Икона светог Јована Крститеља из 19. века сачувана и током албанске голготе

Поделите:

Дом Јеврема Грујића после летње паузе отворио је врата поклоницима уметности, па су уз пратњу кустоса могли да обиђу поставку на којој су први пут јавности приказани неки експонати, међу њима и рестаурирана икона светог Јована Крститеља из 19. века. То је и слава Стевана и Стане Ћурчић који су по женској линији део породице Грујић. Икона је у овој породици више од 150 година и урађена је по наруџби. Током повлачења српске војске преко Албаније у Првом светском рату, породица ју је понела са собом.

Јелена Кохут, из Дома Јеврема Грујића, истиче да икона указује на важност крсне славе код људи који су у тренуцима ратног вихора остављали све, напуштали  кућни праг, али не и икону која је била чувар породице.

Вођени искуством из Великог рата кад су у  аустроугарски и немачки војници, који су били смештени у кући, са собом у току повлачења понели све што је било вредно, уочи Другог светског рата, чланови породице све драгоцености су сакрили, зазидавши их у „бункеру” између подрума и првог спрата. Захваљујући тој мудрости, сачуване су уметнине и експонати који су данас изложени – оружје из Првог и Другог српског устанка, порцеланско посуђе, сребренина и ова икона.

Централни институт за конзервацију Србије (ЦИКА)  био је задужен за рестаурацију, која је поверена конзерватору Жељку Симићевићу. Икона је иначе тек пре четврт века извађена уз „бункера” и била је у врло лошем стању – нагризао ју је зуб времена.

Унутрашњост кутије са резбаријом у којој се налази икона била је готово уништена, због раније лоше рестаурације. Ова икона осликана је на дрвету са златном плочом. Рестаурација кутије и иконе трајала је три месеца.

Посетиоцима је током синоћње шетње приказано и ремек-дело италијанског непознатог уметника „Света Ана са породицом” из 18. века.

Из Дома Јеврема Грујића надају се да ће у сарадњи са неком од институција, можда и са владом Италије, успети да пошаљу слику на експертизу да се установи ко је аутор дела.

Посетиоци су могли да виде и најстарију венчаницу у Србији из 1856. године, а носила ју је Јелена Грујић на венчању са Јевремом Грујићем.

– Изложен је и обновљени портрет Драгутина Гуте Протића, мужа Милице Ћурчић, млађе ћерке Стеве и Стане Ћурчић, који су били родољуби и велики космополити – подсетио је кустос Марко Поповић.

 
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here