Прилепин одговорио Путиновим критичарима

Прилепин одговорио Путиновим критичарима

„ОДРАСЛИ СУ ВАЉДА ЉУДИ, А ИЗГЛЕДА ДА НИКАКО НЕ ЖЕЛЕ ДА ОДРАСТУ“

ПОДЕЛИ

ПОЗНАТИ новинар Андреј Лошак после трагедије Ту-154 код Сочија написао је пост који је стекао невероватну популарност и добио огроман број „лајкова“.

Смисао поста је јасан и једноставан: за све је крив Путин.

Да није било Путина, не би било ни Донбаса, ни Сирије, а и Крим би био Украјински и свуда би владао мир.

Такав однос према појединцу ме задивљује. Чини ми се да Путин лебди над људима налик Лошаку као лик из америчких стрипова – брз и неухватљив. А они пуцају у њега из својих праћки.

Путин је, такорећи, изнад свега.

Тужно је само што је таква логика хрома и ћорава на оба ока.

Хајде да наставимо по њој, на пример, на следећи начин.

Да није било Јељцина, не би било никаквог Приднестровља и постојала би мирна и целовита Молдавија.

Или не би, какве везе с тим Јељцин? Нешто сам се запетљао.

Да није било Јељцина, не би било никакве Абхазије, већ бисмо имали миран живот на Кавказу.

Или не би, какве везе с тим Јељцин? Опет сам се нешто запетљао.

Да није било Јељцина, не би било никакве Јужне Осетије, већ бисмо, поновићу се, имали миран живот на Кавказу.

И на крају, да није било Јељцина, чак би се и Чеченија одвојила и живела би мирно и свима на радост као суверена колонија Исламске државе. Или било кога, по вашем избору.

Овде ће наш брат Лошак почети да се мигољи и да говори да не треба поједностављивати сложене процесе.

Па, и ја кажем. Не треба поједностављивати.

Ја не кажем да нема Путинове кривице. Нема сумње да су на челу многи људи који причињавају објективну штету, науштрб интереса већине.

Андреј Лошак

Али, још кажем и то да се у политичке процесе све дрскије и наметљивије мешају људи. Обични људи.

Главни и једини проблем нашег демократског брата је тај што он у потпуности и неумољиво изузима народ као субјекта историје.

Они имају два субјекта историје: Путина и људе слободне воље који му се супротстављају.

Индикативно је да успаљена мајданска публика, која се представља као „украјински народ“, размишља исто тако: да није било Путина, све би било добро.

„А зашто се онда не пуца у Харкову и Одеси?“ – питају они као из топа, сматрајући да је то неоспорив аргумент.

Лично сам присуствовао разменама људи, које су држали у харковском затвору – и наслушао сам се таквих прича, али се досад нисам усудио да их обнародујем. Видео снимке који потврђују масовна хапшења и зверско мучење немам, а на усмене приче реакција би увек била иста, па и тог Лошака: „Све лажете!“.

Међутим, у Харкову је постојала огромна ћелија за мучење, а у Одеси огроман пожар. Зато тамо и нема рата, јер су стотине хиљада људи који су долазили на митинге Руског пролећа брзо и страшно заплашили.

Што се за Крим не може рећи. Било је проблема и тамо – са присталицама „недељиве Украјине“ – али у много мањим размерама. У неупоредиво мањим размерама. И то је објективна чињеница, која показује где је воља народа, а где баш и није.

Али, Лошак те елементарне ствари није схватио за три године.

Индикативно је то – ако се вратимо у историју – да та њихова логика функционише исто тако без грешке.

На пример, СССР се распао сам од себе, Горбачов и Јељцин с тим немају никакве везе.

Ако кажеш Лошаку да не бисмо морали да ратујемо данас да није било Јељцина, он би вам се смејао. Него шта – то су били објективни процеси.

А не као данас.

Одрасли људи, рекло би се, а не желе да одрасту.

Претендују на политичку или макар културну власт и неки значај у земљи чије становништво сматрају аморфном, тупавом, ни за шта корисном гомилом.

Штавише, тајно се надају да ће, ако се икада дочепају власти, очас посла све људе средити, тј. преформатирати.

Да ће се сви до једног одмах сложити да Крим треба дати Украјини, да Донбас треба пустити низ воду, као и све остале абхазије и придњестровља, изградити „Јељцин центар“ у сваком граду, а око њих да се игра коло, које ће бити свенародно, да треба срушити споменик Ивану Грозном, све десовјетизовати, и на крају принудити подло становништво да се покаје.

Ево шта ја мислим. Не треба покушавати убедити Лошака. Нека они сви верују у то.

Уђи, дечко, понашај се како ти је воља. Овде нема никог. Овде је само хумус, овде су прах и пепео под ногама. Можеш и да се не изуваш, свеједно ништа нећемо осетити.

Плеши.

Захар ПРИЛЕПИН, ФАКТИ