Како до системског решења за вршњачко насиље

Поделите:

Чести случајеви вршњачког насиља захтевају системско решење. На усвајање „Алексиног закона“ који предвиђа формирање институције дечјег омбудсмана још се чека. У изради је стратегија о превенцији и заштити деце од насиља која ће, тврде надлежни, помоћи и родитељима и институцијама. Оно што већ траје јесу предавања о насиљу која од ове школске године ученицима 4. и 6. разреда држе полицајци.

Другари из разреда девојчици сипали отров у воду. Девојчици из Шапца другарица претила смрћу на Јутјубу. Вршњаци претукли дечака Рома јер је носио српску заставу. То је само део овогодишњег учинка насилних малолетника у Србији.

Гордана Племић из Удружења „Родитељ“ каже да када дете пошаљете у школу не знате шта ће тамо да се деси или шта се дешава, што је изазов за сваког родитеља.

„Али не смемо се плашити, морамо на томе радити и децу охрабривати да они сами знају да реагују. Некако код њих повећавати осећај емпатије према другу који је можда у проблему“, Гордана Племић.

Томе ће их ове школске године учити и полицајаци. Поред 373 који су запослени у школама, око 2.000 предавача из МУП-а говориће ђацима о безбедности.

На списку тема су породично, интернет и вршњачко насиље.

„Пре свега да препознају насиље. Да знају на који начин да се понашају када су у ситуацији да трпе насиље, коме могу да се јаве, на који начин да реагују. Покушаћемо да утичемо на њих да развијају међусобне односе да имају један посебан однос у таквој ситуацији према својим друговима и да уградимо у њихову свест један бољи и други начин размишљања“, каже Владимир Ребић, директор полиције.

На истом задатку требало би да буде и министарство.

Саветници за насиље, инспекције и СОС телефон су, кажу, њихови механизми за борбу против вршњачког насиља.

Не увек и успешни јер се некада касно активирају.

У њиховој надлежности су и школски педагози и психолози – прва адреса за решавање проблема. Њих, међутим, нема довољно.

Биљана Лајовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја наводи да је то условљено бројем одељења, односно величином школе и финансијском ситуацијом у држави.

„И ја се надам и министарство ради на томе да се сагледа значај тих људи, да се запосле“, каже Биљана Лајовић.

А они су с друге стране, тврде, немоћни без подршке родитеља.

Опомене и укори којима се кажњавају проблематични ученици често немају ефекта.

„Укор је делотворнији ако дете то схвати као последицу за непримерено понашање, а нарочито ако родитељ тог ученика схвати да мора нешто да се мења“, објашњава школски психолог Сузана Деретић.

Проблеми који се не реше у школи – решавају полиција, тужилаштво и судови.

Прецизних података о њиховом броју нема, али Министарство просвете процењује да их је око 200 годишње.

Случај Алексе Јанковића који се због вршњачког насиља убио 2011. године није добио очекивани епилог.

Одговорни су прошли некажњено јер је случај застарео.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here