Драгомир Анђелковић: Басара као незнани јунак

Драгомир Анђелковић: Басара као незнани јунак

ПОДЕЛИ

 

Чули сте вероватно сви за дечију песму „Мајмун и огледало“. Да се подсетимо њеног текста. „Нaш’o мajмун стaри oглeдaлo нeкo, пa видeo сeбe и oзбиљнo рeк’o: E, штo jeстe – jeстe, нeмa брaтe збoрa, никaд нисaм видeo oвaквoгa ствoрa. Глe, кaкo je смeшaн! Глe, кaкo je длaкaв! E, бaш свимa хвaлa штo ja нисaм тaкaв“. Рекао је то и Басара када је прочитао мој текст објављен у Новостима: „Хистерија лажне елите“. Није био само њему посвећен али је он био у његовом фокусу у својству упечатљивог „егземплара“. Но, шта год поручивао свом верном „публикуму“ који (ваљда) чита његову колумну у листу „Данас“, зна он добро да огледалце верно одражава његов „лик и дело“.

ПОЛУПИСМЕНИ „АКАДЕМИК“ ЛАЛЕ

То се јасно препознаје по сумануто бесном одговору који је срочио („Поднаредников чукунунук“). Пени, псује, пљује, вређа. Прави Басара. Види се да је и његов уобичајно прост „лик“ тек маска „пристојности“. Али шта и очекивати од човека који малтене умишља да је неправда што услед своје наводне ерудиције и књижевног талента није „француски академик“ (познати су по малом броју и строгом избору), а једва је, и то како сведоче ванредно, завршио средњу школу? По јутру се дан познаје. Срећом по Басару ту је био ауторитарни режим коме су требале отровне а покорне слуге. Покорне у односу на газде, отровне према онима на које их напујда. Басара је тако, чини се, добио улогу писца тј. погурано је његово „књижевно стваралаштво“.

Да се неко озбиљан бавио његовим креирањем у том смислу делује и на основу значајног домета првих дела која се везују за момка кога су звали Лале Бас. Фрапантан је контраст између њих и, стиче се утисак, онога што је касније било плод Басариног аутентичног „ума“ и „образовања“. Тешко је толики контраст објаснити само личним трансформацијама, али то сада и није најважније. Битнији је Басарин политички развојни пут (о коме сам нешто детаљније писао у Новостима 26. новембра). Укратко, после малог „патриотског“ периода он је брзо и темељно постао анти-Србин. Питање је само да ли се то десило по задатку изворних „ментора“ или на основу профитабилног трансфера тј. његовог преузимања од стране западних колега истих. Није Басара невешт када је његов интерес у питању да не би схватио са које стране дувају коњуктурни ветрови. Опет, бескрупулозни јуришници свакоме користе у јеку пропагандног рата.

ПРОЈЕКАТ БАСАРА

Ако је прво у питању, онда је „пројекат Басара“ изванредно успео. У другом случају доживео је потпуни слом! Идеја спонзора и креатора другосрбијаског позиционирања била је да они буду представљени као најкултурнији, најумнији, најпрогресивнији део српског друштва. План је био да на основу тако стечене културно-медијске превласти и из тога проистекле „омађијаности“ широких слојева, другосрбијанска тзв. „елита“ почне да усмерава и њихова (гео)политика опредељења. Наравно у антисрпском смеру; тако да грађани Србије поверују да је фино, лепо и просвећено бити против своје земље и националних интереса сопственог народа.

Запад је у то уложио много новца а после октобарског преврата 2000. године, комбинација је допуњена и асистирањем великог дела претходно преузетих српских државних ресурса. Ипак, резултат је био контрапродуктиван за НАТО стратеге постмодерне окупације Србије. Много су хтели, много започели, али жељени резултат нису постигли. Није им пошло за руком да се Срби масовно идентификују са агресором и поверују у његове лажи. Нисмо прихватили срамне конструкције да смо криви што су нас бомбардовали, сатирали, протеривали. За тако нешто – знам да ће многима деловати то чудно – можда је заслужан и Басара!

ПРИМИТИВНИ (АНТИ)ЛОБОСТИ

Да су НАТО силе и њихови регионални пулени изабрали образоване, пристојне, одмереније и цивилизованије промотере, сигурно би много више постигле. Овако, кад су за њихов рачун нашу свест покушавали да препарирају разни отворени, агресивни па неретко и примитивни, анти-Срби, ефекат је често био супротан. Само су нас учвршћивали у уверењу да смо у праву! Тешко је рећи да ли су неки мудри људи у нашим службама – пошто су се крајем 20. века национално освестили – у редове антисрпских лобиста убацили разне Соње Бисерко, Наташе Кандић, Басаре. Или се то догодило због журбе и неупућености у наш менталитет, западних структура које су се у вези са нашим просторима бавиле манипулацијом.

Како год било, бар то је за нас добро испало. Због тога иако се понекада наљутим на Басару и компанију услед салви увреда на рачун српског народа – ипак ми их је жао. Од своје природе не могу да побегну, али за нас су, несвесно, урадили и доста тога доброг! С обзиром на то да су се поистоветили са антисрпском мисијом којој су се, овако или онако, посветили, сигурно их јако боли када им такве идеје повремено пробију менталне амортизере и допру до свести.

Извор: Новости

 

14 КОМЕНТАРИ

  1. Ti se, prijatelju bas okomio na cenjenog i uglednog knjizevnika, a? Pa, vidi majstore, kada dosegnes njegove ljudske i umetnicke visine onda jakom sebi daj za pravo da rovaris po liku i delu uvazenog gospodina(citaj: nikad). Tako…

  2. Најприје, још једном захваљујем Анђелковићу што се осврнуо на лик и дјело лумпкњижевника Светог Славјанина Басарелу. Да смо више писали о тим антисрбима, Србија не биу била у оваквом стању. Да поновим, о Басари нисам писао као о књижевнику (ваљда Србија има књижевне критичаре), о Басари сам писао као о антсрбину и катастрофалном амбасадору. ФУРТУЛА, био сам у дипломатији 38 година, почео сам као аташе, затим трећи секретар, други секретар, први секретар, савјетник, специјални савјетник, опуномоћени министар, шеф Мисије у Аргентини, Уругвају и Парагвају. Дакле, све сам прошао по бечким конвенцијама, имам мајсторско писмо да оцијеним Басару као дипломату. Обрукао је Андрића, Дучића, Винавера, Б. Лазаревића, Ристића, Ракића, Црњанског, Р. Петровића и др. књижевнике који су били дипломати. Сви, укључујући Дучића, који је кренуо уз стрме степенице дипломатије као познати пјесник и члан АН, али почео је као писар треће категорије, иако је био лични пријатељ са Александром Карађорђевићам (који га је замолио да буде дипломата). Дакле сви су они почињали од најнижег звања, а тек након неколико службовања у иностранству именовани су за амбасадоре и били понос ондашње дипломатије. Басара је директно са улице постао амбасадор. Висио је на огради Амбасаде, а у емисији код Утискачице антисрпског Утиска (као активни амбасадор) на питање Утискачице да опише један радни дан, дословно је, драги ФУРТУЛЕНКО, рекао: „Дођем у Амбасаду, потпишем неколико налога за тоалет папир, ха,ха хса“. То само може рећи лумамбасдор и дипломнатска мрља. Прочитај ФУРТУЛЕНКО шта је писао о неким дамама, нечијим сестрама, мајкама. „Она је босанска прдара“, писао је у његовој вулгарној колумни у оном жалосном „Дневнику“ о Љ. Смајловић и дрге вулгарне погрде. Дакле, молили смо Коштуницу (лично сам му скренуо пажњу на слави ДСС-а, да му не потпише акредитивна писма9 да га не именује за амбасадора. А, када је Басерал навршио 4 године и убацио на штедњу 300 000 Евра (џабе пио, а богами може да потегне и велики је познавалац алкохолних пића), хтио је одмах, као неки које је протежирао несрећни Коштуница (слао их је из земље у земљу, Јанковић, Батасковић и др), да одмах иде негдје друго за амбасадора. Није му та жеља испуњена. Читајте ФУРТУЛЕНКО шта је онда писао о Коштуници – ни кучка с маслом не би појела – храни куче да те угризе. Анђелковић, на чије се неке текстове и критички осврнем, је и за Тебе и за Басарелу – Деканат, одличан аналитичар, патриота изнад свега, а Србији су потребни људи који је воле, а не барабе који по њој пљују. А, Ти ФУРТУЛЕНКО, назва Анђелковића „мајсторе“, ту ријеч само уличари употребљавају. До када ће се сви ти србомрсци шетати по Београду и Србији, питање је свих питања (види списак србомрзаца).

      • Basara je ljubitelj policije. Ona u kožnim mantilima ga je stvorila. Posle ga angažovala neka druga. Nema šta, Lale demokrata. Tako je to sa ovisnicima. Ko da ono bez čega ne mogu, oni nemu služe.

  3. Басара. Трули зуби и прљави нокти. Алкохоличар. Смрди на дуван и зној. Као такав је постављен за амбасадора. А онда, кажу, средили га па тако сређеног послали. Сумњам.

  4. Jako sam se razočarao u Basa, posle neozbiljnih izjava u vezi ambasadorskog službovanja na Kipru. Ne komentarišem njegov književni rad već politički ne -rad. Mslim da je izjavio, otprilike, da ne zna šta bi iko mogao da radi na Kipru?! Bilo mu je , valjda, dosadno. Postavlja se pitanje što nije presekao i vratio se u Srbiju. Dalje, kome je dosadno na Kipru, koji je značajna turistička destinacija, ali i više od toga. I na kraju, čovek kome je često dosadno i sam je, kažu, dosadan.

Comments are closed.