Зоран Миливојевић: О храбрости некад и сад

Поделите:

Мало која особина је кроз историју толико слављена као што је то храброст и мало која особина је данас толико запостављена као што је то храброст. Треба ли савременом човеку храброст?

У сваком људском друштву постоје бројне приче о херојима у којима се славе њихова храбра дела. Ове приче служе као педагошке поруке новим генерацијама како се треба понашати у опасним временима и за шта „вреди умрети”. Причама о херојском жртвовању појединаца се поручује да заједница којој припада јунак јесте вреднија од његовог живота. Како је савремени човек много више усмерен на садашњост и будућност него на прошлост, све је мање појединаца који су спремни за било које храбро, херојско дело. Зато је потребно да појаснимо савремено виђење концепата као што су „храброст” и „кукавичлук”.

Свакодневни живот је пун разноразних ризика, од ходања клизавим плочицама након туширања до преласка преко улице. Поред ових ризика који су за већину прихватљиви и чине део нормалног живота, постоје и оне друге ситуације у којима постоји већи ризик за тело или могућност настанка неке друге негативне последице. Сматра се да је за суочавање са овим изазовима потребна она особина коју зовемо храброст.

Иако се храбрим подвигом сматра оно што особа уради, савремене дефиниције храбрости је разликују од неустрашивости или луде храбрости. Док неустрашива особа не осећа никакав страх, храбра особа осећа страх, али ипак чини оно што сматра да је исправно. Храбра особа је она која је свесна ризика у који улази и могућих негативних последица, због чега се боји, али тај страх превазилази. Према Аристотелу храброст је врлина између две крајности: кукавичлука и луде, неразумне храбрости.

Постоји неколико врста храбрости. Физичка храброст је када особа улази у ситуацију у којој би могла телесно да настрада. Морална храброст је када особа улази у ситуацију у којој би могла да буде одбачена или шиканирана због тога што заступа своје мишљење које је у супротности са мишљењем ауторитета или групе којој припада. Постоји и психолошка храброст, када особа треба да чини нешто што је добро за њу или друге упркос ирационалном страху који осећа. За свакодневни живот у савременом друштву ретко је потребна физичка храброст, али је све потребнија морална храброст као и психолошка храброст.

Познати егзистенијалиста Роло Меј је указао да у савременом друштву супротност храбрости није кукавичлук, већ је то конформизам. Под конформизмом сматрамо ону особину када људи гледају само свој интерес, своју сигурност и своју удобност. Конформизам одговара свакој власти, тако да су веома ретки политичари који позивају грађане да буду храбри и активни, да мисле својом главом.

Ако желимо да живимо бољим животима, и као појединци и као заједница, тада треба да прихватимо изазове свакодневног живота и покажемо већу храброст. Ако своју децу учимо да постану разумно храбра, свој микросвет можемо да учинимо знатно бољим, праведнијим и разумнијим.

 

Аутор: Зоран Миливојевић

Поделите:

4 COMMENTS

  1. Hm,hmm…“ Biti,kadar,stici i uteci,i na strasnom mestu postojati „, strah,je normalna pojava u svim bicima,pa i coveku. Hrabrost je,sposobnost samosavladjivanje straha, i svesnog delovanja u tim,momentima straha.

  2. Hmmm nama komunistima je uvek bilo najlakse kad osetimo strah onda gurnemo srpske seljake da se na njima izivljavaju….ko ih jebe kad su marva…..i tako su svi za Kralja……..pa nama samo u dzep to dodje….nista nam nece faliti dapace…hmmm….hmm……lako mi njih ubedimo da je to za nji’ovo dobro

  3. Hrabrost je, psihološka, filozofska i politička kategorija, u zavisnosti sa kog se aspekta gleda i čime je motivisana! Bez svake sumnje da je hrabrost uvek potrebna ali je teško definisati, za to što je to i filozofski pojam, tako da jedan aspekt izvesni čin definiše kao uzvišenu hrabrost, onu najplemenitije pobude dok drugi aspekt isto taj čin definiše kao potpunu glupost, iracionalnost, i td. Za tim politički aspekt koji je najčešći i politički se sugeriše, iz političkih (lopovskih) razloga! Traži se neko (ili nečije) žrtvovanje da bi (navodno) neki ideal se ostvario, a istorija (i praksa) pokazuju da „za ideale ginu budale“! I najzad, psihološki aspekt pojma hrabrosti, To je čisto individualni osećaj trenutka i često je zavisan od trenutne situacije, realnosti i misli koje okupiraju, odnosno koje su trenutno u glavi, daklem, reklo bi se „refleksna radnja“ jer se često tako i manifestuje, kao refleks!

    SUSRET SA ĐAVOLIMA
    Na Zagrebačkom glavnom kolodvoru,
    u Decembru mesecu “92. to je
    Ustaška policija – tada
    – provodila je svoje.
    Iz Ljubljane – vlakom „Zelenim…“
    – dolazio je Srbin jedan
    svojoj porodici – ženi i deci
    rizikujući tako svoj mali život – bedan,
    da svoju decu izškoluje u ljude
    pa makar bilo koja cena za to bude!
    ………………………………………………..
    Papir „Domovnicu“ imao nije
    i njegova Kob u tome se krije!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here