Мехмед-паша Соколовић подигао Србе из пепела

Поделите:

У парадоксима су скривене највеће истине: усред најмасовније исламизације на овим просторима Мехмед-паша Соколовић је српском роду вратио изгубљени немањићки идентитет и свест о пореклу. Обнављајући Пећку патријаршију 1557. године, правом демографском експлозијом проширио је границе српског етничког простора до Будима, а нацији без сопствене државе – обезбедио је опстанак у свим потоњим вековима. Драгоцена сазнања о недовољно расветљеној улози султановог великог везира у српској историји, на трибини у Андрићевом институту у Вишеграду, изнели су историчари из Турске и Србије, мр Енес Демир и проф. др Милош Ковић и директор института Емир Кустурица.

– Знамо да је Мехмед-паша, као Бајо из Соколовића (тур. Шахиноул – село соколових синова) код Руда и припадник српског племства, са 18 година из Милешеве одведен у јаничаре. Примио је ислам и постао велики везир. Мехмед-паша припада турској и српској историји, а за нас је обнова Пећке патријаршије, када је био трећи везир, кључна. За патријарха је поставио Макарија Соколовића, свог блиског сродника. И следећа три патријарха до 1586. су из породице Соколовића. Завичају се враћао кроз задужбинарство градећи ћуприју на Дрини и џамију у Соколовићима, а на двору је окупљао фамилију и земљаке – истиче Ковић. – У походима се ослањао на Србе, заузврат им је обновио Патријаршију, у времену када је црква једини чувар идентитета „српског отечества“. Парадоксално, од смрти Мехмеда Освајача до смрти Сулејмана Величанственог, од 1480. до 1566. у време највеће исламизације, уз појачан притисак римокатоличког света на Србе, Патријаршија се обнавља, а пашини рођаци Соколовићи владају од Будима до Херцеговине.

 

У турском походу на римокатолички свет, Срби попуњавају празан простор. Турцима су потребни демографски и економски. Уређен систем значио је сигурно убирање прихода. Тако је Патријаршија плаћала берат 2.000 дуката годишње, а Срби на огромном простору узимају порез и од католика и од протестаната.

Фото Википедија Мехмед-паша Соколовић

– Макарије постаје патријарх свих Срба, „придржава престо српске земље, општи је отац, учитељ и патријарх Србима и Бугарима, западног приморја и северних страна“. Додељује му се, дакле, титула средњовековних српских владара. Границе српског етничког простора су проширене у правој демографској експлозији. Добијамо унутрашњу самоуправу. Обновљена је косовска, заветна заједница, српска нација као заједница вере, култа, предања. Подижу се нови манастири на територији Османског царства. Све то, у времену када државу немамо – нагласио је Ковић.

Бајо из вишеградског кадилука, Србе је подигао из пепела. Истовремено, турску османлијску империју учинио је најјачом светском силом.

– У целокупном османском царству, Мехмед-паша Соколовић је по важности друга личност, иза султана. Истражујући његово етничко порекло, у изворима налазимо да је његово име било Бајо и да је Србин из редова српских деспота. Већина докумената наводи да потиче из православне породице и да се у Милешеви образовао и радио. Регрутован је 1521. Венецијанском конзулу се поверио да је у манастиру, са 18 година „певао религиозне песме високим гласом“ – изнео је драгоцене податке мр Енес Демир из Генералне дирекције државних архива Републике Турске. – Бајо је султану Сулејману Величанственом одведен у једренски сарај. Подвргнут је Мехмед-паша оштрој војничкој дисциплини, а затим иде у Каписарај, где је добио најбоље образовање. Убрзо улази у унутрашњу дворску службу. Постаје најпоузданији султанов човек, прати га на походима, обавља поверљиве мисије дипломатске природе. Као главни заповедник поморских снага, турску флоту преуредио је у највећу силу тог времена и заслужан је за највеће војне тријумфе Османлија – каже Демир.

Женидбом са Исмихан, ћерком султана Селима Другог, његов утицај расте. Главни командант целокупне османске војске против Хабзбуршке монархије, са 60 година постаје велики везир – први чиновник Османског царства. И први на овом положају који није рођењем муслиман.

Демир је у Вишеград донео и два документа: одобрење за поправку моста на Дрини из 1860. и наредбу да се у име султана изгради џамија у Соколовићима. И говорио је како је највећи траг у историји османлијске империје, оставио један Србин.

Фото О. Радошевић / Одобрење за поправку моста на Дрини

ВЕЧЕ ПРЕД СМРТ

НАКОН што је 1574. уништио шпанску морнарицу, великом везиру Соколовићу назире се крај. Умире султан Селим, а на власт долази Мурат Трећи.После 12 година на месту великог везира, потчињени везири му постају непријатељи и ривали. Према једном извору, 1579. године „један босански лудак коме је паша чинио много доброчинства, рекавши да треба да преда молбу“ прилази паши. Тада му забија јатаган у груди. Соколовић није одмах умро. Вечери пред смрт, од Хасан-аге који му је читао историјске књиге, тражио је причу о страдању Мурата Другог у Косовском боју. Тада је рекао: „Боже, подари и мени овакву смрт.“ – наводи Демир драгоцене податке из османлијских архива. – Постоји и запис да је један дервиш био унајмљен за атентат на великог везира, да би осветио убиство шеиха тог дервишког реда.

КУСТУРИЦА: УНИВЕРЗАЛНЕ ВРЕДНОСТИ

– Историју морамо посматрати као збир синтетичких својстава где није све црно-бело. У прошлости тражимо охрабрење, а наћи ћемо га у лику Мехмед-паше Соколовића. Општина Вишеград је једну донацију претворила у споменик великану, јер постоје универзалне људске вредности које сежу изнад обичног живота, остављајући дубоке трагове, као што се догодило са ћупријом. Данас преживљавамо захваљујући тој лепоти. Мехмед-паша је завршио као и многи убодом ножа у леђа, а обезбедио је опстанак Пећке патријаршије, док је његов брат сачувао Милешеву – истиче Емир Кустурица.

Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here