Горе од беснила: Смртоносни паразит у Србији — има ли разлога за панику?

Поделите:

Вест да је новосадски Патеров завод открио мултилокуларни ехинокок код лисица, смртоносну болест коју преносе животиње, узнемирила је пре свега бројне власнике паса и мачака. Да ли има разлога за страх и панику и да ли су угрожени сви који су у контакту са псима и мачкама?

Директор новосадског Пастеровог завода Душан Лалошевић за Спутњик појашњава да је у Србији беснило у великој мери искорењено, али да популација лисица расте и да се зато шире њихови паразити који раније нису постојали у Србији.

„Открили смо мултилокуларни ехинокок. Та врста ехинокока је опаснија од псећег, а и псећи је врло опасан. То су све подмукле болести које дуго трају, доводе до тешких инвалидитета, а нажалост могући су и смртни исходи од обе врсте ехинокока. Међутим, тај лисичји је готово увек смртоносан за човека“, каже Лалошевић.

Лисичји ехинокок је познат у Северној Европи, а у Русији су читави уџбеници писани о тој болести. Није реч о новој болести него о новопроширеном агенсу који раније нисмо имали у Србији и који је сада, на неки начин, пореметио еколошку равнотежу.

Како се преноси?

„Болест се преноси директним или индиректним контактом са лисицама. Зато су угрожени пси који су у контакту са дивљим животињама, пси луталице или пси по салашима који могу бити у контакту са лисицама. За њих су глодари прелазни домаћини и због тога су чак и мачке укључене у циклус мултилатералног ехинокока“, објашњава Лалошевић.

Он истиче да кад се човек инфицира, обично болест почиње на јетри, тако што подмукло расте, а када се открије најчешће буде касно за операцију. Зато је болест јако опасна, али је у Европи врло ретка.

„Наш народ не зна много ни о обичном ехинококу, а тек о лисичјем не зна ништа. Жао ми је када гледам младе људе који се враћају селу, држе овце и псе, а не знају каква опасност им прети. И зато Пастеров завод деци у школама држи предавање како да се понашају према домаћим животињама, цивилизовано и у складу са хигијенским мерама.“

Лалошевић упозорава да је недопустиво да постоје пси луталице.

„Пас је створена врста, укрштањем од стране човека и једино као члан људске породице може да постоји. Пси луталице су велика урбана контаминација и има и других болести, углавном паразитских, које могу да пренесу“, каже Лалошевић и наглашава да је најбитније цивилизовано држање пса који има изабраног ветеринара. Битно је да се примењују све хигијенске мере, а најважније је прање руку после дирања пса.

„За ехинококус је најважније редовно чишћење паса од паразита. Ипак, када је реч о лисичјем ехинококусу најугроженији су ловци и становници сеоских предела. У градским срединама нема могућности заразе од те врсте ехинокока“, истиче Лалошевић.

Каква опасност прети у градским срединама?

Професор на факултету Ветеринарске медицине Драган Бацић за Спутњик објашњава да је псећи ехинокукус (echinococcus granulosis) најмања пантљичара која паразитира у танком цреву паса.

„Опасност је минимална ако се пси редовно чисте од паразита. Човек може да се зарази ако унесе у себе јаја тог паразита, преко пса који није очишћен, посебно у руралним срединама. Такође јајима могу да се контаминирају поврће или вода. Јаја могу дуго да живе у спољашњој средини, па човек може тако да се зарази.“

Он појашњава да се код човека не развија пантљичара него једна или две цисте углавном у јетри. Код мултилатералног ехинококуса истовремено се развија велики број цисти које осим у јетри могу да метастазирају у плућима или на мозгу.

„Пас се може заразити у контакту са зараженим псом или ако поједе изнутрице заражених животиња, оваца, коња и слично.“

Иако је код нас много чешћи псећи ехинококус (granulosis), проценат обољевања је јако мали, пар случајева на 100.000 становника. Вакцина против те врсте болести не постоји, ни за људе, ни за животиње.

„Пси не представљају никакву опасност ако редовно иду код ветеринара и ако се редовно чисте од паразита. Најбољи начин заштите, поред здравствене неге, јесте хигијена, редовно прање руку после контакта са псом луталицом или псом у руралној средини. Такође је јако важно темељно прање поврћа.“

Према незваничним статистичким подацима више људи се зарази ехинококусом преко поврћа и контаминираног меса него у контакту са кућним љубимцима.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here