Посланица изазвала хаос у Хрватској: Четничка кокарда ускоро усред Хрватског сабора?

Поделите:

Док Хрватски Сабор чека „правно тумачење“ питања коришћења српског језика, односно екавице, „Јутарњи лист“ пише да је српски језик недавно изазвао панику у Сабору, а заступница Самосталне демократске српске странке (СДСС) Драгана Јецков доспела у жижу јавности након што је, у парламентарној расправи о пензијама, говорила — на том језику.

Ствар је до апсурда довео председник Сабора Горан Јандроковић, каже „Јутарњи“, када је због српских реченица у Сабору панично објавио да је „тражио правно тумачење од надлежних саборских служби“.

Иначе, до јуче потпуно анонимна, заступница Јецков је рекла да је „просечна пензија у 2016. године износила 2.255,06 куна, а удео те пензије у просечној нето плати износио је 38,63 одсто, што показује да су пензионери Хрватске на самом дну, а иза нас су Румунија и Турска“.

Још је додала да су „пензионери стуб овог друштва, а од тако малих пензија не може се живети“, да би закључила да су у најгорем положају пензионери Срби у Хрватској, који су, „због околности на које нису могли утицати остали ускраћени за исплате својих пензија и закинути у својим основним правима“.

Све то су, пише „Јутарњи лист“, стотине пута поновљени подаци, и да је неко желео да јој „спусти“, могао је питати Драгану Јецков, није ли за то делимично одговоран и СДС С, чији гласови већ годинама осигуравају опстанак хрватских влада, а исте одлучују о висини пензија.

„Али нису, него су с десног крила почели да бомбардују заступницу Јецков, јер се обратила на некаквом мишунгу србохрвашчине (мешавини српско-хрватског), како би рекли у Словенији“, пише „Јутарњи“.

Наводи се да већ површан поглед на биографију Јецков открива доста.

Рођена је у Винковцима, али средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала као 33-годишњакиња на Привредној академији у Новом Саду.

Очито је, дакле, да је живела у Србији, и вероватно и због тога говори српски, примећује лист и додаје да је уосталом већ приликом полагања заклетве у парламенту најавила чиме намерава да се бави у Сабору, рекавши:

„Ми ћемо водити бригу о положају српске националне мањине, који тренутно није баш задовољавајући. Посебно нам је важно образовање на српском језику и ћириличном писму, законодавно је то добро уређено, но постоје ту и проблеми, а тичу се регистрације школа на српском језику и ћириличном писму“.

Ријечки „Нови лист“ пак пише да је Драгана Јецков из Негославаца, села надомак Вуковара, у Хрватској.

Она, пише овај лист, није желела да даје изјаве овим поводом, али се њен страначки колега Драган Црногорац, који је у Сабору био између 2012. и 2015, присетио да је на његов српски примедбе својевремено имала искључиво десничарка, сада европарламентарка Ружа Томашић.

„Само је она (Томашићева) нешто једном коментарисала. Реч је о томе да сви долазимо у Сабор из различитих делова Хрватске и говоримо како се говори у нашим крајевима. Био сам годинама и градски већник и нитко ми није никад ништа приговорио, сви су ме разумели. Познато је да се код нас у Славонији, одакле је и Драгана Јецков, увек доста говорило екавицом, без обзира на националност. Ово сада је хајка неких десних удружења, које знамо куда би водиле Хрватску, а мислим да председник Сабора није имао спреман конкретан одговор, па је рекао да ће тражити правно тумачење“, рекао је Црногорац.

Очекује, каже, да ће његов коначан став бити да свако може говорити као и досад.

Сматра и да је хрватском књижевном језику од свих заступника најближи управо председник СДСС-а Милорад Пуповац, „док већина осталих јако од тога одудара“.

Запитао је и да ли би Сабор сада требао да запосли неколико професора хрватског језика, који би исправљали заступнике сваки пут кад би казали нешто што није у складу с тим језичним стандардом.

„То нема смисла“, закључио је Црногорац.

За „Јутарњи“ је интересантно да заступница Јецков, када је у Сабору говорила српски, нико није због тога напао, па чак ни због, како се наводи, „банализације језика којим је о себи говорила у трећем лицу“.

Иако су се они којима смета екавица, на пример, могли позвати на последњи попис становништва из 2011, према којем у Хрватској живи 186.000 Срба, и њих 52.000 се изјаснило да им је српски матерњи језик, а око 70 посто се декларисало као грађани који говоре на хрватском језику.

Коме смета Румунија?

„Другим речима, за разлику од Драгане Јецков, хрватски Срби говоре хрватским језиком, али с обзиром на страх од деснице, немојмо се изненадити ако влада ускоро оснује и Комисију за суочавање са српским језиком и екавицом“, наводи „Јутарњи“.

Лист, наиме, најпре поставља питање сме ли се у хрватским државним институцијама говорити српским језиком и екавицом.

„Смета ли уху овдашњих људи када уместо ’умировљеник‘ и ’мировина‘, чују ’пензионер‘ и ’пензија‘, или ’Румунија‘, а не ’Румуњска‘. Најзад, шта ако је то што је је изговорено о пензионерима, пензији, плати и Румунији мање-више — тачно“, пита „Јутарњи“.

У неким нормалнијим временима, када није било свакодневног пресинга десничарских медија, а конзервативна револуција још налазила у ембрионалној фази, саборски наступ Драгане Јецков, када је недавно на екавици говорила о положају пензионера, завршио би као фуснота у политичком животу Хрватске.

Својеврсна је анегдота, можда чак и провокација до јуче анонимне СДСС-ове политичарке, која је одлучила да привуче пажњу јавности, тако што ће проговорити језиком који велика већина у Хрватској разуме, али, наводи лист, не воли.

„Али како је десно последњих година мејнстрим, ’плата‘ и ’пензионери‘ постали су нешто због чега ће водитељи емисије о култури на ХТВ-у тврдити да се њиховом јавном употребом крши хрватски Устав, а десни колумниста проницљиво закључити да ће, ни мање ни више, четничка кокарда ускоро осванути усред Хрватског сабора“, наводи лист.
Све до тренутка када је неколико реченица изговорила на екавици, Драгана Јецков била је непозната политичарка. Саборска заступница постала је у јулу, када је заменила Милу Хорват, и о њеним парламентарним активностима у протеклих 120 дана могуће је пронаћи дословно једну информацију хрватским медијима.

„Заступница СДСС-а утегла се у уску кожну сукњу“, објављено је 21. септембра на порталу „Индекс“, уз попратни сет фотографија који је потврдио вест из наслова.

Интернет воајери

„И остала би она предмет жеља интернет воајера, да десни воајери нису чули како говори“, закључује „Јутарњи“.

Овим поводом огласио се посланик и председник СДСС-а Милорад Пуповац, иначе лингвиста по професији, који сматра да велики број његових колега у Сабору говори завичајним нагласцима, који су мање разумљиви него говор Јецкове.

„Оваква хајка је продубљивање етничких дистанци и ширења језичке и сваке друге нетолеранције слобода изражавања, и то је једно од темељних уставних вредности“, каже Пуповац.

Додао је да парламент није место где се говори стандардним језиком.

Да јесте, каже, многи се не би могли јавити за реч.

Поделите:

1 COMMENT

  1. Hrvati još uvek pumpaju tu priču o posebnom hrvatskom jeziku i oni od te priče neće (ne mogu!) odustati sve dok im nacionalni projekat ne propadne. Ali to nije naš problem nego njihov i pustimo ih da ga na miru, suvereno, rešavaju.
    Nama ovde može biti interesantna samo praktična politička strana te priče. Takozvani hrvatski jezik je srpski jezik koji se standardizuje u Zagrebu i svaki napad na govor srpskih zastupnika treba braniti upravo ovako kako Pupovac kaže: svako govori zavičajnim jezikom pa, ili ćemo to i dalje dozvoliti, ili će svaki zastupnik biti dužan da govori standarnim srpskim jezikom zagrebačke redakcije (dakle „hrvatskim“ jezikom). U protivnom mu se oduzima reč za govornicom! To bi bio prvorazredni cirkus! I odluka o obaveznoj upotrebi jezičkog standarda kao takva (ja ne znam da negde postoji takav propis u svetu!) bio bi cirkus po sebi a njegova realizacija bi tek izazvala takav haos u Saboru da bi rad bio potpuno onemogućen. Dakle, samo insistirati da svaki zastupnik govori zavičajnim jezikom i da je to do sada uvek bila praksa a oni ako hoće, neka urušavaju svoj parlament blesavim odlukama.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here