено организована песма и каже следеће.

Карата у једном правцу"

– Музику и политику не би требало мешати. Многи су правили такве грешке, али не и ми. Наша песма не нуди кривца, наша песма не нуди решење. Ту је да би позвала на размишљање, да би покренула искрену емоцију. Да би се људи препознали и замислили. Да би се запитали ко је крив, и како поправити ствари –

Песма је постала прави хит и изван граница наше земље, а шта ви иамте да кажете на ово све?

“Карта у једном правцу”

Невена има две дипломе

И не зна шта би с тим

Још је незапослена

Пасош и карта у једном правцу

И креће сад у три

Можда заувек, ко зна?

Јован је теши, па јој прича

О вечној љубави

Она већ сада све зна

Време, даљина чине своје

Љубав је жртвована

Алекса има троје деце

Жену Јелену

И мали изнајмљен стан

Планира да им купи кућу

Да им створи све

Жели да оствари сан

Пакује ствари, крије сузе

И свестан је већ сад

Да ће пропустити све

Њихове игре, мале тајне

Радости и осмехе

Сандра је радила у школи

Већ дуго година

Без посла је остала сад

Старије родитеље има

А ипак одлази

У неки далеки град

Да брине о ко зна коме тамо

Док своје оставља

Туге се гомилају

Већ сад се пита, кад се врати

Ко ће је чекати ту

Шта ће добити

Шта изгубити

Како поднети страх

Тишина одјекује

Шта их очекује

Да ли успех, ил’ крах

Шта се десило

Чашу прелило

Ко ће платити цех

Кога смирити

Кога кривити

Кад сузе убију смех

Филип је дошао из школе

У руци књижица

А у њој све петице

Баба и деда се веселе

А он је озбиљан

Само што не заплаче

Отац и мајка су далеко

Раде дуго већ

Да би му пружили све

А Филип жели само једно

Да му се врате што пре

Noizz.rs

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here