Изетбеговић је за муџахедине био Абу Иззат и врховни заповедник

Поделите:

104 муџахедина добила су држављанство Босне и Херцеговине и прије него што је Еуропска заједница признала државу БиХ!

Први муџахедини, “свети ратници” или “исламски драговољци” дошли су у Босну и Херцеговину већ у вељачи 1992. како би помогли “угроженој браћи и сестрама муслиманима” у борби за ислам као друштвени поредак.

Ријеч је о исламским фундаменталистима, професионалним ратницима и плаћеницима, али и борцима у џихаду који су у БиХ долазили из различитих земаља. Ирански муџахедини дошли су међу првима, слиједили су их муџахедини из Саудијске Арабије, Палестине, Јордана, Јемена, Афганистана, Катара, а највише војнога искуства и знања имали су они из Египта, Алжира, Марока и Туниса. Припадници либанонског Хезболлаха, који су такођер имали војно искуство, ангажирани су да у кампу Погорелици покрај Фојнице обучавају војнике, полицајце и обавјештајце у Армији БиХ.

С колико их је спремности дочекала политика Алије Изетбеговића, показује занимљив податак: 104 “света ратника” добила су држављанство Босне и Херцеговине, путовнице и особне исказнице, не само мимо законске процедуре него и прије него што је Еуропска заједница признала државу Босну и Херцоговину!

Преко Загреба и Сплита

Долазак муџахедина био је добро организиран: стизали су у Загреб, па у Сплит, а одатле су хуманитарним конвојима одлазили до сабирних центара у Травнику и Зеници. Један од њих, Абу Хамза, свједочи да су на позив реиса Мустафе Церића дошли бранити “браћу муслимане” и да је за њега “Алија Изетбеговић заповједник свих муџахедина”. Осим што су били важна морална и војна потпора Армији БиХ, њима је сукоб у БиХ био изванредна прилика за продор у Еуропу. Највећи број муџахедина долазио је с мотивом да БиХ треба постати исламска држава. Смисао њихове борбе сажето је изнио Суданац Елфатих Хассанеин: Босна на крају мора бити муслиманска, јер ако се то не догоди, цијели рат нема смисла и био би вођен ни за што. Хассанеин је утемељитељ и равнатељ Third World Relief Agency (TWRA, агенција за помоћ Трећем свијету), која је основана 1987. у Бечу као хуманитарна организација за муслимане. Преко ње се од 1992. fiнанцирала и организирала набава оружја за Армију БиХ. Новац из исламских земаља долазио је преко Die Erste Österreich банке у Бечу.

Као предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић потписао је 1. сијечња 1994. допис предсједнику одбора Фонда за помоћ муслиманима Босне и Херцеговине др. Ел Фатиху Али Хасанеину да средствима која се воде на рачуну број 51364476 код Дие Ерсте Банке у Бечу предсједник Фонда може располагати самостално до износа од 1.000 долара, одлуку за плаћање до 500.000 долара морају донијети најмање три члана одбора, а за исплате веће од 500.000 долара сугласност мора дати Алија Изетбеговић. Тај је допис само један од доказа да су Изетбеговић и СДА контролирали и ђеловање муџахедина и финанцијске токове који су омогућивали њихов долазак и активности у земљи. Изетбеговић је и сам био корисник тих средстава. Слободан Праљак објавио је, наиме, признанице којима Изетбеговић потврђује да је од Фатиха Али Хасанеина само у једноме дану, 22. коловоза 1993., примио 360.000 њемачких марака.

Највећи донатори Саудијци

TWRA је од 1992. до 1995. располагала с 350 милијуна долара “за помоћ муслиманима Босне и Херцеговине”. Највећи је донатор била Саудијска Арабија, а новац је долазио и из Пакистана, Турске, Брунеја, Малезије… Међу прикривеним донаторима био је и саудијски емигрант Осама Бин Ладен. Дакако, TWRА је била само једна од “хуманитарних” организација која је финанцирала набаву оружја за Армију БиХ и долазак муџахедина. Муџахедини нису дјеловали само као борци него и као припадници хуманитарних организација, као обавјештајци својих матичних земаља, као припадници терористичких организација Ал-Kаиде, Хезболлаха и Хамаса, а један дио бавио се само обуком домаћих Муслимана који су жељели постати муџахедини. Готово да нема опћине у средњој Босни у којој није био основан камп за вјерско-војну наставу.

Војно водство Армије БиХ и политичко водство СДА прешутно је одобрило формирање “вјерских постројби”, које су постале саставни дио Армије БиХ, у називу су имале ознаку “муслиманска”, а чинили су је домаћи муџахедини који су морали проћи и посебну вјерску обуку. Седма муслиманска бригада основана је у просинцу 1992. ради брзог “дјеловања на ширем подручју Зенице, Травника и Какња”. Била је најпознатија и најбоља бригада у саставу 3. корпуса Армије БиХ. Од самога оснутка носила је назив “муслиманска” јер су њезини припадници морали бити практични вјерници, ознаке бригаде биле су исписане и на арапскоме језику, а у борбу су улазили с покличем Текбир – Аллаху екбер. Осим вјерскога набоја додатни мотив за ратовање те бригаде била је и пођела ратнога плијена, што ју је чинило најорганизиранијом пљачкашком формацијом.

Алија Изетбеговић био је почасни заповједник 7. муслиманске бригаде. У свибњу 1994. добила је почасни назив Славна, а 1995. почасни назив Витешка. Та је бригада одговорна за бројне злочине: масакр заробљених припадника ХВО-а и цивила у селу Дусина 26. сијечња 1993.; за уништавање хрватских села и протјеривање Хрвата с бусовачког подручја у сијечњу 1993.; за паљења и протјеривања на подручју Зенице и Травника у љето 1993. године.

Низ злочина против локалнога становништва, не само Хрвата и Срба него и Муслимана, починили су и страни муџахедини. Разлог је било “вјерско чишћење”, а њихове методе не могу се друкчије описати него као терористички чини: заробљенике су убијали обредним одсијецањем главе.

Процјене о броју муџахедина у БиХ прилично су неуједначене. Према Алији Изетбеговићу, било их је највише 300, но Абу ал-Маали, посљедњи заповједник одреда Ел Муџахедин (распуштен 26. вељаче 1996.), изјавио је да је правих муџахедина у Босни било између пет и шест тисућа. Реалан је број – неколико тисућа. Како муџахедини нису основали једну постројбу, већ низ скупина које међусобно нису биле добро координиране, утемељили су главну шуру (вијеће) која је требала придонијети заједничком дјеловању. У њезину раду каткад је суђеловао и Алија Изетбеговић, којега су звали Абу Иззат.

Насилна исламизација

Расположење према муџахединима било је подвојено. Дијелу муслиманског становништва у БиХ били су одбојни насилна исламизација и склапање бракова муџахедина с домаћим муслиманкама (јер су “свети ратници” имали жене и дјецу у својим земљама па је заправо била ријеч о полигамији), а појединци из војног врха Армије БиХ жељели су дисциплинирати муџахединске постројбе, али се нису усудили супротставити владајућој политици која је подржавала назочност и дјеловање муџахедина.

С друге стране, муџахедини су жељели легализирати свој статус те је главна шура затражила од Сарајева да призна Ел Муџахедин као неовисан одред у саставу Армије БиХ. Заповједник Штаба Врховне команде Оружаних снага БиХ генерал Расим Делић заповједио је 13. коловоза 1993. формирање одреда Ел Муџахедин у зони одговорности 3. корпуса. Тако су страни муџахедини постали и формално легална постројба Армије БиХ. Одред Ел Муџахедин био је не само добро наоружана и добро обучена постројба него и снажна војна потпора и кључни чимбеник у подизању морала Армије БиХ. Фанатично храбри борци тога одреда никад нису одбили ратну заповијед.

Излази нова књига 
Мирослава Туђмана

Фељтон је настао према књизи Мирослава Туђмана “Друга страна Рубикона”, која у издању Хрватске свеучилишне накладе излази 16. коловоза. Служећи се бројним документима, Туђман анализира политичку филозофију Алије Изетбеговића, стратешке циљеве којима је тежио те разлоге због којих је изигравао мировне планове. Књига је претпоставка за разумијевање политичких и ратних збивања у БиХ

Поделите: