Дик Марти, известилац Одбора за правна питања Парламентарне скупштине Савета Европе је, најдостојанственије, обелоданио део одлика рата за разбијање Југославије, од 1990. до 1999. године. То није потпуна истина о страдању људи у бившој Југославији. Истина је делимична, али је запрепашћујућа. После извештаја Дика Мартија, неће моћи да мирује ниједна чланица Европске уније и ниједна чланица НАТО-а. Снаге које су разбијале Југославију биле су под старатељством чланица ЕУ и НАТО-а, а те снаге су чиниле зверства каква су чињена само у фашистичким државама Немачкој и Хрватској – у Другом светском рату. Ако се цивилизовани свет грозио на фашистичка зверства у концентрационим логорима смрти и ако је за те грозоте судио наредбодавцима, онда цивилизовани свет, данас, не сме да остави некажњеним наредбодавце и извршиоце вађења органа српским цивилима на Косову и Метохији и у Албанији. Посебно се то не сме занемарити зато што има наговештаја, да су шиптарски лекари вадили Србима органе (срце, јетру, бубреге…) док су били живи.
Извршиоцима таквих и других злочина геноцида над српским цивилима и заробљеним српским војницима, владе САД и Западне Европе су помогле и омогућиле им да отцепе део територије Републике Србије и да на том делу (Косово и Метохија) створе колонијалну администрацију, коју је Запад прогласио „Владом“. А на челу „Владе“ је Хашим Тачи, који је, према извештају Дика Мартија, и наредбодавац за вађење органа Србима, и руководилац једног од највећих ланаца продаје дроге у Европи.
Захваљујући часном Швајцарцу, Дику Мартију, нема сумње, обелоданиће се и друга зверства над Србима – почињена: у Словенији, Хрватској, Републици Српској Крајини и Босни и Херцеговини, од 1990. до 1995. године. Влада Републике Српске Крајине је, годинама, обавештавала дипломатска представништва у Београду и редакције јавних гласила, да су Хрвати (пре Шиптара) вадили органе српским цивилима и српским војницима, али се на те страшне чињенице нико није обазирао. Оно што карактерише слику тих хрватских зверстава над Србима је комадање српских лешева. Тачно је, да је хрватска војска у Другом светском рату примењивала тешка мучења над Србима – пре него што их је убила, па је комадање српских лешева од 1990. до 1995, могло бити последица такве традиције хрватске војске, али је сада јасно, да је комадање обављано и зато да би се прикрило вађење органа српским цивилима и српским војницима (срце, јетра, бубрези…). Срећа је што су тако искомадана тела српских жртава фотографисана и протурена до српских интелектуалаца још 1991. и 1992. године. На тим сликама (као поузданом податку), није могуће приметити унутрашње органе жртава. Али се јасно виде одсечене главе, руке, ноге…
Влада ће споменути само неке хрватске злочине, у којима су тела Срба комадана, да би се прикрило узимање унутрашњих органа: Шибеник, 1991, убијена 22 Србина; Корански мост на Кордуну, 1991, убијено 12 Срба; Госпић, 1991, убијено око 200 Срба; Миљевачки плато, 1992, око 50 српских војника; Медачки џеп, 1993, око 200 цивила, Мали алан, 1993, 22 српска војника, итд.
Хрватска војска је извршила злочине у Босанском Броду – 26. марта 1992. године и тада је десетине српских и ромских цивила убила – тела им раскомадала и унутрашње органе извадила за клинике широм света.
Хрватски војници су убијали Србе и вадили им унутрашње органе и на Купресу у БиХ, 3. априла 1992. године. Код убијеног хрватског официра, нађена је фотографија о вађењу дела тела једном Србину.
