Нова четири „С“: Само сељанке Србију спасавају

Поделите:

Ако имате лошу демографску ситуацију на селу, то је као да сечете грану на којој седите.

Онако како село стоји демографски, тако стоји и цело друштво, зато демографска слика једне земље понајвише зависи од продуктивности села, слажу се министарка без портфеља, задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и социолог са новосадског Филозофског факултета Срђан Шљукић, који се посебно бави селом.

Зато Ђукић Дејановићeва у разговору за Спутњик каже да је у радној верзији предлога закона о финансијској подршци породици најзадовољнија управо чињеницом да су први пут у погледу права на накнаду за рађање изједначене жене на селу и оне запослене у граду.

Министарка напомиње да је реч о радној верзији предлога закона који би пред посланицима требало да се нађе и буде усвојен до краја године. Циљ је да он помогне да се жене лакше одлучују на рађање, јер су демографски подаци поражавајући. У Србији од 169 општина, само у седам је стопа природног прираштаја позитивна. У осталим је број новорођених био мањи од броја умрлих.

Прошла година најгора

Прошла година је била најгора када је реч о наталитету, јер је рођено свега 65.000 беба. У првој половини ове године има помака — за шест одсто је већи наталитет него у истом периоду лане, али и даље годишње у просеку остајемо без 35.000 становника и шеста смо по старости нација у Европи, недавно је изјавила министарка. Због тога је обезбеђено 130 милиона неповратних средстава за 15 најугроженијих општина.

Негативна вредност природног прираштаја први пут је забележена у Војводини 1989. године, а од 1992. је то случај и у централној Србији. Од тада негативан природни прираштај је константа.

Демограф Владимир Никитовић из Института друштвених наука, међутим, сматра да је реч о проблему који је почео пре много деценија када смо после Другог светског рата из пољопривредног друштва нагло ушли у индустријско, које је донело смањење стопе рађања.

Повишица за свако дете

Деценијама смо имали просечан број од 1,8 рођене деце по жени, како је показао и попис из 2002. Према последњем пали смо на 1,6 деце, а на дужи рок нам треба два детета по жени, каже он и упозорава: ако је фертилитет нижи од једног и по рођеног детета по жени, веома су мале шансе да се вратимо на виши ниво.

Решења каква се сада предлажу у новом закону предвиђају повећање додатка за рађање првог, другог, трећег и четвртог детета. Предложено је да за свако прво дете једнократна помоћ породицама уместо садашњих 40.000 динара буде 100.000 динара, каже Ђукић Дејановићева. И друга давања ће, додаје, бити већа. Сада се за друго дете добија непуних 149.000 динара, за треће мало мање од 268.000, а за четврто 357.000 динара. Све у 24 једнаке рате.

Истичући да су наше депопулационе општине управо оне пољопривредне, она напомиње да је посебно задовољна што је у предложеном тексту жена са села, мајка која најмање две године живи у оквиру породичног пољопривредног газдинства чији је осигураник, потпуно изједначена са онима запосленим у граду. То што жена која ради у фабрици под отвореним небом и стуб је породице, први пут није дискриминисана је, сматра она, највећа новина.

Министарка се у потпуности слаже са оценом социолога са новосадског Филозофског факултета Срђана Шљукића да је темељ популационе политике управо на селу.

„Демографска слика једне земље понајвише зависи од продуктивности села. Онако како село стоји демографски, тако стоји и цело друштво. Становништво једне земље се обнавља у правилу из руралних области. Ту се ствара вишак становништва, па онда вишак становништва прелази у град. Ако имате лошу демографску ситуацију на селу, то је као да сечете грану на којој седите“, каже за Спутњик Шљукић, који се посебно бави социологијом села.

Градови не стварају вишак

Он зато и сматра да исправљање наших проблема који су алармантни када је о демографији реч треба да почне на селу. Село је то које, како истиче, може да створи вишак становништва. Градови га не стварају, они добијају механички прилив путем миграција.

Шљукић подсећа на мале и нередовне пољопривредне пензије и напомиње да управо ова нова мера која треба да изједначи мајке на селу и оне у граду показује колико су до сада породична пољопривредна газдинства била у лошем положају и дискриминисана.

„Овом мером се то делимично исправља и ја верујем да то може до извесне мере да допринесе демографском опоравку села, а тиме ће се опоравити и цело српско друштво“, каже он, али и упозорава да та мера колико год да је добра сама по себи, није довољна.

Ту је потребно још материјалних стимулација да би се демографска слика поправила. Мора се направити и таква ситуација на селу да људи тамо хоће да живе, да тамо остану и заснују породицу. А то, напомиње Шљукић за Спутњик, зависи од пољопривредних субвенција породичним газдинствима и руралног развоја, односно улагања у сеоску инфраструктуру.

Министарка задужена за демографију и популациону политику такође сматра да финансијски моменат није пресудан за одлуку о рађању деце.

„Тај финансијски подстицај је сигурно важан, али када би он био једини и пресудан онда земље које немају финансијске проблеме, попут скандинавских, не би имале проблем наталитета, а имају га“, каже Ђукић Дејановићева.

Она истиче да је битна и та „психолошка цена родитељства“. Истраживања, каже, показују да је жена несигурна када нема сигурност у свог партнера.

„С друге стране, амбициозна жена жели да буде бар онаква мајка детету каква је њена мајка била њој. Ако није сигурна да ће то бити, тешко се опредељује и одлаже то прво рађање које после ограничава и број деце“, објашњава министарка.

Медицински помогнута оплодња

Она указује и на проблеме неусклађености радних и родитељских обавеза, када на пример обданиште ради од осам сати, а посао почиње сат раније. Зато, додаје, морамо да мотивишемо послодавце да раде на усклађивању рада и родитељства. То су, како истиче, важни фактори као и финансијски подстицаји.

„Нама је рађање другог детета највећи проблем. Имамо 52 одсто жена које имају једно дете. Да би се обнављало наше становништво, треба да имамо 11 одсто мајки са једним дететом, 44 одсто мајки са двоје деце и 45 одсто са троје. Нажалост, десет одсто парова имају проблем стерилитета, тако да се мора радити и на решавању тог питања, укључујући медицински потпомогнуту оплодњу“, рекла је Ђукић Дејановићева за Спутњик.

Међу предвиђеним решењима у новом закону је и оно да уместо досадашњег повраћаја ПДВ-а породица добије једнократну накнаду за новорођенче од 5.000 динара. Пракса је показала да је повраћај ПДВ-а остварио мањи број породица, да се већина није бавила том процедуром.

Предложена новина је и да месечне накнаде за време трудничког и породиљског одсуства буду лимитиране максимум на три просечне плате, уместо пет како је тренутно.

На питање да ли су у писање новог закона била укључена и удружења родитеља, министарка каже да на закону ради Министарство за рад и социјална питања, али је у посао укључен читав тим људи из различитих министарстава, као и Републички завод за статистику и удружења која су била доступна. Указује, међутим, да ће бити могућности да се још утиче на побољшање решења у току израде коначног предлога текста закона и у скупштинској расправи.

 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here