Вера Марјановић: Kако су ме мигранти малтеретирали и шта да се ради

Поделите:

Само што сам касно поподне сишла са покретних степеница на станици метроа, тамно-тамнопути момак ме је изненада објема рукама снажно одгурнуо према свом другу, који је исто урадио, као да сам пинг-понг лоптица. На срећу, остала сам на ногама, за разлику од следеће жене, која је пала, а они су се дивљачки смијали, причајући на неком неразумљивом језику.

Дакле, још увијек бијесна и уплашена, први пут јавно дижем глас против неинтегрисаних миграната у Бечу! И сама сам придошлица, али сам прихватила овдашње норме живљења, јер дошла сам својом вољом, нико ме није звао. Говорим њемачки, не водим преводиоца са собом у институције, не урлам кад телефонирам у јавном превозу, не слушам у стану прегласну музику из родног краја, нисам гетоизирана у оквире сопствене етничке заједнице, не плашим се различитости, осим кад сам угрожена. А данас то јесам била!

Зато нека иду доврага сви који нису донијели и примијенили најстроже законе за интеграцију миграната, свеједно које су националности, вјере и боје коже! Kрајње је вријеме да нестану паралелне структуре овог друштва, да се престане са тетошењем миграната, азиланата, избјеглица и свих оних који ову земљу третирају као краву музару, не показујући ни трунку добре воље да учине корак напријед у интеграцији.

 

 

Вера Марјаноић

Фејсбук

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here