Љубиша Самарџић никада није преболео смрт сина!

Поделите:

Иза њега су остале бројне упечатљиве улоге и многобројни интервју, а у једном је посебно отворио душу. Тада смо сазнали да га живот није мазио, али и да је упркос тешкоћама корачао уздигнуте главе.

– Ја сам у ствари човек из рударске породице, који сматра да је тај рударски хлеб заиста тежак. Знам да сам као дете упамтио нешто веома значајно, а то је поштовање човека по сваку цену и пожртвовање за свакога. Увек сам у игру уносио срце и искреност, желећи по сваку цену да ми се то врати. На срећу, та моја искреност је била пресудна да имам велики, огроман кредибилитет аутора и код колега – говорио је познати уметник.

Најтежи животни ударац доживео је када је остао без сина Драгана, који је преминуо у 34. години од леукемије. Због губитка сина његов живот је изгубио смисао на тренутак, међутим уз помоћ супруге Мире која га је подигла са дна, успео је да се избори и крене даље.

– Од кад смо формирали породичну продукцију пре двадесет и кусур година, наш Гага је обављао веома деликатне продукционе послове. После његовог одласка продукција је остала без главе. Мајка у прво време није могла ништа да ради, јер је његов одлазак требало издржати. Kада је Гага одлазио, мислио сам да нећу моћи да издржим и да ће ми ускоро доћи крај, али ме је Мира тргнула и натерала да радим јер ћу у томе, како је рекла, наћи смисао опстанка.

– Kако је време одмицало, а терет бивао све већи и већи на мојим плећима јер је дугове требало вратити, Мира је схватила ситуацију и спонтано је заузела његово место у продукцији. Она је одувек много радила јер потиче из честите и вредне породице у којој је рад светиња, а не терет. Нас двоје смо срећан спој. Тежимо истом циљу, да снимимо нешто пријатно, лепо, укусно, да дело носи топлину, да испуњава људе, да могу да гледају и баке и деца. Ми једно према другом имамо несебичан однос и у послу и у животу, што је реткост за данашње бракове. Заједно смо јачи, одолевамо успешно преким погледима – потресним гласом причао је Љубиша Самарџић.

Познат као уметник који брижљиво чува интиму, приликом рада на серији „Мирис кише на Балкану“ открио је неколико детаља о својој Мири која му је била ослонац и давала ветар у леђа.

– Kао што је љубав пресудна у животу јунака „Мирис кише на Балкану“, тако је и за мене љубав била пресудна у избору животног сапутника, иако је моја мајка „заговарала“ другу. Заволео сам прелепу, шарманту, паметну и премладу Миру из честите грађанске породице. Водио сам рачуна с ким почињем заједнички живот. Осећао сам да је она жена мог живота. И нисам се преварио. Мира је расла у породици која поштује дом, књигу, музику, позориште, али понајмање филм. Венчањем је у мој разбарушени живот унела унутрашњи ред и мир, неопходан за мирну каријеру глумца. Дивио сам се њеном односу према деци, мени, пријатељима, смислу за лепоту, а посебно комуникацији с људима. Била је и остала поносна. Ћутала је и када јесмо и када нисмо имали, знала је да другима подари радост и помоћ, и све је увек чинила срцем, искреношћу. И све ове врлине унела је и у наш заједнички посао – причао је наш прослављени глумац.

Смрт колега га је деморалисао

– Kад је Гага одлазио, мислио сам да нећу издржати и да ће ми ускоро доћи крај. Мира ме пренула и тргнула, јер је била свесна да сам морално пао, смршао, изгубио вољу за било чиме. Говорила ми је: „Човече, живот је смрт, упамти то! Настави да радиш јер ћеш у томе наћи смисао опстанка“. Била је у праву. Штета што није завршила психологију.“

Никада га позитиван дух није издао, а пре неколико месеци појавио се на једном догађају.

– Здравље није баш најбоље, али у сваком случају идемо даље – рекао је пре неколико месеци Самарџић.

Осим супруге Мире, ослонац му је ћерка Јована, али и унуци.

– Унуци су у наш живот унели нову енергију. Мира је била и остала стуб куће, ослонац и голема помоћ – рекао је Љубиша.

 

 

Телеграф

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here