Ових дана Млађи Динкићу није лако. Знајући њега и његов охоли, сујетни и осветољубиви карактер, можемо само да замислимо како би у оваквој ситуацији радо бацио и дрвље и камење на Тадића, ДС и како би срушио још једну владу у Србији, па макар и његова политичка будућност висила о концу. Све би то Млађа учинио, али не сме. Не дају му његове западне газде, попут немачког амбасадора у Београду Маса, који примењује аргументацију Адолфа Хитлера по питању (не)одржавања избора и како за њих није време. Тако да се сироти Млађа динста у сопственом сосу, кључа испод површине, а тако би радо “опалио“ по кабинету Мирка Цветковића, истог оног Мирка који је обављајући посао за свог шефа Бориса Т. урадио нешто, колико до јуче незамисливо. Решио се Динкића. Да ли је Млађа могао и да сања такво јавно понижење, да буде смењен и то од кога ? Слабашног Цветковића, односно Бориса Демократорског, који је Млађу директно осрамотио овим чином.
Наши су се медији надугачко и нашироко бавили овом темом. Ето добре прилике за још мало заглупљивања и дезинформисања несрећног народа, који би ваљда требао да ужива у овим ријалити перформансима на “нашим политички коректним“ медијима. Режимски и прозападни медији стварају такву “идиличну“ слику о данашњој Србији, као у реклами за “Милка“ чоколаду где младић објашњава својој девојци да је видео како праве чоколаду и да је мрмот упаковао чоколаду у фолију. На РТС-у, где имамо наше право да не знамо ништа, редовни гост у вези економских тема је Миладин Ковачевић из Економског института у Београду. Овај доајен марксистичке политичке економије, друштвеног самоуправљања и неолибералног концепта и монетаризма Милтона Фридмана, дошао је до “епохалног“ закључка о узроцима економског краха у Србији. Наиме, по другу Миладину узрок је сам народ који превише једе! Да, да, превише кркамо по Миладину Ковачевићу.
По овом “врсном“ познаваоцу упоредне анализе, 35 евра у Србији је еквивалент 100 евра у Немачкој. Тако да ми једемо превише, самом чињеницом да нам 70% примања одлази на храну. По овој теорији друга Миладина, ми смо већ сад достигли западни стандард, јер полазећи од његове рачунице испада да наша просечна плата од 320 евра одговара еквиваленту од 1100 евра у Немачкој. Оно јесте да све животне намирнице трошимо и до два пута мање него у земљама ЕУ, ми смо по другу Миладину осиони, дрски, наједени и бесни, уместо да будемо срећни због оваквог “благостања“ у којем живимо. Ево решења за све наше проблеме, само да престанемо да једемо, пијемо и дишемо и нема више никакве бриге за актуелни режим. Још само да друг Миладин и њему слични одговоре на питање има ли у Србији под овом владом живота пре смрти?
Често сам критиковао Александра Тијанића и његов беспрекорни камелеонски карактер. Можда сам ту и тамо негде и претерао. У некој будућности, када ће ова штеточинска и изродска власт са њиховом евроунијатском идеологијом бити давна и ружна прошлост, можда ћемо и одати признање Тијанићу што је онако банално-простачким, бахатим и примитивним пропагандним прилозима успео да огади ЕУ највећем броју грађана ове земље. По “фризираним“ анкетама број присталица уласка у ЕУ неумољиво пада на 50%, а ако се постави питање да ли сте за улазак у ЕУ ако томе буде услов Косово и Метохија, број присталица пада на 25%. Дрска, тоталитарна и идиотска ЕУ кампања на РТС-у огледа се у прилогу после сваке информативне емисије, где се поручује да је РТС Јавни сервис европске Србије.
Сва беда рајетинске и робовске свести владајуће “елите“ огледа се управо у овом слогану. Али, то још ни изблиза није све. Ласкаво признање за најглупље пропагандно паковање у малом формату одлази емисији “Евронет“, чији је уредник Маја Дивац. Ово је емисија коју ни “чедисти“, попут Ивана Андрића не могу да поднесу. Комплетан њен садржај стао би да се опише једном речју, а она гласи бљак. Сама ауторка са својим стајлингом и наступом бриселске комесарке масовно иде на живце. Какве су то само теме у емисији без којих нисмо ни могли замислити свој досадашњи живот. Један дан буде прилог о ветрењачама у Данској и колико се тамо штеди и производи обновљиве енергије. Следећи дан иде прилог о рециклирању мобилних телефона, а наредни прилог се тиче азила за псе и мачке. Након тога, под условом да сте оне претходне прилоге преживели, прича о електричним аутомобилима. То све треба да упија просечни грађанин ове земље који нема чиме да плати струју и грејање и коме деца већ гладују. И онда се чуде одакле толики раст евроскептицизма у Србији. Само нека Тијанић настави са оваквим прилозима и ускоро ће се највећи део народа излечити од евроопијености.
Пребацим на покрајински јавни сервис, РТВ, кад тамо “хероина“ петооктобарских промена и “независних војвођанских медија“ Марина Фратуцан. Ако сам добро запазио, у шпици се емисија зове “Ту, сасвим близу“ и посвећена је ЕУ-интеграцијама, више Војводине него Србије. И тако нам Марина саопштава податак да је на недавно одржаном “националистичком скупу“ у Орашцу гађана застава ЕУ. Па то је страшно, то је “евро грех“ који Јелко Кацин неће опростити. То су те “клерофашистичке, националистичке, хулиганске снаге из мрачних 90-тих“ које спречавају нашу “срећну“ ЕУ- будућност. Зар смеју да насрну на такву европејску “светињу и вредност“, какав је плави барјак са жутим звездицама ? Тај исти запад нас је “частио“ са уранијумским бомбама, комада нам земљу, сарађује са кољачима и касапима који су за тај запад и Бориса Тадића “легитимни“ представници косовских Албанаца и који су стварали своју лажну државу тргујући органима отетих Срба и тај исти запад је стајао и стоји иза пројеката који за циљ имају сатирање и затирање Српства на простору бивше СФРЈ.
После толико “добра“ која нам је запад учинио, Марина се пита ко то сме да насрће на ЕУ симболе? Ево посла и за наше “реформисано“ правосуђе, а нарочито тужилаштво. Само да открију виновнике “злочина из Орашца“ и не гине им по 40 година робије. Радо би они осудили и Карађорђа и све српске устанике, само чекају нову “реформу“ судства која ће им омогућити да суде свим Србима у историји, како прецима тако и потомцима. Нема везе што је реч о ранијим или још нерођеним генерацијама, сви ће од нашег “ревносног, одговорног и еврореформисаног“ судства добити најстроже казне, а процесе ће надгледати лично Јелко Кацин и о томе поднети извештај Европској Комисији.
Познато је да су вредности на којима почива ЕУ засноване на третирању човека као индивидуе у виду потрошачке и економске животиње. Како је сам Џорџ Орвел у свом делу “Животињска фарма“ написао: “Све животиње су једнаке, али су неке једнакије од других“. Однос институција ЕУ и њених отуђених органа и центара моћи према сопственим грађанима одговара Орвеловом становишту. Међутим, пошто су неке “животиње једнакије од других“ испада да оне које још чаме у чекаоници ЕУ Вавилона и још увек су у процесу самоодрицања, самопонижења и нихилизма, још увек нису довољно “укроћене и реформисане“ за бриселску “фарму“. То је концепт европејских интеграција у које актуелни режим и евроатлантска “политички коректна“ опозиција вуку Србију и српски народ, успут третирајући народ као стоку безрепу која треба да се одрекне и последњих остатака људскости у себи.
И сада долазимо до суштине процеса који за циљ има да, по речима Ненада Прокића из ЛДП-а, Србија уђе у ЕУ са или без Срба. Када се упореде казне које је добила шиптарска терористичка група из Гњилана за отмице, убиства, зверства и злочине над Србима са казнама које су добили осуђени за убиство Бриса Татона, испада да живот једног Француза вреди колико и животи око 157 Срба. То је пропорција за Евопску унију и толико о “правди и једнакости“ и шта нас тамо чека. Као што је познато, код Хитлера је важио однос 100 Срба за једног Немца, али пошто је запад у међувремену изузетно “напредовао“ у поштовању људских права, демократије, инивидуалних слобода и мултикултуралности и размера се променила. Сада су према нама “издашнији“ од нациста. Још нека се више “потруде“ у Бриселу и Вашингтону у односу на Хитлера и жеља Ненада Прокића има да се оствари.
Ако случајно пребаците на Б92, информативни сервис “друге Србије“ у народу познатији као Б52, одмах можете да уочите да на водитеље и водитељке информативног програма највећи утицај имају заговорници ЛГБТ идеологије. Водитељке се стварно својски труде да личе на мушкарце, а водитељи на представнике метро-геј популације. Али, то се од оваквог антисрпског медија могло и очекивати. Ту је и будно око Бранкице Станковић – Ђержински и њених прилога у “Инсајдеру“ рађених по упутствима пропагандног одељења Чеке, а све у служби идеологије да “ЕУ нема алтернативу“. А ако сте и најновије “инсајдерске“ бљувотине и лупетања издржали, на екране искаче Муамер Зукорлић, као муфтија и чувени борац за “мултикултурализам, људска права“ и неоосманске интеграције.
Овај Изногуд из Новог Пазара, који хоће да буде калиф и муфтија тзв. “Зелене трансферзале“, поручује Тадићу да ризкује да му се догоди Каиро и у Београду и у Новом Пазару. Отворено прети разбијањем Србије, а ослања се на “проверене снаге“ из тзв. “пријатеља Санџака“, где спадају амбасадори САД-а, Велике Британије, Француске, Немачке, Турске у Београду. Једном речју, све проверени и доказани “пријатељи и партнери“ наших европејаца. Засад муфтија Муамер сече само оштрим речима, али не треба сумњати да нећемо дуго чекати док на неком скупу не почне да витла и јатаганом док се кроз окупљену масу буде гласно орило “џихад, џихад“. Када ће то бити, знају они који стоје иза “пројекта Церић-Зукорлић“, а то су тзв. “пријатељи Санџака“.
На крају, долазимо до суштине и историјског континуитета нашег удеса и несреће. Сведоци смо највећег политичког треша који је до сада било тешко и замислити. Наиме, ЛДП Чеде Јовановића добио је адекватно “појачање“ у виду Јелене Карлеуше, до јуче жигосане и осуђиване турбо-фолк певачице и заоставштине “страшних 90-тих“ од стране “круга двојке“, а данас “хероине и промотерке“ ЛГБТ идеологије, Ван Даленових вредности и “друге Србије“ и Јована Капичића, познатијег као Јово Капа, удбашког силника, србомрзца, човека који се и данас јавно “хвали“ својим методама којима је “ислеђивао“ људе на Голом отоку, а притом безбрижно живи на Дедињу и присталица је црногорског дукљанизма и ЛДП-а. На крају се Јово Капа похвалио како је пољубио Чеду Јовановића као деда кад пољуби унука. Из овога је јасно како је Чеда Јовановић и званично постао “политички унук“ Јове Капе. Тај пољубац Јове Капе је пољубац смрти за српски народ. Овај титоистички реликт да живи у било којој бившој комунистичкој земљи која је данас чланица ЕУ био био судски гоњен и одговарао би за злочине који су почињени у име идеологије која је тада требала да нас “усрећи“ на путу без алтернативе. Уместо тога, Јово Капа јавно у стилу сицилијанског дона “проглашава“ свог наследника.
Не треба сумњати у ревност данашњих “усрећитеља“ народа у виду мондијалистичке и евроатлантске идеологије. Они ће сигурно наставити “путем“ који су за њих утабали разни зомбији, крвопије српског народа и авети прошлости, које ни земља по којој ходају и коју презиру неће да прими. Увек су били у служби туђих интереса и радили за туђи рачун, а против сопственог народа. Само су им се мењали господари, а увезене и рушилачке идеологије су прилагођавали духу времена и “новим западним вредностима“. Актуелна режимска коалиција уз део европејски поданичке опозиције то и данас најбоље сведочи. Зато се код нас поред свих политичких “промена“ у суштини ништа не мења, већ постоји континуитет затирања српског народа, а све под изговором неке “светле будућности“ која нас чека.
Праве промене ће бити онога тренутка када се будемо решили ових идеолошки увезених авети и када будемо водили рачуна о себи, својој вери, идентитету, традицији, о својој будућности и националним и државним интересима. Наш народ се мора ослободити таквих идеолошких заблуда које само шире нихилизам, национално и лично понижење, и вечити комплекс кривице по свим питањима и по свим основама. Духовно и морално препорођени, психички ослобођени од осећаја кривице коју нам намећу они који нас мрзе и који су нас својски истребљивали, а и данас настављају ту прљаву работу, ући ћемо поново у ред историјских народа и повратићемо достојанство. Многима се то неће допасти, али ће морати да уваже нову реалност уз промену односа снага у свету која је све видљивија. Здраво самопоуздање и самопоштовање је основа и личног и националног достојанства.
