О неким аргументима да је пол друштвени конструкт

Поделите:

Обраћајући се најширој публици занимљивим видео-излагањем, које траје мање од 8 минута (https://youtu.be/eWVRzGMVXbM), Riley J. Dennis из LGBTIQ-перспективе износи низ аргумената да унаточ увријеженом мишљењу спол заправо није урођен, то јест да спол није биолошка, непромјењива, статична чињеница или природна даност, него да је спол стечен, то јест да је спол флуидни друштвено обликовани конструкт.
Прво ће се пренијети аргументи што их у споменутом видео-излагању износи Riley J. Dennis. То неће бити пријевод видео-излагања, него изношење његова битног садржаја, при чему ће се ригорозно пазити да се смисао и дух изреченога ни на који начин не искриви, него да се искаже другим ријечима и понегдје другим редослиједом.
Затим ће се видео-излагање подробније анализирати.
Спол као друштвени конструкт
(На самом почетку важно је напоменути, као што то чини и Riley J. Dennis, да спол заправо није бинаран, као што показују студије о интерсексуалности, но ради једноставности излагања, у овом видео-излагању говори се само о два спола: мушком и женском.)
Није посве истина, започиње Riley J. Dennis своје видео-излагање, да су спол и род двије различите ствари, у смислу да је спол биолошка, а род друштвена категорија. Спол и род јесу двије различите ствари, но обје су друштвени конструкти, само на различите начине.
Све донедавно, род се приписивао особи на темељу њезина перципираног спола: у родилишту, погледом на гениталије новорођенчета лијечник је исказом “Мушко је” одн. “Женско је” одређивао као припадник којега ће рода конкретно новорођенче надаље бити одгајано. Дијете је одгајано у роду који му је приписан при рођењу, при чему су опције биле само двије, те трансродност као опција није долазила у обзир. Данас међутим схваћамо да је род пуно комплекснији од перципираног спола, те да се на њега не може свести, и данас признајемо и прихваћамо да постоје трансродне особе. То не значи да трансродни раније нису постојали: они постоје колико и човјечанство, но о трансродности досад се није говорило. Род је одувијек био друштвени конструкт, но начин друштвеног конструирања рода битно се промијенио. Некоћ се род конструирао на темељу перципираног спола. Међутим, утемељивање рода у перципираном сполу данас је препознато као опресивно. Стога се род више не приписује појединцу извана, него се род утемељује у самоидентифицирању појединца.
А што је уопће спол? Спол је начин категоризирања људских бића на темељу комбинације неколико њихових особина, а то су: 1) кромосоми (XY, одн. XX); 2) гениталије (пенис итд., одн. вагина); 3) сполне жлијезде (гонаде, то јест сјеменици одн. јајници); 4) сполни хормони (андрогени, нпр. тестостерон, одн. естрогени и прогестини); те 5) секундарна сполна обиљежја (длакавост, мишићна маса, дубина гласа, груди, масно ткиво и др.).
На који начин људи обично утврђују нечији спол? Голим оком није могуће утврдити које кромосоме ни које сполне хормоне особа има. Гениталије и сполне жлијезде такођер најчешће нису видљиве голим оком. Начин на који већина људи утврђује нечији спол јесу секундарна сполна обиљежја. Секундарна сполна обиљежја развију се тек у пубертету: прије пубертета, дјеца с пенисом и дјеца с вагином нису баш толико различита међусобно. Међутим секундарна сполна обиљежја нису савршен начин да се утврди спол ни код одрасле особе: нетко има пенис, али нема пуно длака, но то не значи самим тиме да је због тога спол те особе мање мушки; слично тому, нетко има вагину, али малене груди, но то не значи самим тиме да је због тога спол те особе мање женски; или: нетко с вагином има дубљи глас од некога с пенисом, а нетко с пенисом нижи је од некога с вагином итд. Ови и бројни други слични примјери показују да се спол особе не може са сигурношћу утврдити на темељу секундарних сполних обиљежја.
Још један важан аргумент у прилог тому да се спол особе не може поуздано утврдити на темељу секундарних сполних обиљежја јест то да се секундарна сполна обиљежја могу модифицирати, уклонити или обликовати хормонским третманима или кируршким интервенцијама. Нетко кому је при рођењу приписан женски спол узимањем хормона тестостерона развије дубљи глас и појача длакавост, док нетко кому је при рођењу приписан мушки спол узимањем естрогена развије млијечне жлијезде и добије више масног ткива. А ако прије хормонског третмана узима блокаторе пубертета, особа којој је при рођењу приписан женски спол можда никада не прође женски пубертет, одн. особа којој је при рођењу приписан мушки спол можда никада не прође мушки пубертет. Дакле, једноставно није могуће знати нечији спол само на темељу секундарних сполних обиљежја те особе.
Нечији се спол не може утврдити ни на темељу сполних жлијезда те особе. Наиме, сполне жлијезде могу бити кируршки одстрањене (као рецимо у случају канцера), али тиме особа не губи спол. Дакле, ни сполне жлијезде не одређују спол особе, нити је на темељу присутности или одсутности одређених сполних жлијезда могуће поуздано утврдити спол особе.
Нечији се спол не може утврдити ни на темељу гениталија. Наиме, гениталије се могу кируршки одстранити или преобликовати (неовагина се обликује од ткива пениса, одн. неопенис се обликује од ткива клиториса).
Узевши у обзир све речено, размотримо и сложенији, обухватнији примјер: нетко кому је при рођењу приписан мушки спол може узимати блокаторе пубертета, примати хормонску терапију и дати кируршки преобликовати пенис, те тако имати женске сполне хормоне, женска секундарна сполна обиљежја и женске гениталије: дакле по три критерија од њих пет спол је те особе женски.
Напосљетку, често се чује приговор да је спол непромјењива биолошка даност зато што је немогуће модифицирати кромосоме, уклањати их или уграђивати. Ту ваља подсјетити да спол никад није само ствар искључиво кромосома, него је спол комбинација свих споменутих 5 фактора (кромосоми, гениталије, сполне жлијезде, сполни хормони, секундарна сполна обиљежја).
На крају крајева, која је уопће сврха дијељења људи по кромосомима? Чему уосталом служи разликовање људи на темељу кромосома? Питање је, дакако, реторичко, али ево експлицитног одговора: дијељење људи по кромосомима нема никакве сврхе ни смисла. Нема разлога да се човјечанство дијели на XY-људе и XX-људе.
За крај, поглед из специфичне трансродне перспективе. Ако се за трансродну жену каже да је она биолошки мушкарац, то је облик агресије спрам те трансродне жене, и излика да се трансродне жене искључе из женских јавних wц-а, гардероба и других женских простора. И обратно, ако се за трансродног мушкарца каже да је он биолошка жена, то је облик агресије спрам тог трансродног мушкарца, и излика да се трансродни мушкарци искључе из мушких јавних wц-а, гардероба и других мушких простора. А то је дискриминација, закључује своје излагање Riley J. Dennis.
Анализа видео-излагања
За разумијевање раније изнесене специфичне трансродне позиције, у којој се користе и неки аргументи интерсексуалне позиције, треба имати у виду да је овдје спол везан уз тијело појединца, а род је везан уз понашање, осјећање и/или самоидентифицирање појединца (нпр.: женски се род у понашању може манифестирати кроз ношење хаљина и ципела с високом потпетицом, шминкање итд., док се мушки род у понашању може манифестирати кроз неношење хаљина, неношење ципела с високом потпетицом, нешминкање итд.; женски се род у осјећању може манифестирати кроз преферирање ружичасте боје, емпатију, плачљивост итд., док се мушки род у осјећању може манифестирати кроз преферирање плаве боје, интерес за ногомет, неплачљивост итд.).
Riley J. Dennis износи разлоге зашто је утврђивање спола појединца на темељу перцепције, извана, проблематично и заправо погрешно те треба бити замијењено утемељивањем спола на самоидентификацији појединца, те зашто схваћање спола треба доживјети једнаку промјену парадигме какву је доживјело схваћање рода. Укратко, баш као што род није бинаран него флуидан, једнако тако ни спол није бинаран него флуидан; баш као што се род не утврђује на темељу перцепције нечијег понашања, извана, него на самоидентификацији појединца, тако се ни спол не утврђује на темељу перцепције нечијег тијела, извана, него на самоидентификацији појединца.
У цијелом видео-излагању уочљива је изразита одлика LGBTIQ-дискурса: увијек се говори о појединцу, а никад се не говори о човјеку. Другим ријечима: искључиво се говори о појединачном, никада се не говори о опћем; увијек конкретно, никад апстрактно. Импликације су таквог дискурса драматичне: никада се ни о чему не може рећи заправо ништа. Напримјер, на питање “Kолико човјек има руку?” одговор “Двије” не може се привхатити као точан, него се као точан може прихватити само овакав одговор: “Kако који. Зависи. Ти имаш двије руке, али иначе људи имају између 0 и 6 руку, зато што чињеница да нетко има ампутиране обје руке не значи да то није човјек, а постоје и сијамски близанци. Тко би тврдио да човјек има двије руке, имплицитно би тврдио да нетко кому су ампутиране обје руке није човјек, што није точно. Дакле, рећи да човјек има двије руке јест чин дискриминације и неинклузивности спрам ампутираца и сијамских близанаца”. Разлози таквог LGBTIQ-дискурса изразито су комплексни, и многоструки су: од пропагандних до онтолошких.
Надаље, у видео-излагању велика се тежина даје модифицирању кемијског састава твари у тијелу и модифицирању грађе тијела у смислу алтерације и уклањања појединих органа и уградње протеза, што су све могућности које, без преседана у досадашњој повијести, пружа исључиво високо софистицирана технологија. Насупрот тому, нема ниједне референце на природу. Разумљиво, јер природа за човјека више не постоји, а чак и ако постоји, небитна је; њезино је мјесто преузела технологија. Тако нека не чуди што се ниједном не спомиње ни репродукција (прокреација, размножавање): цијело се ово видео-излагање о сполу ни у једном тренутку, ни изравно ни неизравно, не дотиче управо кључне одлике двају сполова, не само у човјека, него и у големе већине животиња и биљака: мушко оплођује, женско рађа. Но то нипошто не значи да се LGBTIQ не занима за људску репродукцију. LGBTIQ се веома занима за људску репродукцију, али та репродукција више није сполна, него технолошка.
На поједине детаље овога видео-излагања излишно се освртати. Посве би погрешно било ићи разглабати о прилогу entirely на 0:42, кад Riley J. Dennis каже “That’s not entirely true”, или оспоравати неке успутне исказе, какав је онај на 1:00, о свеприсутности трансродних особа (што је мит аналоган миту о свеприсутности гејева), или побијати основну тезу да је спол друштвени конструкт, итд. Наиме, противно привиду, поанта овога видео-излагања уопће није никакво аргументирање уосталом бизарне тезе да је спол друштвени конструкт, него политичка агитација и пропаганда. Све изречене тезе и сви изречени аргументи привремени су, пригодни и потрошни: спол је друштвени конструкт само засад, само док је то опортуно, наиме само док се не стекну увјети да се пријеђе на слово Q (Quееr). А тада спол више неће бити друштвени конструкт, јер ни као такав више неће требати па дакле нити постојати.

Извор: Фејсбук страница УТИKЕЈТ

Поделите:

1 COMMENT

  1. OK. I da prihvatimo ovako gledište da je „spol (samo) društveni konstrukt“ zbog tehnoloških mogućnisti promene (s)pola i td. Tehnologija napreduje pa sa njom i saznanja se proširuju, pa tako „jednoga dana“ ćemo spoznati da genetskom manipulacijom moguće je iz jedne „evoluciske vrste“ (intervencijom stručnjaka) „preći“ i drugu „evolucisku vrstu“. Naravno, u početku one najbliže evolusiske vrste pa postepeno i one udaljenije. U ostlom, postoji i neki film („Muha“ Muva) koji tangira ovu temu! Čovek sam po sebi, već poseduje sve gene kroz koje je evoluciski prošao pa stručnjacima neće biti teško da ga vrate (jednu / dve) evoluciske stepenice niže pogotovu one koji evoluciski se još nisu dovoljno ni do čoveka razvili,
    kao npr. neki političari (lopov Toma majmun Nikolić npr.) ili opet neki drugi koji pokazuje instikte i krvožednost zveri, i td.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here