Нико није тише говорио, а да се даље чуо! На данашњи дан рођен патријарх Павле

Поделите:

На данашњи дан пре 103 године рођен је патријарх Павле, 44. врховни поглавар Српске православне цркве, који је на том месту био од од 1990. до 2009. године.
Можда га је најбоље описао академик Матија Бећковић који је у једном интервјууу рекао:

“Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше ходио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео с веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине него на његовом погребу!”

Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац у Славонији, тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској. Рано је остао без родитеља. Отац Стеван је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“ кад је дечаку било три године, иза њега су остала два сина Душан и Гојко. После тога мајка Ана се преудала и родила три ћерке, и при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са бабом Драгом и тетком, најстаријем очевом сестром.

У Београд је дошао 1936. године, где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски факултет је завршио. У Београду га је затекао и Други светски рат.

Почетком рата да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, а то му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића, који је био игуман манастира Свете Тројице, одлази 1942. у овај овчарско-кабларски манастире где је провео следеће две године рата. У то време његовог брата Душана убиле су усташе.

Обнављао старе и градио нове цркве

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви светог Ђорђа. У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, Призренска богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Призрена у манастир Грачаницу.

Ишао пешке по Косову

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији. Писао је извештаје Светом синоду о тешком положају Срба и православне цркве на Косову и Метохији. На аутобуској станици у Призрену физички га је напао један Албанац, а било је и других вербалних и физичких напада. По својој епархији је углавном ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до манастира Грачанице. Где није могао пешке ишао је аутобусом јер епархија није имала ауто, касније је епархија имала један „вартбург“.

За патријарха изабран 1990.

За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду.Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао: „Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.”

Дан патријарха Павла: Сам шио, крпио, ишао пешке по Београду…

Свако јутро, осим ако није ишао у неку другу цркву, служио је литургију у Патријаршији и причешћивао се, а свако вече је био на вечерњој служби у Саборној цркви заједно са осталим свештеницима за певницом. Са собом је увек носио Свето писмо и молитвеник. По Београду је ишао градским превозом или пешке. Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао остале мајсторске послове у Патријаршији.

На Савиндан 1997. предводио је у Београду литију која је прошла кроз кордон полиције у Коларчевој улици. То је било у време демонстрација после локалних избора из новембра 1996. године. Док је био патријарх није примао патријаршијску плату, него једино пензију из периода док је био епископ рашко-призренски.

9 ТАЈНИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

1. Молитва за све

Када је као владика боравио на Косову и Метохији, десило се да је патријарха Павла зауставила наоружана албанска банда. О самом инциденту се не зна много, али банда или припадници ОВК-а су му је затражили да клекне и помоли се за пострадале Албанце. Павле им је тада смирено и трезвено одговорио да се он клечећи моли у цркви за све пострадале и невине жртве без обзира на њихову националност и веру. Тако је неповређен успео да настави пут.

2. Спасао дављеника

Док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао је дечака који се давио. Као последицу тог подухвата добио је, у то време, смртоносну туберкулозу. Међутим, иако му доктори нису давали више од три месеца живота, он је успео да се опорави и доживи дубоку старост.

3. Другови из клупе

Веровали или не, некада давно у истој клупи у гимназији у Тузли седели су Меша Селимовић и патријарх Павле.

4. Мрвице хлеба

Једном приликом када је завршио са јелом, узео је салвету испред себе на којој је било неколико мрвица. Тихо је покупио сваку мрву и појео. Присутни су шокирано упитали шта то ради, а он им је одоговорио: „Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.“

5. У авиону веома духовит

Једном је патријарх ишао негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Он је без збуњености рекао: „У односу на себе, примићу то као акт праведности, јер сам у животу појео толико риба да би сада било чудно када оне мене сада не би појеле.“

6. Милионе оставио цркви

Потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио је само будилник и сат, док ће његовим ордењем, али и писаним делима, која већ данас имају непроцењиву верност која се мери милионима евра, располагати СПЦ.

7. Једи у себи…

Умео је да буде и строг. Уочи једног обеда, за трпезом су сви изговарали молитву. Један монах је ћутао. Патријарх га упита зашто ћути, зашто се не моли са осталима, а монах је одговорио да се моли у себи. Патријарх му је на то додао да онда треба и да једе у себи.

8. Музикалан човек

Мало је познато да је био и изузетан певач. Уживао је у вишегласном појању духовних песама. Никада се није устручавао да негодује уколико хор не би певао са верским заносом, па је знао да стане пред њих и пун жара покаже како се певају литургијске песме.

9. Лична карта

Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић, а 1948. замонашио се у манастиру Благовештење. Одрастао је с тетком по оцу, коју је много волео и која му је заменила родитеље. Имао је жељу да постане лекар.

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here