Кључни разлог зашто су Американци наљутили екстремисте на Косову

Поделите:

Нису Американци „притисли“ Приштину да сарађује са Специјалним судом за злочине ОВК, јер им је стало до правде за Србе, већ не желе да дођу у позицију да суд преузму УН.

На кокетирање Приштине са Специјалним судом за ратне злочине које је починио ОВК над Србима и другим неалбанцима, бар за сада, стављена је тачка. Сарадње ће бити, најавио је министар правде Косова Абелард Тахири, јер је тај суд формиран променама Устава и закона које је усвојила Скупштина Косова и косовске институције.

Процеси ће бити транспарентни, у складу са нормама људских права, додао је он, али тек пошто председништво косовске Скупштине није успело да обезбеди кворум за одлуку о сазивању ванредне седнице Парламента, на којој би, на захтев 43 посланика, било разматрано укидање Специјалног суда за ратне злочине.

Ово по речима Дарка Димитријевића, аналитичара са Косова и Метохије, не значи да су Албанци доживели неко „просветљење“, већ да су на њих извршиле притисак Америка и Велика Британија, да се много не играју са ватром.

„Неспорно је да ће они морати да сарађују са новоформираним судом, а све оно што се дешавало протеклих дана јесте покушај да се суд укине, јер се косовски лидери плаше да ће бити пред њим процесуирани. Али, неко мора да одговара за трговину органима и за све монструозне злочине који су почињени током рата на Косову. Слободно се може рећи да је највећу улогу одиграо амерички и британски амбасадор“, каже Димитријевић.

Наш саговорник овоме додаје да је притисак Запада на Приштину да испоштује Специјални суд производ чињенице да су у међународној заједници постали свесни да нико није одговарао за злочине које је починила терористичка ОВК над Србима. Он подсећа да је то покушано да се уради и преко Еулексових и Умникових судова, али да се није дошло до правде.

Међутим, да ли је баш овај фактор био пресудан да Американци толико притисну Приштину? Подсећања ради, пре него што је истекао рок за формирање овог косовског суда, ЕУ је упозорила Хашима Тачија да, уколико не формирају сами овај суд, формираће га Уједињене нације. То је за Тачија била пресудна реченица, после чега је уследио указ о формирању суда. Но, чим је реализација почела, Тачи је у јавност изашао са причом да их је ЕУ преварила и да је потпис за формирање суда дао под притиском. Цела машинерија, која је после тога покренута, од писања петиције ветерана ОВК за укидање суда, па до идеје да се на том суду процесуирају и Срби, била је само политички блеф Приштине не би ли извукла неку крист од ЕУ. Ипак, изјава брата косовског премијера Даута Харадинаја, да ће прве оптужнице активирати ОВК — ипак је била кап која је прелила чашу, што је подстакло Америку да подсете Приштину да ако не буду дозволили рад Специјалног суда, лако би у целу причу могле да се умешају Уједињене нације.

Да би ово могло да се деси, за Спутњик је потврдио и Дејан Мировић, професор међународног права.

„Да би рад суда прешао у руке УН потребно је донети нову Резолуцију, што би за Албанце била још гора ситуација, јер нова Резолуција би морала да прође кроз Савет безбедности, исто као што је основан и Хашки трибунал својевремено. Хипотетички, ако би се то десило, то би значило да би међу судијама могле да буду и судије из Русије и Кине“, каже Мировић.

Управо су ову могућност у ЕУ и САД желели да избегну од почетка, јер би у супротном изгубили контролу над овим судом. Подсећања ради, и министар српске полиције Небојша Стефановић позвао је ЕУ да се огласи поводом најаве да би пре свега почетак рада суда могао да активира очито још „живу“ терористичку ОВК. У организацији ратних ветерана такозване ОВК прикупљено је више од 15.000 потписа за укидање овог суда.

Спутњик

Поделите:

1 COMMENT

  1. Zato sto ne odgovara ni Amerima da imaju vecno ljute Srbe: ko zna, mozda im u nekom drugom rasporedu snaga zatrebamo kao jezicak na vagi. Mi ne treba tako lako da se prodamo, sud za zlocine je potpuno nebitna tema, vazna je zajednica srpskih opstina. Pravicno resenje bi bilo da se odrzi plebiscit na nivou opstina (ili cak sela) da li zele da budu u Kosovu ili u Srbiji. Plebiscitom je utvrdjena granica izmedju Slovenije i Austrije, Austrije i Madjarske, Nemacke i Danske (nije je cak ni Hitler dovodio u pitanje) i takve granice su najtrajnije. Ako se ne izborimo za plebiscit, onda bar Srbi na Kosovu moraju da imaju sustinsku autonomiju.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here