Скандал плагирања потреса Црну Гору

Поделите:

У Црној Гори и даље права бура у реаговањима и коментарима након што је откривено да је тамошњи Завод за школство преписао добар дио хрватских наставних планова и програма.

Директор Завода за сколство Реашад Сијарић био је изричит у изјави за Радио Слободна Европа како неће поднијети оставку чак и ако се потврде оптужбе хрватских стручњака за плагијат.

О том скандалу најприје су разговарали ресорни министари двије земље Блаженка Дивјак и Дамир Шеховић који очекују додатне информације „од надлежних, са циљем брзог разрјешења ситуације“.

Да ће се овај случај „помно испитати“ поручио је и премијер Хрватске Андреј Пленковић. У „чуду си и затечени“ и чланови Националног савјета, кровне црногорске институције за образовање, који је верификовао ове наставне планове и програме.

И док се не стишавају прозивке за кривицу, надлежне институције само пребацују одговорност једна на другу. То је био поводом да дио цивилног и политичког сектора још једном укаже на размјере плагијеризма у Црној Гори за које нико не сноси одговорност.

О томе да је присвајање туђег креативног рада, појава која је у Црној Гори узела маха, одавно указује дио политичког и цивилног сектора. Први пут то отворено признаје и предсједник Научног одбора црногорског Универзитета који о „цопy-пасте умијећу“ на црногорски начин, говори као о великом проблему.

Шта су узроци томе и како стати на пут тој негативној појави?

Најновији драстични примјер плагијеризма, у који је наводно упетљан црногорски Завод за школство који хрватске колеге оптужују да је „од ријечи до ријечи“ преписао ђелове хрватских наставних планова и програма, за Далиборку Уљаревић, извршну директорку Центра за грађанско образовање које годинама указује на распрострањеност и штетности тог негативног феномена, има вишеслојно значење.

„Оно указује, прије свега, на забрињавајуће стање свијести и професионалног приступа у самим образовним институцијама у којима се, очито, неовлашћено преузимање нечије интелектуалне својине доживљава као прихватљиво понашање. То је, наравно, академски нечасно и у сваком систему неприхватљиво. Огољава нам сву ограниченост перспективе толико потребног унапријеђења квалитета образовања“, оцјењује Уљаревић.

У то да су већина планова и курикулума које је урадио црногорски Завод за школство плагијати, уопште не сумња предсједник Научног одбора Универзитета Црне Горе Владимир Пешић, који руководи програмом против плагијеризма.

Професор је за лист „Побједа“ упозорио како је проблем плагијаризма у Црној Гори велики, са „флагрантим примјерима“, од преписивања стратегија, правилника и закона из земаља у окружењу, до копирања у пројектима које раде невладине организације.

Универзитет Црне Горе тек од априла ове година посједује софтвер за откривање плагирања, које је као кривично ђело тек од ове године дефинисано у правном систему земље. То је урађено управо на иницијативу Центра за грађанско образовање, чија је директорка Далиборка Уљаревић.

„Одавно указујемо на штетност плагијата али су институције до сада остајале или потпуно инертне када је ријеч о њиховом процесуирању или су веома агилне у заштити плагијатора. И зато је било очекивано да се ово прије или касније деси, односно да се почне огољавати системска распрострањеност те појаве. Оно што је овђе специфично и због чега додатно изазива пажњу јесте такозвани елемент иностраности, јер ово сада већ постаје међудржавни скандал, па ће могуће имати мало више отрежњујућу улогу на наше институције“, истиче Уљаревић.

На потребу отрежњења указују и политичке партије из опозиционог спектра. Тако професор Драган Kопривица из Демократске народне партије иронично примјећује како је Црна Гора скандалом са хрватским курикулумима показала смисао за интелектуални лоповлук, док у Грађанском покрету УРА оцјењују да се сада само плаћају рачуни за тоталну политизацију образовања у режији владајуће партије и њених сателита.

Професорка Бранка Бошњак из Демократског фронта цинично констатује како би одговорни требало да буду награђени ухљебљењем у дипломатији, алудирајући на бившу министарку науке Сању Влаховић која је наводно плагирала свој магистарски рад а недавно је постављена за амбасадорку у Риму.

Kако год, зашто се у Црној Гори тако олако потеже за туђом интелектуалном својином?

Да ли је одговор у недостатку меритократије и владавини партократије, у менталитетским особинама или простој чињеници да су бројни примјери отимања резултата туђег напорног интелекталног рада остали без адекватне казне?

„Овђе је постало уобичајено да се преступници награђују политичким напредовањем или неком материјалном коришћу а да се разапињу они који указују на проблем. Било да су они из критички настројеног невладиног сектора, медија или неких независних појединаца и тако даље. Док год не промијенимо ту парадигму, ми ћемо имати овакве примјере. Kључно је да коначно почнемо да успостављамо јасан систем одговорности и да неко ко направи овакву врсту прописа зна да то неће проћи некажњено“, ријечи су Далиборке Уљаревић.

Да случај са плагијеризмима у Црној Гори може да има и трагикомични ноту, показује примјер Закона о саобраћају који је усвојен 2013. године, у чијем тексту се помињу трамваји и тролејбуси као превозна средства а којих у Црној Гори никада није било.

То је био повод да посланица СДП-а Драгиња Вуксановић за скупштинском говорницом тада утврди како је Закон о саобраћају у доброј мјери преписан из закона држава у региону.

„Ми немамо трамваје и тролејбусе, да би они у оволикој мјери у писаној форми заузимали мјесто у закону“, указала је Вуксановић.

 

 

Слободна европа

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here