Дечаков отац рекао да је Слободана убила Албанка из Власенице

Поделите:

У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, свједок Тужилаштва БиХ Зоран Милошевић изјавио је да му је Илија Стојановић на сахрани сина

Слободана рекао да га је убила нека жена Елфета, Албанка из Власенице.
Милошевић је навео да су дјечака, који је пошао кући у село Језера да одвеже пса, ухватили муслимански војници.

Он је објаснио да је Илију Стојановића, који је имао супругу Десу, кћерку Слађану и сина Слободана, познавао од дјетињства и да је био кум његовој дјеци. Рекао је да су они почетком рата остали у својој кући у селу Језера, које је било под муслиманском контролом, и да су размијењени за три убијена муслиманска полицајца.

„Дошли су код мене у Каменицу, а једног дана Слободан је без ичијег знања отишао по пса који је завезан остао код њихове куће. На барикади су га зауставиле муслиманске формације и више се није вратио“, посведочио је Милошевић.

Према његовим ријечима, комшија Бошњак им је рекао „током дозивања с брда на брдо да је дјечак добро и да се игра са њиховом дјецом, али да га неће пустити јер траже пушке и брашно“.

„Наша команда то није могла испунити. Мати је плакала, а ми смо је тјешили да ће се дијете вратити јер су наше комшије добре. Илија је углавном ћутао. Међутим, када је дијете пронађено, мајка је убрзо од туге преминула, а Илија је умро прије двије године“, каже свједок.

Он је додао да је Слободаново тијело пронађено након годину дана у масовној гробници у којој су се налазили посмртни остаци још пет српских војника. Свједок је рекао и да је присуствовао његовој сахрани и да не зна ко је допремио тијело.

У наставку суђења, тужилац Мирза Хукељић прочитао је исказе преминулог Илије Стојановића које је дао Центру јавне безбједности Зворник 3. октобра 2005. године и Тужилаштву БиХ 21. маја 2007. године.

У првом исказу је навео да је Слободан 27. јула 1992. године отишао из Каменице како би довео свог пса. Послије неколико дана сазнао је да су га ухватили муслимански војници, те навео да му је више њих рекло да га је убила Елфета, звана Косовка.

Илија је у свом исказу навео да је Слободаново тијело пронађено 16. јуна 1993. године на дну јаме у насељу Бајрићи приликом ископавања посмртних остатака пет српских бораца. Он је додао да му је патолог Зоран Станковић рекао да је дјечак на глави имао рупу од метка, да му је било одсјечено једно уво, те одсјечене руке до лактова и прсти на ногама.

У исказу датом Тужилаштву БиХ 2007. године, Илија је навео да је био обавијештен да је Слободан заробљен и да се налази у Тузли, након чега је данима молио да га пусте јер је мислио да је жив.

Он је додао да му је у марту 1993. године Мујо Омеровић рекао да је Елфета, Рахманова кћерка из Власенице, мучила Слободана, да му је одсјекла руке и да му је показао гдје је убијен. Илија је у свом исказу навео и да је Омеровић, након тога, завршио у затвору из којег жив није изашао.

Идентификацију Слободановог тијела извршио је у Ватрогасном дому у Зворнику, а сахрањен је у близини њихове куће у Дрињачи.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену Веселијеву да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Наставак суђења заказан је за 27. септембар.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here