Дејан Јовић: Њемачки шарм ревизионизма и свилене рукавице Андреја Пленковића

Дејан Јовић: Њемачки шарм ревизионизма и свилене рукавице Андреја Пленковића

ПОДЕЛИ

Ако нетко, у својој наивности, мисли да ће нека Њемачка да назове неког Пленковића овђе и да га укори око овог вала релативизирања антифашизма и фашизма – нажалост, вара се. Нарушен је у Еуропи антифашистички консензус, а први корак тог нарушавања било је: уједињење Њемачке. С тим чином, резултати Другог свјетског рата су постали поновно “ствар о којој се морамо договорити”. Потом је букнуо вал ревизионизма у источној Еуропи, који су једва дочекали у Италији, гђе је Берлусцони ревидирао талијанску улогу у том рату и то тако да је – преко фојби и отварања приче о “комунистичким злочинима” (Гразие, Туђман!) – од Талијана-починитеља направио Талијане-жртве.

Онда је прича о “два тоталитаризма” – која је чиста хладноратовска ствар, због које је и заустављена денацификација у обје Њемачке – постала маинстреам. Па су ођедном најприје “сви исти”, а то служи само томе да се све замути и да се отвори могућност легализације оних који су били (у изворном антифашистичком консензусу) сасвим јединствени и неуспоредиви (у томе је бит идеје Холокауста, као јединственог и ни с чим успоредивог процеса/догађаја) са онима који су их побиједили и били савезници САД-а и УK-а

А потом се кренуло и корак даље: данас се више ништа позитивно не може прочитати о партизанској или антифашистичкој страни: за разлику од тога она друга се страна данас приказује само као жртва.

Да се вратим на Њемачку (и Аустрију, у нашем случају): њој та релативизација фашизма највише одговара. Други јој одрађују посао – а на крају ће се, ако се овако настави, појавити и она сама. То би био завршни корак цијелог овог процеса: да Њемачка од починитеља постане жртва. Данке, Хрватска. Данке, источна Еуропа. Знали смо увијек да је комунизам права опасност. Антикомунизам нас веже и спаја. (Одатле и “случај Перковић”, драге моје и драги моји – зато им је то тако важно).

И зато, не, никаква нам Њемачка (а нарочито Њемачка коју води десница, чији је главни циљ управо скидање стигме с њемачке прошлости, јер за десницу су прошлост, садашњост и будућност један непрекинути процес) неће помоћи. Ни Аустрија – из које нам, уосталом, не долазе само банке и банкари, него и власници главних ревизионистичких новина у нас. Знају они јако добро шта се овђе догађа, а још боље знају шта раде. Не само да неће упозорити никаквог Пленковића да нешто учини против политички инспирираног ревизионизма код нас, него ће га охрабривати у улози “свилене рукавице”.

Но, нигдар ни било да ни некак било (да се присјетимо оног којему је данас годишњица смрти).

Пише: Дејан Јовић, Фејсбук