Опленац против Србије усред Стразбура

Поделите:

Тужба Задужбине краља Петра Првог против државе стигла је до Европског суда за људска права, који ће о њој одлучивати до краја ове године или почетком 2018.

О тужби Задужбине краља Петра Првог Карађоревића против државе Србије у вези са имовином на Опленцу Европски суд за људска права одлучиваће до краја ове, а најкасније почетком идуће године. Ово, за „Новости“, открива адвокат Ђурђе Нинковић, правни заступник Задужбине.

Међу спорном имовином за коју Задужбина тврди да јој припада, а која се налази у државним рукама, јесте и чувена Црква Светог Ђорђа, у којој је сахрањено 40 чланова краљевске династије. Међу њима су, поред Карађорђа, краљ Александар и краљица Марија, њихова деца краљ Петар Други (са супругом краљицом Александром), принчеви Томислав и Андреј, затим кнез Павле и кнегиња Олга, са синовима Александром и Николом, кнегиња Зорка, супруга краља Петра Првог, као и његови родитељи, кнез Александар (Карађорђев син) и кнегиња Персида.

Осим задужбинске цркве, која је под црквеном влашћу Епархије шумадијске, на имању се налазе и кућа краља Петра, Краљева винарија, тј. некадашња Виноградарска кућа, око 120 хектара шума и винограда, Краљичина вила…

– Општински суд у Тополи је 11 пута пресудио у корист Задужбине и вратио јој имовину, да би Виши суд у Крагујевцу сваки пут поништио ту пресуду. Имовина је Задужбини одузета после рата на основу лажног сведочења да је припадала краљу, а не Задужбини. Морали смо да доказујемо да сведочење није било веродостојно и да имовина није власништво Карађорђевића. Упркос томе, и Врховни и Уставни суд потврдили су пресуду Вишег суда – објашњава Нинковић.

Пошто су исцрпли све правне лекове у нашој земљи, обратили су се Европском суду за људска права у Стразбуру и, према најавама, до краја године би требало да се зна исход. У међувремену, иста имовина тражена је и у поступку реституције пред надлежном агенцијом.

У Цркви Светог Ђорђа су сахрењени чланови краљевске династије,фото Ж.Кнежевић

Посебан проблем могао би да буде тај што, према закону, свака задужбина мора да докаже континуитет рада, а како примећује Драгомир Ацовић из Крунског савета, управо је држава после рата тај континуитет уништила.

– Занимљива је судбина појединих делова комплекса на Опленцу. Рецимо Краљеве винарије. Она је дата на управљање друштвеном предузећу које је отишло у ликвидацију. Задужбина је онда преузела и винарију и запослене, да би држава сада тврдила да је то њено. Где је била та иста држава када је требало исплаћивати запослене? – пита се Ацовић.

Додаје и да се, уместо Задужбина краља Петра Првог, комплекс дуго звао Центар за културу „Душан Петровић Шане“. У оквиру њега је и хотел, који се налази у надлежности корпорације „Лола“, која је банкротирала али, упркос томе, управља хотелом. Држава држи и кључеве Краљеве и Краљичине виле. У Краљевој је живео принц Томислав.

– После његове смрти тражено је да Задужбина врати кључеве да би држава могла да одржава вилу. То би имало смисла када би одржавала и остале објекте. Међутим, многи од њих су се урушили. И Краљичина вила је празна, о њој брине само чувар. Део шуме дат је на управљање једној основној школи. На први поглед звучи племенито, али поставља се питање шта ће школи шума – пита се Ацовић.

Краљевска винарија,фото З.Јовановић

Према његовим речима, Задужбина, у чијем руководству су, поред краљевске породице, и представници државе, локалне самоуправе и Цркве, данас управља само оним деловима имања на које јој је држава прећутно дала сагласност. Тако је, рецимо, обновила винограде, који су били потпуно запуштени. Управља и Карађорђевим конаком и Карађорђевом касарном, иако не припадају имању, али то држави не смета.

– Неки делови имања у међувремену су уписани као приватно власништво. Питам се како, ако држава тврди да је све то њено?! По Уставу су сви облици својине код нас равноправни, па ми није јасно зашто задужбинска имовина није чак ни третирана као имовина – закључује Ацовић.

Портрети Карађорђевића,фото З.Јовановић

СКРОМНИ КРАЉ

ПРОСТОРИЈЕ Задужбине налазе се у Кући краља Петра. То је некада била Црквена кућа, подигнута још 1910. као привремена грађевина, одакле ће се надгледати изградња цркве. Краљ Петар се уселио у њу на самом почетку, да би надгледао градњу.

Кућа краља Петра,фото В.Данилов

По томе је зграда и добила назив „Петрова кућа“. У њој је становао до 1915, када је са војском пошао преко Албаније. Поред канцеларија Задужбине овде је данас смештена и ликовна галерија. У Виноградаревој кући налази се Легат Николе Граовца.

ХРАМ ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА

КАДА је, после 45 година изгнанства, дошао на власт, после Мајског преврата 1903, краљ Петар Први решио је да испуни аманет својих родитеља и у Тополи изгради велики храм у коме би били сахрањивани Карађорђевићи. Изабран је брежуљак на Опленцу, и у присуству високих званица, 27. септембра 1907, положен камен темељац будућег храма Светог Ђорђа. После два спроведена конкурса, 1. маја 1910, почиње изградња краљевског маузолеја.

Храм је завршио краљ Александар. Пре тачно 87 година, 8. септембра 1930, патријарх Варнава је осветио цркву и у њу су пренети Карађорђеви посмртни остаци. Црква Светог Ђорђа проглашена је за споменик културе од изузетног значаја.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here