Министарство Зоране Михајловић пријавило Мркоњића Тужилаштву за организовани криминал

Поделите:

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело је кривичне пријаве Тужилаштву за организовани криминал против 14 одговорних лица на челу са бившим министром Милутином Мркоњићем због коришћења неквалитетног материјала у изградњи ауто-пута на Коридору 11, од Уба до Лајковца, потврђено је данас Тањугу у том министарству.
Кривична пријава је поднета због уградње глине у основу аутопута, због чега је дошло до пуцања горњег слоја и слегања ауто-пута који, иначе, никада није ни пуштен у саобраћај.

Због тога ће, наводе у Министарству, морати највероватније да се уради реконструкција 4,5 од 12,5 км деонице Уб-Лајковац.

Мркоњић без коментара

Мркоњић, министар за инфраструктуру од 2008. до 2012, није засад хтео да коментарише потез Министарства.

У ресорном Министарству кажу да су кривичном пријавом обухваћени и челни људи грађевинских предузећа која су градила тај ауто-пут, као и надлежи који су вршили надзор.

Према наводима у Министарству, цео случај „расплетен“ је након што су Путеви Србије констатовали оштећења на тој деоници, и затржили од Коридора Србије да дају предлог санације.

Коридори су, потом, затражили од Саобраћајног института ЦИП да да мишљење, а ЦИП је утврдио да су коришћени неквалитетни материјали, због чега је дошло до слегања аутопута, и предложио реконструкцију 4,5 км.

„Вечерење новости“ су раније објавиле да су кривичне пријаве поднете против директора градјевинских предузећа ПзП „Београд“ Боре Јелића, АС „Путеви Ужице“ Милана Бојовића и директора Планума Ратомира Тодоровића, које су биле извођачи радова.

Списак осумњичених

Такође, „Новости“ наводе да су на списку осумњичених и инжењери из Института за путеве, Коридора Србије и ЦИП-а, који су својевремено били ангажовани као надзорни орган, пошто је требало да укажу на пропусте и коришћење неадекватног материјала.

Лист пише и да су у Министарству, после извештаја ЦИП-а и Путева Србије о стању ове саобраћајнице, одлучили да препусте надлежним правосудним органима да утврде да ли постоји и колика је одговорност људи који су радили на овом пројекту, јер ће санација већ урађеног ауто-пута морати да се плати из буџета.

Изградња ове деонице започела је 2010, а заврсена 2014. године, а радови су коштали 75 милиона евра из републичког буџета, што значи да је директну контролу над плаћањем имало ресорно Министарство, чији је министар у то време био Милутин Мркоњић, додају „Новости“.

Поделите:

5 COMMENTS

  1. Taj Mrkonjić je (svojevremeno u nekom njihovom, „ministarskom prepucavanju“) zamerio Zorani Mihajlović da ima „višak kilograma“ (za njegov ukus) i (ako misli da ga osvoji) treba da smrša xy kilograma! Sada neka se od Zorane brani na sudu za „organizovani privredni kriminal“! Tako je to kada neko nepromišljeni i prepotentno lupeta!

  2. Pa svaki put u Srbiji se radi tako da posle 10 ili 15 godina bude neupotrebljiv…..
    Kako bi onda građevinske firme i niskogradnja isisavali novac iz budžeta????
    zato ministarstva i podižu kredite iz predpristupni fondova da bi bageristi,kamiondžije i guseničari ugradili sebe u razvoj putne infrastrukture…….
    Kao da je njih briga jesu li nasuli neki sloj glinom,peskom ili đubretom iz kontejnera….
    Zabole ih zbog toga bitno je da tako izgrađen objekt bude što nestabilniji,da što više ljudi izgine pa će uz razvoj putnog sektora i hitna pomoć svoj personal da zaposli,saobraćajna policija,osiguravajuća društva i seo sektor budžetski korisnika može imati veliku finansijsku korist od takve vrste neoliberalnog progresa naročito ako se svaka zgrada,put ili most 10 puta ruši pa posle toga podiže na novo..

  3. još ako se posle toga uvedu putarine na korišćenje državni
    puteva prvog reda eto duple koristi……
    Em ponovo konkurišeš na tenderu za izgradnju puta em ti zaouva i sestričina naplaćuje putarinu na naplatnoj rampi pa je ubrzani progres srpskog drištva u korak sa svetskim trendovima.

  4. Ko kaže da gazda Miško sedi i farba kosu u narandžastu boju??
    Ne,ulaganje novca u putnu infrastrukturu i izgradnju naplatni rampi je budućnost razvoja bankarskog sektora u Srbiji pa se u bliskoj budućnosti sindikat bankara i poslodavaca Srbije sigurno slaže da se zamajac privrede nalazi u nepresušnim predpristupnim fondovima i sprezi domaće operative na terenu,experata i vrsni inženjera.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here