Србија између ЕУ и Русије: Каква је даља перспектива?

Поделите:

Шта доноси још један сусрет Александра Вучића и Владимира Путина у Москви? Шта тим сусретом добија Србија на економском, политичком и војном плану? Може ли се очекивати отопљавање односа  САД и Русије пошто је америчка страна проследила Русији информацију о терористичком нападу.

У емисији „На нишану Лазанског“ о овим темама су говорили професор Економског факултета Љубодраг Савић и доцент Факултета за међународну политику Срђан Перишић. Из Москве су се јавили дописник Вечерњих новости Бранко Влаховић и председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјев.

Изјава америчког амбасадора у Москви о потреби добрих америчко–руских односа, као и информација о планирању терористичког напада на цркву у Санкт Петербургу, у Русији се тумачи као пријатно изненађење, каже Соловјев.

„Цео дан колеге новинари причају о томе. То је нешто ново, врло интересантно и врло лепо за развој наше сарадње. Дај боже да то крене. То је добро и чудно, на неки начин“, каже Соловјев.

Он додаје да се нада да ће односи између Америке и Русије отоплити јер је то први пут за дуго времена да се тако нешто догодило.

Приликом претприступних преговора Србије за прикључење ЕУ, било је коментара да Србија мора да раскине Уговор о слободној трговини који има са Русијом. Савић на то одговара да Србија не мора ништа и да ради оно што је у њеном интересу.

„Мислим да је датум пријема Србије у ЕУ прилично далеко, иако у Србији постоји велики оптимизам да се тај пут може скратити. Мислим да ту има више препрека и не знам како ћемо их савладати“, каже Савић.

Србија треба да се спрема за улазак у ЕУ јер је то у њеном интересу, али прекидати добру праксу и добре економске, цивилизацијске и политичке односе нема смисла, каже Савић.

„То могу да очекују неки чиновници из Брисела, али Србија треба да буде толико паметна да не наседа на такве провокације у смислу да се не одрекнемо нечега што је у овом тренутку за нас велика могућност“, каже Савић.

Он додаје да је Уговор о слободној трговини још само могућност зато што је недовољно искоришћен, а није искоришћен због тога што, како Савић каже, Србија нема довољно квалитетне робе коју би могла да извезе на руско тржиште.

Србија се изгубила на путу транзиције, објашњава Савић, и није схватила да Русија није СССР и да тамо важе правила неолибералне економије која се често примењују много доследније него на Западу.

„Други проблем је да смо у транзицији уништили српску индустрију. Ми немамо шта да понудимо у значајним количинама, а највећи део трговине, барем са наше стране, одвија се преко пољопривредних производа, које често немамо довољно ни за наше потребе. То је ипак огромно тржиште које захтева квалитет, континуитет и контролу“, каже Савић.

Пут приступања Србије ЕУ је дуготрајан и било би штета да се на садашњем нивоу потпуне непоузданости, како Савић каже, одричемо нечега што је сигурно.

Русија нема ништа против приступања Србије ЕУ, али има против уласка Србије у НАТО, каже Перишић. Овај руски став произилази из српског става и његова промена би значила лагање Русије, тврди он.

„У спољној политици морате имати јасне ставове и када Руси кажу да нема ширења НАТО–а на Србију, они подсећају Србију шта је обећала у својој спољној политици. Не Русији, него свима у Европи“, каже Перишић.

Перишић напомиње да ће се председници Вучић и Путин у разговорима сигурно дотаћи и теме коју представља хуманитарни центар у Нишу и позиције Србије према НАТО-у и да ће бити договорено решење статуса центра.

Никола Јоксимовић, Спутњик

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here