Матија Бећковић: „Како признање Косова може бити услов за пријем Србије у ЕУ?“

????????????????????????????????????
Поделите:

Академик Матија Бећковић изјавио је да не разумије чему журба да буде ријешено питање Космета и додао да стиче утисак да су сва друга питања ријешена, па је и Србима и свијету једино преостало питање Косова.

„Ајде да за ову прилику, уз Косово, набројимо још седам сличних, и то само на слово К: Корзика, Каталонија, Кипар, Квебек, Крим, Курилска острва, Кореја“, рекао је Бећковић за НИН.

Када је ријеч о унутрашњем дијалогу о Космету који је иницирао предсједник Србије Александар Вучић, Бећковић каже да је та дебата завршена прије него што је и почела. Он истиче да не постоји унутрашњи дијалог, као ни спољашни монолог.

Коментаришући оцјене да је Косово мит и захтјеве из свијета да га се Срби као таквог одрекну, Бећковић је рекао да они који се лако одричу туђих митова, од Срба траже да се одрекну својих не би ли и у том погледу постали „небивали случај на свијету“.

„С друге стране има истине и у ономе да нико од нас ништа не тражи. Професионалци раде свој посао за велике паре. Дошли су да унапреде живот у некој рупи и сваки час завирују у приручник `Окупација у 100 лекција`. Штиклирају тачку по тачку проверавајући да ли су обавили све за шта су плаћени. Свеједно им је чије је Косово и уз добру и пријатну вечеру не би имали ништа против ни да нам га дају. Макар усмено“, каже Бећковић.

Према његовим ријечима, био би велики успјех када Србе не би третирали мимо свијета и тражили од њих нешто што се не тражи ни од једног другог народа, а то значи да Косово не буде ни изузетак, ни уникум, ни преседан који се више неће примјењивати ни на кога.

„Како признање Косова може бити услов за пријем Србије у ЕУ? Хоће ли оне који нису признали Косово истерати из истог разлога због којег Србију неће да приме?“, упитао је српски академик.

Говорећи о ставу Српске академије наука и уметности о Косову, Бећковић је подсјетио на примјер из руске историје када је патријарх Тихон одбио захтјев совјетских власти да уступи златне реликвије да би се купило оружје Црвеној армији.

„На питање судије да ли то значи да црква нема повјерења у совјетску власт, он је одговорио – значи, а на потпитање да ли мисли да власти за то злато не би купиле оружје, он је рекао – мислим. И додао је да Руска црква нема претпостављених и нико јој не може наређивати шта да чини. Ако нађе за сходно да своје реликвије уступи, она ће то сама одлучити и учинити без туђих заповести“, навео је Бећковић.

Упитан да као творац кованице да је Косово најскупља српска ријеч каже шта би се сада могло назвати најскупљом српском ријечју, с обзиром на то да је према неким анкетама Косово тек послије 10. мјеста приоритета грађана Србије, Бећковић је навео да би те ријечи биле „ментално здравље“.

Срна
Поделите:

4 COMMENTS

  1. Zašto bi Kosovo (KiM) bilo neki „presedan“ „unikum“, „specifikum“ i (nekakav) „izuzetak“? Pa zbog toga što je Kosovo (KiM) odavna prodato šiptarima! Prodao ga je Broz, ali sa „žmurenjem“ (ili „dremanjem“ SANU) i istim takvim strahom tadašnje političke garniture Srbije! I za to je SANU mislila da će nakon smrti Broza jednim „MEMORANDUM“om da „reši problem“ i da se „opere“. U tome je problem! Ali nisu znali (jer su dremali, spavali, uživali, jeli jegnjetinu itd.) da oni „drugi“ nisu ni spavali niti dremali nego radili (i u mraku) i tako „kupili“ i od NATO Kosovo! Tako da se g. Matija Bećković & company mogu popišati na svoj „memorandum“ jer su to uradili šiptari, ustaše i svi ostali davno već pre nego je on i napisan! Kakav „spin“ notorne istine od nekakve „gospode“ iz SANU koji su obični lopovi i mufljuzi!

  2. Занимљиво је навести да је шиптарски лист „Зери и популт“ објавио у току 1981. године сензационално откриће, које у Брозовој квислиншкој НАТО-Југославији, коју су створили Англо-Американци у току Другог св. рта на острву Вису, нико није демантовао, које гласи:

    „Зашто председник Тито није остварио оно што је рекао другу Енверу Хоџи, приликом службених разговора 1946; да Косово и други крајеви настањени Албанцима припадају Албанији и да ће их он уступити, али не сада, јер великосрпска реакција то не би усвојила…“ (Види: Искра, 1. јун 1981, Минхен, Немачка).

    Поврх свега, Енвер Хоџа каже да је великохрватски и југословенски квислинг, самопроглашени „маршал“, малтешки витез, пилигрински фратар, папин хаџија, почасни Каноник цркве св. Јеролима у Риму, југословенски робовласник, који је продао преко два милиона својих несрећних радника капиталистичком западу и генерални секретар ренегатске Комунистичке Партије Југославије у току Другог светског рата “радио за енглеску обавештајну службу…” – “The Yugoslav revisionist leadership with Tito at the head, which had long been worked on secretly by the Intelligence Service and which, during the period of the war, posed as preserving the features of a party of the Third International, in fact, had other aims, which werе contrary to Marxism-Leninism and the aspirations of the people of Yugoslavia for the construction of a true socialist society in Yugoslavia…

    In fact, the Titoites were not, and could not be, for the socialist social order or the form of organization of the Soviet state, because Tito was for the capitalist system and for an essentially bourgeois-democratic state, in which his clique would hold power. This state was to serve to create the idea that socialism was being built in Yugoslavia, a ‘specific’ socialism of a ‘more humane type’, that is, precisely the kind of ‘socialism’ which would serve as a fifth column in the other socialist countries. Everything was well calculated and co-ordinated by the Anglo-American imperialist and the group around Tito. This, by playing the game of imperialism and world capitalism, and coming to terms with them, the Yugoslav revisionists placed themselves in opposition to the Soviet Union.

    From the time of the anti-fascist national liberation war, in pursuit of their old plans, British and, subsequently, US imperialism helped Tito not only to break away from the Soviet Union, but also to carry out acts of sabotage against it, and especially to work to detach other countries of people’s democracy from the socialist camp, in order to isolate the Soviet Union from all these countries and unite them with the West. This was the policy of world capitalism and its agency, Titoism.

    The rabid anti-communist, Churchill, took a direct and personal part in ensuring that Tito and his group were placed in the service of capitalism. Daring the war he sent ‘his most trusted friends’, as the British leader put it, and later his own son, to Tito’s staff. Eventually, he himself met Tito in Naples of Italy in May 1944, in order to make quite sure that Tito would play no tricks. In his memoirs, Churchill wrote that, in his talk with Tito, the latter expressed his readiness to make a public statement later that ‘communism would not be established in Yugoslavia after the war’.

    Tito worked with such great energy to serve his masters that Churchill, appraising his great services, told him: ‘Now I understand that you were right, therefore I am with you, I like you even more than I did previously’. A lover could make no warmer declarations to his love.

    Almost before Yugoslavia had broken completely with the Soviet Union and the countries of people’s democracy, the imperialists, the American imperialist in particular, sent it great economic, political, ideological and military aid, which become more frequent and constant later on…” (Види: Enver Hoxha, Imperialism and the revolution, Tirana, 1979, стр 51-55).

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here