Тито био отет 13 дана, вратио се као други човек

Поделите:

Милану Шарцу, сценаристи и редитељу, који је у професионалну биографију уписао документарце о Радошу Новаковићу, Мири Траиловић, Зорану Радмиловићу, Мири Ступици… на први поглед мало ко би дао жуту банку. Ни он, сам, на сопствено одело не би дао ни пола, те, банке. Вазда је сматрао да одело не чини човека и не жели да, њега лично, ико по томе препоручује.

Али, он се ових дана препоручио потписујући монодраму-исповест, као сценариста и редитељ, „Ја, Јованка Броз“, која је увелико у припреми и која ће, како сматра, изазвати шок у јавности и осветлити затамњене делове наше историје.

Милан Шарац је био човек од посебног поверења Титове удовице више од две деценије. Бележио је оно што је говорила. Лајтмотив монодраме заправо је предсмртна жеља и опорука некадашње прве даме велике Југославије, готово заветна исповест дата неколико месеци пред смрт.

Насловну улогу Шарац је поверио глумици Снежани Савић, пријатељу и генерацијској колегиници са Академије за позоришну и филмску уметност. Шарац каже да се определио за ову глумицу јер је она, по свему, посебно „по моралном начелу, али и физичкој сличности са Јованком Броз, заслужила ту улогу“.

Шарац је у део живота Јованке Броз ушао по препоруци, златној улазници коју му је поверио генерал Ђоко Јованић, чији је био биограф, а Јованић први командант и завичајац из Лике Титове Јованке. Сегменти разговора вођених „данима и ноћима“ само су делић монодраме из које је „Новостима“ поверено да објаве тек неколико ексклузивитета.

Шарац нам, тако, каже да му је Јованка испричала:

– Говорила сам Тити, дајте да се те Дражине кости које су остале од њега врате породици његовој. Нека их његова породица сахрани где жели. Увек сам то говорила, не само кад се око тога у народу комешало, убеђивала сам га да је то најбоље решење. Нисам, нажалост, успела да га убедим.

Из сценарија преузимамо сведочење Јованке Броз из времена када је почео „невиђени атак“ да је одвоје од Тита.

– Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Нестао. Где је? Нико ни реч да каже. Није га било 13 дана. Била сам у шоку. Нисам могла никоме да кажем, мислим на светску јавност, нити да га сама тражим. Замислите, држава без шефа државе. Нестао човек у по бела дана. Кад су га вратили, није то био онај мој Тито. То је био први дан нашег коначног раздвајања. Где је био? Ко га је киднаповао? Испричала сам то само Раду Чечуру, мом шефу обезбеђења, пуковнику полиције.

Јованка Броз и Раде Чечур, њен дугогодишњи шеф обезбеђења

У монодрами ће се видети да се Титова удовица никада није одрекла своје православне вере. Без обзира на режим у чијем је корену био атеизам. Шарац сведочи да је од њега Јованка тражила да се сретне, заправо да је посети митрополит Амфилохије. То се и догодило, о чему је у нашем листу сведочио и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

– Неколико месеци пред смрт митрополит Амфилохије је и посетио Јованку Броз. Дуго су разговарали, сатима. Не знам какав је епилог тог разговора, али знам да ми је митрополит рекао да му је највећа жеља да служи опело на месту где су положене Дражине кости. Да ли му је Јованка нешто рекла, ја не знам, али је мене заветовала да јој он служи опело када дође тренутак њеног одласка у вечност.

Митриполит Амфилохије у Кући цвећа служи помен Јованки Броз

Митрополит није био тада у Србији, али је неколико дана по Јованкиној сахрани служио помен у Кући цвећа. Ја сам му у томе помогао, помен организовао и то ми је велика част. Волео бих да му помогнем и када, једног дана, буде служио помен на месту где су Дражине кости.

Из обимног материјала који није ушао у сценарио издвојили смо призор из времена када је Хашки трибунал судио Слободану Милошевићу. Шарац прича да је Јованка веома уважавала породицу Милошевић.

– Пратили смо то суђење она и ја – каже Шарац. – Јованка је у једном тренутку, потпуно спонтано, казала: „Мој Милане, видиш како говоре неистину да се Милошевићев отац убио. Да се обесио. Није то истина, Милане. Њега су убили јер је био руски човек. Волео је Русију. Зато су га убили.“

ПРЕТЕКЛА ЈЕ СМРТ

НА питање зашто Милан Шарац није пре Јованкине смрти написао ову монодраму, одговорио нам је:

Милан Шарац Фото Приватна архива

– Са Јованком смо се, Раде Чечур и ја, договорили да радимо и филм, и књигу и монодраму, пре њене смрти, а непосредно после мог фељтона о Ђоки Јованићу. Тим поводом смо и наздравили и сликали се, и у детаље договорили како ће све да изгледа. Време нас је претекло, Јованку је оборила болест, па претекла смрт. Од тада до ове монодраме чекао сам да се „испуцају“ сви такозвани биографи… А могу да посвечим, као што може да посведочи и њено обезбеђење, Јованка их никада није видела.

ТЕК ЋЕ ЈОЈ ОДАТИ ПОШТОВАЊЕ ЈЕР СЕ НИЈЕ ОДРЕКЛА КОРЕНА

– ЈОВАНКА је са Шарцем данима разговарала о свему и према њему није имала никакву резерву. Монодрама је, сматрам, дуг према Јованки, којој ће српска јавност тек одати поштовање јер се никада није одрекла својих српских корена и православне вере – каже, за „Новости“, Раде Чечур, дугогодишњи шеф обезбеђења Јованке Броз.

УЛОГА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗАЗОВ

ГЛУМИЦА Снежана Савић, која је прихватила да тумачи насловни лик у монодрами „Ја, Јованка Броз“, каже, за „Новости“, да је за њу ова улога и изазов и велика част.

Снежана Савић Фото М. Анђела

– Обавеза је да се Јованка, као значајна историјска личност, али и као трагична личност, представи у светлу истине. Помало и стрепим, јер ова улога захтева потпуно посвећење, целог човека.

Новости

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here