„ХВАЛА, СРБИЈО, ПУСТИЛИ СТЕ МЕ ДА ГЛОЂЕМ ДО КОСКЕ“ На данашњи дан, пре 14 година

Поделите:

Као да се улоге нису бројале, као да се осмеси свих оних који су настали као реакција на његову глуму нису рачунали. Да је свако дао по динар на маестралне роле које је одиграо Миодраг Петровић Чкаља, он не би умро у беди.
Утешно је што је макар пред одлазак са овог света, пре 14 година, добио награду за животно дело Цар Константин. Управо тада се на свом говору, обратио публици, аудиторијуму и свима онима који су можда заборавили какав је допринос оставио на пољу југословенске глуме.

-Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде – рекао је глумац 2002. године на додели, само годину дана пред смрт.

Том приликом је изговорио и реченицу која и даље одзвања у глава многих.

– Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске- неутешан је био популарни Чкаља.

Иза овог уметника остале су награде и признања. Улоге у многим серијама и филмовима домаће продукције. Остала је успомена на човека који је био симбол глуме. Многи су га сматрали штребером у свом послу јер је хтео да све буде онако како би требало. Строго, професионално и уметнички богато. На крају је остао сиромашан, али само материјално.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here