Mилетић: Најугледнији прајд у региону, Танић: Параду срама плаћа немачка амбасада

Поделите:

Горан Милетић из Организационог одбора „Прајда 2017“ каже за РТС да је све спремно за одржавање шетње у недељу.

Милетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да грађане треба да забрине да три четвртине ЛГБТ особа каже да су били жртве вербалног насиља, а око 26 одсто каже да су били жртве физичког насиља.

Гостовање Горана Милетића у Дневнику РТС-а

То насиље у 36 одсто случајева чине школски другови, наводи Милетић.

Додаје да ЛГБТ особе кажу да је дискриминација највише везана за рад и проблеме са државним органима као што су полиција и војска.

Ипак, помаци постоје, каже Милетић али није задовољан темпом промена.

Подсећа да 2009. године са полицијом нису могли ни да се састану „како треба“, а сада имају свакодневне састанке.

Милетић истиче да проблем остаје споро правосуђе „што тишти све грађане Србије па и нас“.

Што се тиче сутрашње шетње, сматра да су важни присуство и афирмативне изјаве представника извршних власти.

Поред премијерке, одређених министара и градоначелника Београда, очекује и госте из иностранства.

„Ми представљамо у овом делу Европе центар иако нисмо највећи Прајд. Загреб има много већи Прајд. Некако нас перципирају као Прајд који је најзначајнији у региону“, каже Милетић.

Напомиње да различити људи успех Прајда мере на различите начине.

Упитан да ли очекује и присуство људи који су већ организовали своју шетњу почетком лета, Милетић истиче да очекују све грађане и да не искључују никога.

Наводи да је за сутрашњи скуп акредитовано 500 медија.

Миљан Танић: Парада срама

Прошле године сам, исто овако пред септембарски прајд, написао фб белешку под именом „Када Прајд није Прајд? Кад је срамота.“ Будући да све изнето у том тексту и даље стоји, нећу понављати ништа, али је потребно, због развоја који су уследили убрзо после прајда прошле године, напоменути неке нове ствари.

Наиме, на самом прајду је један од организатора, Бобан Стојановић, изјављивао у микрофон и за медије како држава одлично ради на спровођењу права ЛГБТ заједнице, како је све сјајно и цвета цвеће… да би у врло кратком року после тога напрасно емигрирао у Канаду и писао нам писма из туђине о томе како овде ништа не ваља и ништа не функционише.

И ево годину дана нас смарају (он и муж му Адам) својим писмима еx понто од којих не можемо побећи ни на некад озбиљне портале и у озбиљне новине.

Дакле, ставка један: организатор се посрао по сопственом (не)раду. Брзопотезно. Чим се указала прилика да се шмугне „преко“.

Ја немам ништа против људи који иду и беже „преко“. Слободно. Идите. Овде јесте срање. Но, посао прајда је да ствара услове за будуће генерације да живе нормално, не да себи тражи прилику да емигрира, да се богато уда или да ствара контакте да би могао лето да проведе на страним прајдовима.

Стога и наслов – парада срама. Буквално. Срамота ме је да јавност перципира да су то некакви браниоци некаквих мојих права. Нема ту човек на шта да се поноси.

И шта нам је остало?

Остао нам Милетић и неки његови анонимни нови клинци као организатори прајда. Овог „традиционалног“. И онда праве конференције, а не зову „неподобне“ организације. И сличне глупости.

Да не говорим о чињеници да рецимо амбасада Немачке подржава (читај плаћа) организацију овог прајда. Уговором који је потписан с Милетићем, који је у том случају представник организације Цивил Ригхтс Дефендерс. Шведске организације Цивил Ригхтс Дефендерс. Која је обично донатор. Дакле: донатор плаћа донатора. Или, лепше изречено: Немачка плаћа организацију из Шведске да организује прајд у Београду. Около наоколо, сведе се на то. Ево, ја не разумем.

На крају, као и увек, ово је прајд за донаторе и политичаре, за сликање и рекламу. Промотивни комеморативни видео Адама и Бобана избачен на Пешчаник (нађите га сами) дође као промоција за прајд као одскочну даску за емиграцију. Ко воли, нек’ изволи, ал’ ме зајебите с бајкама о Брнабићкама, борбом за права и сличним глупостима. Сликајте се, уживајте у журци, шетњи, али немојте ни себе, а камоли нас да лажете да је ова самопромоција од организације ишта више од тога.

Парада срама – јер се организатор посере по држави коју је на прајду хвалио, побегне из исте, а онда из даљине и даље подржава тај исти „државни прајд“. И сви се смеше и једу та иста говна.

А ваљда не морам да напомињем да се хулигани и Патријарх не оглашавају зато што их нико није звао? То јест, да будем коректнији – прве нико није звао, другог нико није подсетио. А било би тако слатко да се нису оглашавали поводом случаја Харадинај а да вриште хистерично као и увек на шачицу педера на улицама БеГеа. Ал’ добро, не може човек све да има.

Што рекоше Двери некада давно – „Каква влада, таква и парада“.

#НијеМојПрајд

Поделите:

2 COMMENTS

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here