Да ли се Аустроугарска империја враћа на мапу Европе?

Поделите:

Победа Андреја Бабиша на парламентарним изборима у Чешкој, као и успех његових истомишљеника у Аустрији, даје разлог да се размисли о великим политичким променама на истоку Европе.

Ови региони, који су некада били део Аустроугарске монархије, постигли су значајан ниво економске интеграције, али су са психолошке тачке гледишта одвојени од остатка Европе. Мигрантска криза 2015-2016. године је само заоштрила односе између истока и запада Европске уније, чему је додатно допринела и разлика у животним стандардима.

У Будимпешти, Варшави и у мањој мери у Прагу, гласачи бирају неолибералне демократе, а Аустрија користи прилику да појача свој утицај. Иначе, 24. октобра је стигла вест да ће Слободарска странка ући у аустријску владу, где ће, према прелиминарним подацима, добити најмање 40 одсто ресора.

Заједно против миграната

Заокрет Беча ка конзервативној политици, усмереној против доласка миграната, могао би да утиче на однос снага у Источној Европи.

„За Мађарску је то веома добра вест. То ће ојачати наше позиције у односима са Бриселом. Претходни аустријски канцелар Керн је критиковао мађарског премијера Орбана због његовог односа према мигрантима, али сада се ситуација потпуно променила. Нови канцелар Аустрије Себастијан Курц ’такмичи се‘ са Орбаном, доказујући да је он први донео одлуку о затварању граница“, каже за Спутњик политиколог из Будимпеште Габор Штир.

Аналитичар сматра да би Аустрија могла да се пријави за чланство у Вишеградској групи.

„Засад то још није извесно, али захваљујући развијеној економији, Аустрија би могла да постане лидер овог савеза. Мада, питање је како би у овом случају реаговала Пољска, која такође тежи да постане лидер Вишеградске групе“.

У прилог учлањењу Беча у Вишеградску групу говори и чињеница да аустријске кредитне институције, иначе скоро непознате у САД, Француској и Немачкој, имају стотине филијала у Источној Европи, али и на простору бившег СССР-а.

„Инвестиције Беча на простору бивше империје су веома значајне, а у неким случајевима вишеструко премашују инвестиције из других земаља“, каже за Спутњик Герхард Мангот, професор међународних односа на Универзитету у Инзбруку.

Стручњаци истичу да од 2006. године робна размена Аустрије и земаља Вишеградске групе стално расте, док размена са западним делом Европске уније пада.

Баук империје и трауме националног сећања

Баук империје је први пут постао видљив 1989. године, када је син последњег императора Аустроугарске Ото фон Хабзбург свечано дочекан у Будимпешти. Надвојводи су нудили да учествује на председничким изборима, али Хабзбург је одбио: осим такозваних „центрипеталних сила“, у Мађарској је постајао све популарнији локални национализам.

„Пре 15 година ситуација у Источној Европи била је потпуно другачија. На пример, односи између Словачке и Мађарске су били натегнути, неки су чак сматрали да су наши односи једни од најгорих у Европи. Сада се ситуација променила, а мађарска мањина, која живи у Словачкој, потпуно је интегрисана у политички живот“, каже за Спутњик бивши премијер Словачке Јан Чарногурски.

Мада, према његовим речима, потребно је још времена да би етничке тензије из претходних доба коначно постале ствар далеке прошлости. Без тога је рехабилитација Аустроугарске у масовној свести немогућа.

„Данас нисмо баш носталгични када је реч о Империји, јер је за многе то био период етничког угњетавања. Што се тиче Словака, постали смо објект присилне мађаризације. С друге стране, дошла су друга времена. Словачка, Чешка, Мађарска и Аустрија су сада релативно мале земље које имају приближно исти број становника. Људи су навикли да све раде заједно, а Аустрија је највећи улагач у нашу економију. Имамо и добру политичку сарадњу“, резонује Чарногурски.

Према речима Габора Штира, евентуално приступање Аустрије Вишеградској групи ће имати како позитивне тако и негативне последице.

„С једне стране, то ће ојачати могућности лобиста из Источне Европе, али ће са друге интензивирати борбу за лидерске позиције унутар саме групе“, закључује он.

 

Поделите:

9 COMMENTS

  1. Ово мој текст од пре пет година…
    ….
    ПОВАМПИРЕЊЕ ИЛИ Pokop Otta von Habsburga i žal za Monarhijom

    21-06-12

    Повод овом писању је мала припрема за одговор на нову ескалацију антисрпског расизма, чија је резонантна кутија, дакле не директни произвођач, етаблирани војвођанерско-сецесионистички портал „Autonomija“. Расистичка бљувотина је штампана под насловом „Genocid je zločin države“. Извор из кога се расизам лансира, па „сигнал“ даље прихватају подређени штрумфирери је Deutsche Welle, а непосредни креатор расистичких радова извесни журналист (??!!) Емир Нурмановић, коме погано кољено не би сакрило ни да се самопреименовао у „Нурманоглу“. Нурмановић је класична потурица (што је, понављамо, карактерна особина и ништа друго), архетип балије у новинарској служби.

    Претражујући чиме балија трује, дошли смо и до овог „написа“, у коме описује, с суздржаним ридањем, како је покопан један Хабзгурговац, с чврстим уверењем да ће се, ако се Папа и Алах смилостиве, исти повампирити и умножити до коначне победе.

    На жалост, све је упаковано у рухо НОВЕ ЕВРОПЕ, и, слушајте ви мене, балија не лупета, већ, коликогод вам бизарно изгледало, само констатује текуће процесе.

    Цитат:
    Unatoč tomu što Austrija odavno nije monarhija, pokop Otta von Habsburga poprimio je državni karakter. Posebno oštri kritičari tvrde da Austrijanci nikad nisu skroz raskrstili s Austro-Ugarskom Monarhijom
    Цитат:
    Еmir Numanovic, Nacional, 18. 07. 2011

    Otto von Habsburg, sin posljednjeg austrougarskog carskog para Karla i Zite, sahranjen je u subotu (16.07.) u Beču, u grobnici Kapuzinergruft, gdje počivaju i ostali članovi nekadašnje carske obitelji. Misa u katedrali Svetog Stjepana predvodio je bečki nadbiskup Christof Schönborn, a na misi su bili brojni predstavnici europskog plemstva, švedski kraljevski par Gustav i Silvija, luksemburški vojvoda Henri i njegova supruga Maria Theresa, te knez Hans Adam sa suprugom Marijom iz Lihtenštajna. Svečanosti su nazočili i brojni europski političari, među njima i hrvatska premijerka Jadranka Kosor, mađarski predsjednik Pal Schmitt, te brojni drugi dužnosnici iz zemalja bivše Austro-Ugarske Monarhije. Nisu nedostajali niti predstavnici austrijskog političkog života: premijer Werner Faymann, predsjednik Heinz Fischer, te bečki gradonačelnik Michael Häupl.

    Predstavnici triju(Напомена: !!! Богу хвала, наших није било.) monoteističkih zajednica

    Prije mise u katadrali Svetog Stjepana, od preminulog su se, a po želji članova njegove obitelji, oprostili i predstavnici drugih dviju velikih monoteističkih religija: rabin Steven Langnas iz Münchena koji je izmolio židovsku molitvu za pokojnika „Al Molah Rachamin“, dok je reisu-l-ulema Mustafa efendija Cerić, na englekom i arapkom jeziku izgovorio molitvu koja je još prije stotinu godina napisana za tadašnjeg preminulog cara Franju Josipa.

    Dio konvoja, koji je od katedrale Svetog Stjepana do grobnice Kapuzinergruft pratio tijelo Otta von Habsburga, činili su i austrijski gardisti, a osiguravalo ga je 400 austrijskih policajaca. Ova činjenica našla se na meti kritike austrijske oporbe, koja smatra da je prisustvom austrijske vojske i policije cijeli događaj dobio državni karakter, iako Austrija već odavno nije monarhija.

    Otto von Habsburg rođen je 1912. godine u austrijskom Reichenau an der Rax, da bi se nakon raspada Austro-Ugarske Monarhije već 1919. našao u egzilu, najprije u Švicarskoj a zatim u Španjolskoj. Za vrijeme Drugog svjetskog rata boravi u Americi, dok 1961. godine potpisuje dokument kojim se odriče svih prava na habsburško prijestolničko nasljedstvo u Austriji, što je na temelju tzv. Habsburških zakona (Habsburgergesetze), koji datiraju iz 1919. godine, bio uvijet za njegov povratak u zemlju.

    Od 1979. godine osim austrijskog, Otto Habsburg posjeduje i njemačko državljanstvo i postaje zastupnik bavarske Krišćansko-socijalne unije, te Europske narodne stranke u Europskom parlamentu. Upravo njegov angažman u Europskoj uniji je ono što se proteklih dana isticalo kao njegova najveća zasluga: da je bio veliki zagovornik Europske unije, borac protiv nacizma i komunizma, te čovjek koji je dobrim dijelom zaslužan za pad „Željezne zavjese“.

    Otto von Habsburg je bio poliglot koji je govorio i hrvatski jezik, bio i hrvatski državlljanin i veliki zagovornik ulaska Hrvatske u Europsku uniju. Hrvatsku je Otto von Habsburg često posjećivao, a tijekom Domovinskog rata svesrdno pomagao.

    Monarhija je prošlost – živjela Monarhija

    Povjesničar Karl Vocelka smatra međutim, da se pri angažmanu Otta von Habsburga ističu samo pozitivne strane njegovog djelovanja, te zaboravlja činjenica da Otto von Habsburg zapravo nikada nije odustao od ideje ponovnog stvaranja Austro-Ugarske Monarhije: „Iz tog angažmana ipak je uvijek izbijala ideja ponovnog uspostavljanja Austro-Ugarske Monarhije, od koje cijela obitelj Habsburg nikada zapravo nije odustala. Sam Otto von Habsburg je u nekoliko navrata, izjašnjavajući se o državnoj formi u Austriji, navodio kako bi po njemu najbolja bila mješavina monarhije i parlamentarizma“, navodi Vocelka.

    „Pogledaju li se svi simboli koji su pri sahrani došli do izražaja, stječe se dojam da mi još uvijek imamo monarhiju“, objašnjava za Wiener Zeitung povjesničar Erich Bruckmüller. Republički simboli, kaže on, nikada nisu izazivali toliko emocija kao monarhijski. „Republilka Austrijance nije odgajala kao patriote, već isključivo kao demokrate. U razumijevanju monarhističke euforije koja je trenutno očigledna, važno je također naglasiti da Austrijska republika nije nastala nakon narodne pobune i želje za promjenom, kako je to, na primjer, bilo u Francuskoj, već je nastala kao nužno zlo nakon raspada Monarhije“.

    S druge strane, kaže Bruckmüller, koristi od monarhijske prošlosti, ima dakako i današnja republilka. „Budimo iskreni“, kaže Bruckmüller „malo tko od turista koji posjete Beč želi vidjeti radničke stanove ili tvornice, zar ne? Glavni ciljevi su Schönbrunn, Hofburg, Burgtheater i ostale znamenitosti koje je za sobom ostavila Austro-Ugarska Monarhija.“ Tako zapravo ne treba čuditi, što su jučer i socijaldemokratski premijer Fayman, i predsjednik Fischer, takođe deklarirani socijaldemokrat, odali poštovanje „velikom Europljaninu, koji je temelj svoga djelovanja pronašao u kršćanskim vrijednostima“ i zajedno s ostalim uzvanicima u katedrali Svetog Stjepanana pjevali himnu Austro-Ugarske.

    „Većina nije imala ništa protiv“

    Manje kritična prema stajalištima Otta von Habsburga i prema Austro-Ugarskoj Monarhiji je povjesničarka Valeria Heuberger, voditeljica Odsjeka za Balkan pri Austrijskoj akademiji znanosti i umjetnosti, koja u razgovoru sa DW kaže: „Naravno da u Austro-Ugarskoj Monarhiji nije bilo sve savršeno, naravno da su Habsburgovci od prostora kojima su vladali imali koristi. Ali je ipak očigledno da većina stanovnika na prostorima na kojima se nekada rasprostirala monarhija, imaju lijepa sjećanja na ta vremena. Posebno je to postalo očigledno na Balkanu krajem 80-tih“, kaže Heuberger.

    Ona pri tome posebno izdvaja područje Bosne i Hercegovine u kojoj za vrijeme monarhije, kako navodi, nisu samo izgrađeni putevi, pruge i druge javne ustanove, već je i stanovništvo doživjelo puno poštovanje, kako kulturnih tako i religijskih običaja. „Možda to posebno važi za muslimansko stanovništvo, za koje je Austro-Ugarska najprije bila kršćanska, okupatorska sila, ali koje je jako brzo uvidjelo da ih monarhija, poštuje i uvažava kao i sve druge vjerske zajednice. Sam Otto von Habsburg se zalagao za neovisnu BiH, a posebno je cijenio bosanski islam i bosanske muslimane. Vjerovatno je i to razlog što su članovi obitelji pozvali efendiju Cerića na oproštajnu svečanost, a moglo se također jasno vidjeti da je Cerić, za sve ono što je obitelj Habsburg učinila za Bosnu i Hercegovinu, duboko zahvalan“.

    И, браћо Србљи са простора бивше Аустроугарске, хоћете ли поново у ТАМНИЦУ НАРОДА, у коју вас тако милозвучно призивају? Да гинете за њих, а да ни покојника по свом „закону“ не смете да укопате?
    Заборавили?
    А да – даће вам краву, па ви њима после вратите теле?
    Хоћете ли то, Браћо моја??!!!

    • Hm,hmm…ima,doduse,pojedinacnih slucajev,da pokojnika,mizes da sahranis “ u crkvenom,pravoslavnom groblju,pod uslovom,da grob mpra da ima krst,a ne neku plocu,ili piramidu“,pa je Risto,u tu svrhu,kad vec nema petokrake,okadio i kucu cveca,za spas srbskih dusa,katolicke i pravoslavne veroispovesti,posto,kustos,nije imao,da pokaze „raskrstenice“,overene od ateista Srbie…hm,hmm

    • Hm,hmm..nije bila krava,po “ ujedinjenju u YU“, Korosec,je nazdravi prisutnima uz komentar „dobrog su nam konja dali za jahanje,vraticemo im kljuse“..

  2. Nema od toga nista, Nemci i Francuzi (a i ostali Evropljani) ne zele da se EU deli, pogotovo sto vlade pobrojanih drzava (Poljska, Madjarska) zastupaju ekstremne i neevropske stavove. Granice EU su poznate i drzave clanice su usle u EU njihovom voljom. Clanstvo u EU ima svoje benefite, kome se ne svidja moze da izadje, a moze i da bude izbacen. Evropa je mala teritorija i tesno povezana i koliko bi god neki voleli da je njihova drzava negde u sred Atlantika (UK) ili negde iza Niznjeg Novgoroda (Srbija), nazalost jos uvek se zemaljske tektonske ploce sporo krecu da im to ostvare.

  3. Hm,hmm…u,tom “ zlocinackom pokusaju“, za pocetak proglasili su Gavrila Principa za “ teroristu, dok su,setali po zamkovima i tamnicama,plaseci se njegove senke,i citajuci,njegove “ teroristicke poruke“ noktima urezanim u malter.Na,zalost podrzani i od dela,vidimo “ uticajnih Srbalja“.. Po,sistemu Cercilovog razmisljanja..“ sta vas briga,ne cete vi da zivite tamo u Vojvodini sa folksdojcerima“..na,freneticno odobravanje nekog Nenada fon Canka i ostale Srbske udruge.

  4. Pa nije Gavra bio terorista svesno više slučajno….
    Auto u kojem je bio Ferdinand se kretao pravo ulicom ali kad su čuli exploziju bombe koja je slučajno explodirala niz Miljacku vozač naglo skrene u prvu desnu ulicu da bi kao izbegao nesreću međutim smotani Gavra se baš tu na ćošku zatekao sa pištoljem…..
    Šta će kud će on izvadi samokres i eto ti nevolje sve istrese u Ferdinanda više iz iznenađenja nego što je bio pametan ili sposoban….
    da je imao nešto pameti pa razmišljao možda se nebi ni setio da ima samokres u džepu ali valda tupav,smotan kao šluferica pa mu ruka bila brža od pameti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here