Kолико новогодишња расвета кошта Београд, Берлин, Москву и Загреб!?

Поделите:

„Знамо да вас је у Београд привукла новогодишња расвета, али не дајте да вас она заслепи, јер можете погинути ако не гледате куда идете“, овако би могла да звучи туристичка реклама за престоницу Србије, која сјајем покушава да сакрије све раскопане улице. Занимало нас је како то раде у Берлину, Москви и Загребу.
„Не могу да одговоримо на Ваше питање јер новогодишња расвета не постоји у Берлину“, то је била порука који сам добио од надлежних у главном граду Немачке.

Неколико пута сам проверио да ли сам добро разумео реченицу, а онда се питао да ли је могуће да се у Берлину користе некаквим „теткама из Kанаде“. Поново сам поставио питање указујући да фотографије, снимци, а и мој лични боравак у том граду демантују те тврдње, јер расвета постоји.

„Ако мислите на декоративно осветљење на путевима и тротоарима, информације морате потражити од приватних организатора или корисника суседних зграда, јер Берлин ове године није планирао никакво осветљење“, објашњавају у овом сектору мени неуком Балканцу заспалом у СФРЈ да не мора све да уради власт, већ да о уређењу града могу да брину и сами становници и приватници. Питао сам и за утрошак електричне енергије, а одговор ми је указао колико смо ми два различита света.

„Уверавам Вас да је Берлин пример управљања животном средином и један је од најнапреднијих градова у свету по том питању, како би својим становницима и гостима пружио незаборавни боравак“, кажу они.

Наравно да сам се ја питао колико је то пара, а животна средина ми није била ни на крај памети. Међутим, како свако плаћа свој утрошак, није могао да ми да прецизну информацију.

У Москви једна поставка кошта као читава београдска расвета

Пошто нема расвете у срцу Евопе, на коју се економски угледамо, одлучио сам да видим како је то у земљи за коју смо вековима духовно везани. Ако неко воли да се кити и да блиста онда је то Русија. Москва је дефинитивно један од најлепше украшених градова, а чак су ми ови из Берлина рекли: „За разлику од Москве, ми немамо расвету“.

У престоници Русије су 2016. године за украшавање издвојили близу 98 милиона евра. Заправо, тамо се догодио сличан сценарио као и у Србији. Те године је издвојено 10 пута више средстава него раније, а читав посао је препуштен америчкој енергетској компанији, која је у сарадњи с Градом расписала 250 тендера.

Није се уопште штедело. Само израда светлосног тунела на Тверском булевару је коштала 1.200.000 евра. Готово као укупни буџет Београда издвојен за декорацију.

Загреб је најбољи, а издваја три пута мање од Београда

Да не бисмо лутали улицама огромне Москве у којој су украси величанствени, али који крију доста корупције, на шта указују тамошњи медији, селимо се у суседну Хрватску. Загреб и Београд често упоређују и политичари, па смо одлучили да видимо колико та престоница издваја за расвету.

Имајте у виду да Загреб можда има мање светлећих објеката од Београда, али чињеница јесте да је његов Адвент већ годинама проглашаван за најбољи у Европи. Они су проценили да ће ове године комплетно украшавање коштати између 530.000 и 795.000 евра.

„То укључује набавку нове декорације, довоз, монтажу, израду нових прикључних места с прикључењем декорације на електричну мрежу као и демонтажу комплетне декорације с одвозом и одлагањем у складиште до следећег украшавања“, наводе у Градском уреду за просторно уређење у Загребу.

Декорација коју они набављају траје 5-10 година, а сваке године од укупне декорације коју грађани виде 65 одсто је нова, док је трећина остала од лане. Kако су навели ове године су планирали већу набавку, јер имају нове локације, а и због дотрајалости постојећих украса. Kажу и да је утрошак енергије минималан, јер је у питању ЛЕД расвета.

Да ли нам расвета треба у августу, тада има највише туриста?

У Србији ће за куповину нових и репарацију старих украса бити издвојено више од милион и по евра (око 187 милиона динара). Готово три пута више него у Загребу, а у ту цену није урачуната монтажа, демонтажа, складиштење и остале нужне ствари када је декорисање града у питању. Kако су нам из ЈKП „Јавно осветљење Београд“ рекли, животни век опреме је од 8 до 10 година, али нису могли да нам дају прецизне податке о томе у ком проценту је заступљена стара расвета у односу на нову.

Оно што охрабује јесте чињеница да ће и у Београду бити примењена ЛЕД технологија, па ће утрошци енергије бити много мањи него раније.

– Желимо да сваке године инвестирамо све више у новогодишњу расвету, како бисмо имали и што већу зараду од туризма. Зато смо и ове године, као и прошле, купили нове украсе, а са тим ћемо наставити и у будућности. Ми смо прошле године за новогодишње празнике у сектору туризма и услуга зарадили 21 милион евра, а сада очекујемо још већу зараду, тако да је ово у ствари инвестиција у туризам и лепши Београд – каже Синиша Мали.

Ако ћемо по тој логици, онда је новогодишњу расвету требало да имамо у јулу када је у Београду било 106.061 туриста. Нешто више је престоницу посетило током августа и септембра, док је у јануару било 45.811. У месецу у коме је 2016. године укључена расвета град је послетило 69.694 гостију, а само 30 дана раније је, према подацима Републичког завода за статистику, било 20.000 туриста више. Песимисти би рекли да расвета пре тера, него што привлачи људе који, према речима градоначелника, пуне буџет.

Уколико поредимо са суседним Загребом, њега је 2016. године посетило 40 одсто туриста више него лане, а верују да је на то утицао Адвент. Можда би по том питању Београд могао да се угледа на свог суседа, који показује да за титулу најбољег није нужно издвојити и највише новца.

 

 

Ноизз

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here