Владимир Ђукановић: Нови ветрови у Европи

Поделите:

Посета Макрону и исказивање спремности Србије да буде чврсто на европском путу, ма шта он да значи. Одмах затим, посета Раулу Кастру и Куби, која је за многе екстремно прозападно оријентисане политичаре и аналитичаре била нокаут, а финале и шлаг на торту је посета Путину у Москви и додатно продубљивање сарадње између Србије и Русије. Све то стане у једно име- Александар Вучић.
Е, сад, пробајте да објасните како једном Вучићу успева да га Макрон ослови са „мој пријатељ Александар“ на вечери коју је приредио, те да на тако високом нивоу уз све могуће почасти прими човека који ће неколико дана касније отићи у Москву као лидер једине земље у Европи која потписује споразуме са западу омраженим Путином. Да будемо реални, тако нешто је незамисливо. Имати данас одличне односе са Ангелом Меркел, Емануелом Макроном, Си Ђипингом, Ердоганом и коначно са Владимиром Путином, то ни Худини не би успео. У чему је онда тајна Вучићеве умешности и да ли је он заиста до те мере харизматична личност да код свих битних светских лидера има толики кредит?
Ту долазимо до две кључне ствари, веома битне за озбиљно бављење политиком. Једна, вероватно најбитнија, свакако је промена светских околности. Друга, далеко битнија по самог Вучића, своди се на посвећеност послу и помно праћење оне прве чињенице, коју претходни домаћи политичари нису претерано уважавали, ваљда зато што су им позиције и звања били битнији од посла којим се баве. За разлику од њих који су живели од политике, Вучић је тип који живи за политику, а то је приметио веома добро пре неколико година Јово Бакић, као неко ко Вучићу свакако није ни мало наклоњен. Вучићу је све усмерено ка томе да иза себе нешто остави и он добро зна да је једини начин да му заоставштина буде позитивна управо свакодневно двадесетчетворочасовно посвећивање послу којим се бави. Њега не можете да видите на пријемима, гозбама, на летовању, зимовању и сличним, за сваког човека, жељеним местима. Њега можете да видите у канцеларији где чита на стотине страница разноразних извештаја или на терену од српског села до светских метропола. Ту се сада враћамо на прву, кључну ствар за овакву Вучићеву позицију у свету. Када многи нису видели да између Европске уније и САД долази до тектонских поремећаја у односима, Вучић је видео. Зато је и умео да избалансира положај Србије и да води политику која никог неће наљутити, а која ће великим делом нама ићи у корист. Србија не само да није увела санкције Русији, што је рецимо један од услова за наше даље европске интеграције с обзиром да спољну политику морамо да ускладимо са спољном политиком ЕУ ако желимо у то друштво, већ напротив- Вучић је додатно продубио сарадњу Србије и Русије и истакао да Србија никада неће увести санкције Русији. Из ЕУ му то нико није замерио, већ напротив, прихвата се чињеница да је Србија једина европска земља која не само да није увела санкције Русији, већ једина потписује споразуме са Русијом. Србији се не замера и што купује руско наоружање, као ни веома чврст став да неће никако да уђе у НАТО. Да будемо искрени, све ово не би могло никако да се оствари да унутар саме ЕУ не дувају неки нови ветрови, а опет, свакако не би могло а да их Вучић није на време осетио. То практично значи да ће у блиској будућности европске санкције према Русији слабити, односно, дефинитивно ће Русија имати далеко активнију политику према Европи. Такође и Кина. Србији се очито оваква позиција допушта као земљи која може да буде спој између Русије и Кине ка Европи, а Вучић такву позицију одлично користи.
Тектонски поремећаји у односима Европске уније и САД, посебно после објаве Трампове стратегије, наша је шанса да пронађемо додатно своје место под сунцем. Све дубљи јаз између ЕУ и САД, очито је прилика за што дубљу инфилтрацију Русије и Кине ка Европи. Ето шансе да кроз озбиљан рад и константну посвећеност, која подразумева крајње активну дипломатију и лобирање, наше интересе што више остваримо и заштитимо.

http://ozbiljnaanalitika.blogspot.rs

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here