Србија и даље на дну у Европи по висини плата

Поделите:

Влада Србије најавом о повећању плата у следећој годинисе оглушила о препоруке Фискалног савета да не би смели ићи изнад пет одсто колико је планиран номинални раст БДП-а.
Премијерка Ана Брнабић најавила је у суботу да ће плате у јавном сектору од 1. јануара 2018. бити повећане за 10 одсто запосленима у школству, здравству, војсци, полицији, запосленима у судовима и тужилаштвима, заводима за извршење кривичних санкција, установама културе и Пореској управи, а за пет одсто запосленима у администрацији, министарствима и Скупштини.

У Фискалном савету нису хтели да коментаришу најаве док прецизно не израчунају колико ће то коштати буџет, али је пре мање од месец дана председник Савета Павле Петровић оценио да би повећање плата свима у јавном сектору за 10 одсто било неодрживо.

Не само да би удео расхода за плате у БДП-у скочио преко осам одсто колико је законски ограничено, већ би се овим фактички одустало од смањења разлика у зарадама између приватног и јавног сектора. Он је тада оценио да у буџету има простора од 25 милијарди динара за повећање плата док би најављено повећање плата коштало буџет знатно више од тога.

Брнабић је најавила и повећања пензија за пет одсто, након чега „само примања пензионера са највишим пензијама нису враћена на ранији износ“, додајући да ће пензионерима у новембру бити исплаћено једнократно 5.000 динара.

Иначе у овој години очекује се суфицит буџета од око 20 милијарди динара (0,5 одсто БДП-а), што је далеко боље од планираног дефицита од 1,7 одсто БДП-а.

Професор Љубомир Маџар истиче да је требало повољне јавне финансије искористити за повећање отпорности система и прављење резерви, а не за повећање расхода.

„Иза овогодишњег буџетског суфицита, што је неочекивано добар резултат, стоје једнократни чиниоци за које нема наде да ће се поновити и следеће године. Просто они не одржавају структурни карактер наших јавних финансија. Осим тога, наш јавни дуг према БДП-у је и даље висок и износи 65 одсто БДП-а. То је много, а посебно за нашу ровиту привреду коју било какав спољни удар може угрозити, а самим тим и наше јавне финансије. Неразумно је већ после првог успешног корака ићи на повећање јавних расхода“, напомиње Маџар уз коментар да је и Фискални савет требало да буде чвршћи у својој процени.

Из угла синдиката повећање плата од 10 одсто је очекивано с обзиром да је недавно и минимална зарада за толико повећана, али према речима председника УГС Независност Зорана Стојиљковића, то нас и даље држи на европском дну по висини плата.

„Поента је да ће и они који су добили повећање од 10 одсто имати исто или мање него што су имали пре смањења плата. Практично се враћа оно што је узето. Такође, приметно је да је повећање плата мање тамо где политика јаче контролише запослене, а то су министарства и Скупштина“, оцењује Стојиљковић уз напомену да је то ипак добра вест за запослене у јавном сектору након деценије реалног смањења плата.

Плате у јавном сектору веће од 25.000 динара смањене су од новембра 2014. године линеарно за 10 одсто. Истовремено смањене су и пензије веће од 25.000 динара, али прогресивно. Пензије у распону од 25.000 до 40.000 динара умањене су за 22 одсто, а примања већа од 40.000 динара за 25 одсто. Од тада су пензије повећане два пута, у јануару 2016. за 1,25 одсто и у јануару 2017. за 1,5 одсто.

Плате запослених у јавном сектору такође су повећане у јануару 2016. и то запосленима у основним и средњим школама за четири одсто, универзитетским професорима, запосленима у војсци и полицији два одсто, а здравству и установама социјалне заштите за три одсто.

У јануару ове године повишице од пет одсто добили су запослени у полицији, војсци, правосуђу, научноистраживачким делатностима, установама културе и социјалној и здравственој заштити. Запослени у предшколским установама, као и у основним и средњим школама добили су повишицу од шест одсто. Запослени на факултетима добили су повећање за три одсто.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here