Шта се све може наћи на Унесковој листи културног наслеђа

Поделите:

Србија има седам локалитета на Унесковој листи материјалне културне баштине. Три су на територији централне Србије и четири на Космету. Захваљујући богатом наслеђу, могли бисмо да имамо и много више. Само Лепенски вир чека више од двадесет година да се нађе на листи светске културне баштине.

Већ седам година најстарије равничарско утврђење у Еворпи, Смедеревска тврђава, из 15. века која се простире на 11 хектара земљишта је кандидати за упис на листу светске баштине Унеска. Икао је на прелиминарној листи и даље се процењује њена очуваност.

„Планира се, сад ће убрзо и крај грађевинске сезоне, да се следећег пролећа стигне и до оне косе куле на уласку. Све су то услови које морамо да испунимо да би се видело да се и ми старамо о тврђави, наравно паралелно са тим да се доврши архелошко ископавање“, каже Горан Јошовић, в.д. директора ЈП „Смедеревска тврђава“.

Сложена процедура није једини разлог због којег је Србија правила паузе у номиновању културног наслеђа. 2005. тамо се нашло Мирослављево јеванђеље као и арахивска грађа Николе Тесле.

Деценија је прошла док тамо није био и телеграм објаве рата Аустроугарске Србији. Од исте године на Унесковој листи нематеријлног културног наслеђа је српка слава, а на оној која бележи непокретно култрно наслеђе Стећци.

„То је тежаки дуг пут, споменици морају да испине одређене услове, значи, да су аутентнични, да имају интегритет и да имају неку универзалну вредност за неко веће подручје, више нација више држава“, каже Дејан Масликовић из Министарства културе и информисања.

Више јединица културног наслеђа у Србији су и даље на чекању.

„Први на реду је Бач, али као једна целина, природно-културна целина где поред тог неког природног окружења имако и споменик кулутре манастир Бођани, Фрањевачки манастир, Донжон кулу и турско купатило – то иде као једна целина“, каже Масликовић.

Иако, како кажу историчари, располажемо стручним и логистичким капацитетима и даље не успевамо да вредне кандидате позиционирамо.

„Никако да одредимо приоритете у заштити и презентацији културног наслеђа, а самим тим и оне сегменте културног наслеђа који се потенцијално могу наћи на Унсековој листи светског културног наслеђа. Дакле, то је нешто што представља шум на везама, чини ми се на установама културе, између стручњака установа културе и државе“, каже Дејан Ристић, историчар, бивши секретар за културу.

Лепенски вир је још пре деведесетих година био номинован за Унсекову листу. Измештање са оригиналне локације, и могуће оштећење потенцијална су препрека овом процесу.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here