Од рада немачког сељака једе 152 људи, а ево колико особа нахрани сељак у Србији

Поделите:

Члан Академијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије Бранислав Гулан открива за „Блиц“ поражавајуће резултате истраживања о стању наше пољопривреде. Резултат је да је Србија сиромашна аграрна земља са веома ниском продуктивношћу.
– То потврђују чињенице да један наш сељак производи хране за само 15 људи. У Немачкој сељак произведе хране за чак 152 особе, у Француској за 77, у Аустрији за 56, у Словенији за 25, а просек у Европској унији је да један сељак храни између 50 и 80 становника – објашњава Гулан.

Он додаје да је самим тим, уз низак стандард, и потрошња хране у Србији испод просека ЕУ, што је посебно приметно код конзумирања месних намирница.

– У Србији се годишње по једном становнику троши 15,4 килограма свињског меса, а у ЕУ 32 килограма. Потрошња јунетине код нас је 4,4 килограма, а у Унији 15 килограма годишње. Нешто боље стојимо са живинским месом, кога просечан становник поједе 17,3 килограма годишње, док је у ЕУ тај број само четири килограма већи – 21,6 – прецизира Гулан.

Према његовим речима, слично је и са другим намирницама, а највеће разлике констатоване су код млечних производа.

– У Србији се просечно по становнику потроши 56 литара млека годишње, а у ЕУ је то 100 литара. Највећа разлика је код путера – просечан становник Србије конзумира 200 грама годишње, а грађанин ЕУ чак између четири и пет килограма – прича наш саговорник.

Гулан додаје и да учешће хране у личној потрошњи становника Србије односи 42,9 одсто прихода, што је највише у Европи.

– Српска пољопривреда за последње три деценије има стопу раста од 0,45 одсто, а од 2000. године 0,6 одсто. Последња Стратегија за развој пољопривреде усвојена је 2014. године и она предвиђа раст од око девет одсто годишње. Страшна је чињеница да смо већ у првој години примене Стратегије регистровали пад пољопривредне производње за осам одсто – каже Гулан.

Наш саговорник истиче да је решење у укрупњавању пољопривредних газдинстава, субвенцијама за набавку репроматеријала, сировина и механизације и, што је изузетно важно, у обнови задругарства.

Кркобабић: Задруге су лек за оздрављење

Министар Милан Кркобабић задужен за регионални развој каже да решење за проблеме у пољопривреди треба тражити у обнови задруга које би поспешиле производњу.

– Задруге су лек за оздрављење српског села. У току је пројекат владе који предвиђа 200 милиона динара до краја године за оснивање нових и помоћ постојећим задругама. Решили смо да оживимо нешто што је представљало начин живота у Србији, али не по старим, већ по новим принципима европског задругарства. Жеља нам је да правимо специјализоване задруге у које произвођачи не уносе своју земљу или механизацију, већ само своје производе које тако претварају у робу – објаснио је Кркобабић.

Поделите:

1 COMMENT

  1. Hm,hmm…salju,autobusima,uz baksis kondukteru,lonce sarme,deci na skolovanju,radu sa malim platama,pa osim konduktera,,rane ,treba dodati i pijacne nakupce,prekupce ,sve to rane seljaci. A, zadruge “ sovkozi i kovhozi“ nisu nikakva “ novina“..Srbijanka Valjavo,je imala pod ugovorom 10.000 domacina,isto tako i druge “ propale “ komunisticke firme,sas sve kooperantima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here