KОЊИЦ: Петар је дечак два пута стрељан, једном убијен и вечно жив

Поделите:

Од 7.000 Срба који су пре рата живели у Kоњицу данас је остало близу 300, претежно старијих. Неки су се трајно одселили, неки живот изгубили у рату.

Недавно је 13 бивших припадника Армије РБиХ, Територијалне одбране и Министарства унутрашњих послова у Kоњицу ухапшено због злочина над десетинама жртава српске националности у општини Kоњиц.

Приче о породици Голубовић једна је од потресних. Породица коју су јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Kоњиц одвела из стана и стрељала.

Ђуро, Власта и Павле на месту су били мртви, Петар је преживео прво стрељање, али друго не, поручују они који су их познавали.

„Друго дете је успело да се извуче, да на неки начин побегне, да дође до пункта. Оно је тражило помоћ, међутим људи који су били на пункту из, за људски разум неразумљивих разлога, су то дете предали овим злочинцима јер стварно како другачије назвати неког ко дете од пет, шест година – кад је схватило да га није убило једном – сад га поново убија“, прича Лука Иванишевић.

Иванишевић је, каже, познавао породицу Голубовић. Отац Ђуро био је професор, човек који је посветио живот образовању других и не схвата како је неком могао да смета, а посебно два дечака од 5 и 7 година. Гробно место и споменик у облику срца једино је што је остало од ове породице. Од ближе породице Голубовића у Kоњицу никог нема, неки су умрли, а неки се одселили. О томе је у колумни писао и Драган Бурсаћ.

„Петар никада неће славити 32. рођендан. Петар никада неће испричати ни ову ни било коју другу причу. Петар је дечак два пута стрељан, једном убијен и вечно жив“, написао је Бурсаћ.

Kоњички парох Милан Бужанин каже како се сваке године служи помен породици Голубовић на, према његовим речима, светом месту.

„Месту које обележава сву људску суровост, људску глупост, да шта треба човеку да буде, да убије једно дете. Само да се то запитамо и наравно да смо то чули. То је врло потресна прича, прича која боли сво православље у Kоњицу, а и све нормалне људе“, поручује парох.

За убиство породице Голубовић пред Kантоналним судом у Мостару осуђен је Миралем Мацић на 12 година затвора. Имена Петра и Павла можда би сада била у монографији дипломираних Kоњичана, уместо тога имена Петра и Павла уписана су на споменик убијеној деци Kоњица без обзира на националност.

Kурир

Поделите:

3 COMMENTS

  1. Ovde nije jasno, koji si to bili „na punktu“ Srbi? (kakvi su onda to idioti ako su bili Srbi? Ili muslimani („Bošnjaci“)? Onda je više razumljivo, zveri i ovamo – zveri i tamo!

  2. О Miha, несрећо људска. Оваквим речима ти убијаш Петра и трећи пут. Чуди ме што ти Видовдан дозвољава да овде напишеш било шта.

    • Pisac teksta je rekao, (napisao) „Drugo dete uspelo da se izvuče, da na neki način pobegne, da dođe do punkta. Ono je tražilo pomoć, međutim ljudi koji su bili na punktu iz, za ljudski razum nerazumljivih razloga, su to dete predali ovim zločincima jer stvarno kako drugačije nazvati nekog ko dete od pet, šest godina – kada je shvatilo da ga nije ubilo jednom – sada ga ponovo ubija“ Pisac je za isti ljudski soj koristio na jednom mestu reč „ljudi“ a za drugom reč „zločinci“ i onda je razumljivo da mi se javila nejasnost kao velika tragedija! Mene ubrajati da „po treći put ubijam dete“ to može samo idiot kao što si ti! Jebo ti pas oca i mater bezobraznu i glupavu!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here