Данијела Чупић: Кратак преглед разарања средњовековних поменика културе у Призрену!

Поделите:

Ауторка: Данијела Чупић

Сакрални споменици православног конфесионалног предзнака, као и други локалитети који су везани за византијско и српско средњовековно наслеђе на простору Kосова и Метохије, вишеструко су угрожени различитим облицима девастације. Већина сакралних објеката оштећена је или у потпуности уништена у првим недељама и месецима након повлачења оружаних снага СР Југославије 1999. године, као и у контексту мартовских догађаја 2004. године.

У периоду од 13. јуна 1999. године до 19. марта 2004. године на простору Kосова и Метохије уништено је или оштећено укупно 158 сакралних објеката, односно 151. црква и 7 манастира. Током мартовских догађаја, односно од 16. до 19. марта 2004. године оштећено је и уништено 35 сакралних објеката.

Град Призрен представља најзначајнији градски центар на простору Kосова и Метохије по броју и значају културно-историјских споменика који се налазе како у самом граду, тако и у његовој ближој околини. Непроцењиво средњовековно наслеђе Призрена, у првом реду сакрални споменици, у уској су вези са периодом постојања српског царства када је Призрен поред Скопља представљао најзначајнији градски центар а у једном периоду и престоницу царства. Судећи према историјским изворима и археолошким истраживањима, у Призрену је некада постојало 28 средњовековних сакралних објеката.

У даљем тексту биће указано искључиво на разарање сакралних споменика српске средњовековне баштине у граду Призрену, односно на разарање цркава и манастира са истакнутим културно-историјским значајем који представљају део српског и византијског средњовековног наслеђа.

Црква Богородице Љевишке 2010. године

Један од најзначајнији споменик српске средњовековне баштине који је лоциран на простору Kосова и Метохије а који је претрпео висок степен оштећења, представља катедрална црква старог Призрена – Црква Богородице Љевишке из XIV века. Унутрашњост цркве је запаљена 17. марта 2004. године чиме су у значајној мери оштећене средњовековне фреске. Такође, чекићем и маљем су оштећени камени делови олтарског простора а уочљива су и оштећења на зидовима цркве нанета ватреним оружјем. У тренутку напада екстремиста и вандала црква се формално налазила под заштитом немачких припадника KФОР-а. О значају овог споменика културе сведочи и чињеница да се Црква Богородице Љевишке од 13. јула 2006. године налази на Листи светске културне баштине УНЕСК-а где је уписана заједно са манастирима Високи Дечани, Грачаницом и Пећком патријаршијом под називом „Средњовековни споменици на Kосову“. Сва четири споменика се такође од тренутка уписивања налазе и на УНЕСКО-вој Листи угрожене светске баштине. Неколико година након спаљивања и након уписивања на Листу светске баштине, започет је процес обнављања овог споменика културе. Од 2014. године у току су и комплексни радови на реконструкцији фресака.

Црква Богородице Љевишке након деструкције 2004. године (ИЗВОР фотографије: спц.рс)

Црква Светог Спаса, саграђена тридесетих година XIV века која се налази на малој заравни испод градске тврђаве која доминира над градом, тешко је оштећена и спаљена током мартовских догађаја 2004. године. Ова црква је била на мети пљачкаша и током 2013. године.

Црква Св. Спаса након мартовског насиља 2004. године

Црква Светог Николе саграђена тридесетих година XIV века која се налази у центру Призрена, претрпела је озбиљна оштећења. На цркви је у потпуности скинут оловни кров, исчупани су прозори, док је унутрашњост цркве најпре спаљена и вандализована. Од пожара, фреске су практично у потпуности уништене, док су мермерни и камени делови унутар цркве такође оштећени механичким ударцима. Обнова цркве започела је 2005. године када је постављен нови кров, врата и прозори. До 2007. године, сређено је црквено двориште и постављена је висока безбедносна метална ограда око цркве. Такође су поправљени или замењени оштећени делови камена и опеке на самом објекту. Од 2007. године приступило се реконструкцији унутрашњости цркве и рестаурацији фресака које су обновљене 2009. године.

Црква Св. Николе након разарања, март 2004. године

Црква Св. Николе након обнове фасаде, крова и црквеног дворишта

Црква Свете Недеље, лоцирана у некадашњој српској четврти старог Призрена – насељу Поткаљаја, такође је попут осталих цркава у Призрену спаљена и тешко оштећена током мартовског насиља 2004. године. Овај сакрални објекат саграђен је на остацима старијег објекта из XIV века која је била посвећена Богородичином ваведењу. На основу ктиторског натписа пронађеном приликом археолошких ископавања испоставило да је старија црква била задужбина Марка Мрњавчевића. У марту 2004. године, заједно са црквицом, страдала је и целокупна четврт Поткаљаја, која је представљала јединствени културно-историјски и архитектонски амбијент смештен на падини брда изнад центра града а испод остатака Призренске тврђаве – Kаљаје. Црква Свете Недеље је током неколико прошлих година обновљена, али је четврт Потклајаја током протекле деценије зарасла у коров, била изложена пљачки и потпуном пропадању. У протеклом периоду, обновљене су само поједине нове куће на овом простору, али је као архитектонска целина Поткаљаја од изузетног културног значаја са аутентичним архитектонским објектима заувек уништена.

Поглед на рушевине у Поткаљаји и куполу Цркве Свете недеље. Фотографија из 2008. године

Црква Светог Пантелејмона у Призрену налази се у делу града Пантелија. Саграђена је током XIV века, међутим 1937. је реконструисана. Црква је била угрожена дивљом и непланском градњом и пре оштећења које је претрпела током мартовског наслиља 2004. године, када је спаљена њена унутрашњост. Девастације је настављена и касније, тако да су данас бројни њени делови уништени, док су поједини, према изјавама локалних мештана, уграђени у темеље нових албанских кућа у околини.

Црква Светог Ђорђа у Призрену позната и као црква Св. Ђорђа и Руновића, саграђена је крјем XВ или почетком XВИ века. Попут осталих сакралних објеката православне конфесије, претрпела је тешка оштећења током марта 2004. године. Од 2006. године, приступило се њеној обнови која је до данас у потпуности завршена. Оштећене фреске из XВИИ века успешно су реконструисали конзерватори из Грчке.

Црква Св. Ђорђа и Руновића након реконструкције

Поред наведених, у Призрену су тешко оштећени и други сакрални објекти попут Цркве Светих Kозме и Дамјана лоциране у Поткаљаји која је саграђена током XIX века на темељима средњовековног објекта. Ова црквица је опљачкана и девастирана први пут 1999. године да би у мартовском насиљу 2004. године претрпела озбиљна оштећења и доведена у стање руине. У потпуности је реконструисана 2013. године. Током мартовског насиља озбиљна оштећења је претрпела и зграда Призренске богословије из XИX века која је запаљена исто као и Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену, објекат монументалних динензија саграђен у XИX веку који је служио као катедрални храм српске православне Епархије рашко-призренске. Нова црква Светог Ђорђа заједно са Владичанским двором и старом Црквом Светог Ђорђа чини комплекс око средишта епархијске управе у Призрену. Сви наведени објекти су реконструисани током неколико последњих година, односно у највећој мери враћени су у стање у каквом су били пре девастације коју су претрпели у марту 2004. године.

На крају овог кратког прегледа треба напоменути да је изузев разарања сакралних објеката, у Призрену након 1999. године а посебно након 2004. године дошло до озбиљног нарушавања укупне урбанистичке, тј. архитектонско-историјске целине будући да су спаљени бројни деветнаестовековни објекти у власништву Срба. Насеље Поткаљаја, као и историјско језгро Призрена, неповратно су нарушени и изгубили су бројне аутентичне и јединствене карактеристике којима су се одликовали.

Поред страдања материјалних остатака, Призрен је изгубио и бројне елементе нематеријалне баштине с обзиром да је од мултиетничког и мултиконфесионалног урбаног центра након спроведеног “етничког чишћења” постао практично у потпуности моноетнички град.

ugrozenabastina.wordpress.com

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here