Мироје Јовановић: Коме требају помоћне полицијске снаге?

Мироје Јовановић: Коме требају помоћне полицијске снаге?

ПОДЕЛИ

Овај преглед дајем једноставно због идиотских и малоумних поређења Србије и Хитлерове Немачке поводом постојања помоћних полицијских снага. Е сад, пошто је јасно да то постоји безмало свуда, остаје да свим нама Србима и осталима који се тако осећају ЧЕСТИТАМ 25 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!!!

Срећан ти рођендан Републико моја.

Срећна ти слава Свети Стефан Архиђакон и Првомученик!

Па да кренем лагано:

У Хрватској је Законом о полицији из 2011 (члан 14) прописано постојање помоћне односно тзв „Причувне полиције“ без икаквих детаља. Хрватска је уредбом из 2012 прецизирала одредбе о „причувној полицији“ слично као и Србија.

Словенија. Помоћна полиција постоји у складу са чланом 113, Закона о полицији из 2007. године. Састоји се од грађана који закључе уговор о ангажовању у оквиру помоћне полиције и који су квалификовани за обављање полицијских послова (постоји посебна служба која се бави њиховом обуком). Они имају полицијска овлашћења а кандидат пролази кроз основну обуку. Мушкарци и жене могу служити у помоћној полицији од 18 година до 40 (жене) и 50 (мушкарци), ако испуњавају одређене услове и имају минимум само трогодишње средње образовање.

Мађарски назив за помоћне полицијске снаге се може превести као „Грађанска стража“ или „Цивилна гарда“. Кратак мађарски назив је ОПСЗ. Овај организација укључује униформисане и ненаоружане оперативце који учествују у полицијском раду у разним областима полицијског рада, укључиви патролирање по насељима, лишења слободе до доласка редовне полиције, превенција криминала у заједници …. Мађарски Помоћни припадници полиције немају више овлашћења или права него било који други грађанин. Међутим од 1. септембра 2009. године, омогућено им је да изврше одређене полицијске послове, као и да усмере саобраћај на локацијама незгода и пешачких прелаза испред вртића и основних школа. У главном граду Мађарске, Будимпешти, постоји „Грађанска организација самоодбране Будимпеште и предграђа“; Припадници се додељују у 62 месние заједнице и патролирају у означеним возилима, и тиме помажу да њихова заједница буде сигурније место за живот. Они спречавају криминалне активности тако што су „очи и уши“ Полицијске управе. Они су колективни члан „Грађанске страже“.

У Савезној Републици Немачкој, помоћне полицијске снаге постоје у неколико савезних држава: Баден-Вуртемберг, Баварској,… Саксонији. Помоћна полиција из Берлина је расформирана 2002. године. Њихове надлежности варирају различито од државе до државе, односно покрајине. Углавном постоје у циљу превенције криминала. Помоћна полиција нпр. Саксоније постоји од 1. априла 1988. Једна трећина од 800 активних чланова су жене. Пролазе обуку од 60 сати, обично патролирају пешке у плавим или зеленим јакнама у јавном превозу, јавним или великим зградама као што су тржни центри. Опремљени су одређеним средствима принуде.

Шведска – помоћна полиција је настала 1986. године са циљем да помогне редовној полицији, али је распуштена 1. октобра 2012. године.

Холандија – тамо још од краја 40-их година постоје различити облици добровољних/помоћних полицајаца. 1948. године, убрзо после Другог светског рата, формиран је резервни састав полиције. Резервни састав полиције, како се звао од 1948. до 1994. године, чинили су мушкарци (и касније жене) које су радиле као потпуно наоружани и опремљени полицајци. Данас, такође сви помоћни /добровољни полицајци су опремљени пиштољем, након завршене додатне обуке за безбедност. Од 2012. почетна програм обуке за помоћну полицију је смањен са три на једну годину. Имају иста овлашћења и носе исту униформу као редовна полиција.
У Норвешкој, кадети који су завршили почетну војну обуку, могу прећи у Помоћну полицију уместо у резервни састав војске. Циљ је да се ојача редовна полиција у случају националних катастрофа али се користе за оружане или ненаоружане стражарске дужности, граничние прелазе, одржавање јавног реда и мира.

У Канади поред разних региоланих помоћних полицијских тела постоји и улога помоћног позорника који помаже редовној полицији, у обављању својих дужности, односно пружа помоћ у раду полиције у заједници. Они носе униформе сличне редовној полицији уз ознаку „ПОМОЋНА“. Такође, уобичајено обележје им је и црвено-црна карирана капа која их разликује од редовне полиције.

Они су обично ненаоружани, али су обучени за употребу ватреног оружја и могу носити палицу и лисице. Углавном помажу у случајевима великих потрага за несталим особама, да обезбеде контролу масе на великим догађајима, и често прате редовну полицију на дневним патролама.

Русија – Добровољниа Народна Дружина као помоћни орган за спровођење закона је формирана у Совјетском савезу – 1991 укинута, а од 2014 године поново успостављена у Руској федерацији и то сваком региону.

Израел – „Цивилна гарда“. Ова организација обухвата униформисане и неуниформисане припаднике који учествују у раду полиције у разним областима, као што су: комшијске страже, редовно патролира са обележеним возилима, јединице за спречавање малолетничког криминала, Овим помоћни одреди су од виталног значаја због природе живота у Израелу, где постоје многе антитерористичке мисије. Припадници цивилне гарде су углавном волонтери али наоружани.

Велика Британија – помоћном полицијм многи сматрају тзв „Special Constabulary“ и то су улавном волонтери са скраћеним радним временом.

Француска – у оквиру „Националне жандармерије“ која је једна од две полицијске формације у Француској, постоји један број ниже рангираних припадника као помоћних жандарма са ограниченим радним временом. Такође постоји и резервни састав жандармерије са предвиђених 40.000 припадника. До сада је попуњено око 25.000 особа које су се пријавили за резервни састав жандармерије.

Кинеска помоћна полиција помаже редовној полицији да обезбеди јавну безбедност, истражује злочине. Званични подаци показују да, у просеку, 100 помоћних полицајаца погине на дужности а око 2.000 буде повређено сваке године. Кина je у новембру 2016. године усвојила пропис који има за циљ да се учврсти управљање помоћном полицијом у тој земљи. „Упутством о регулисању управљања Помоћном полицијом“ је прецизирано да су помоћни полицајци запослени путем формалних уговора од органа јавне безбедности безбедности и влада на нивоу или изнад нивоа округа, а локалне власти треба да систематски управљају својом помоћном полицијом.

Хонг Конг – Помоћне полицијске снаге су формиране још 1914. године, и представљају додатну радну снагу полицији Хон Конга у ванредним ситуацијама или другим инцидентима.

Индија– помоћне полицијске снаге имају задатак да помажу редовној полицији Чланови су опремљени и обучени да користе старије оружје, укључив и пушкомитраљезе. Обавезе су им везане за одржавање унутрашње безбедности, помоћи заједници у било којој врсти ванредног стања – или било који природне катастрофе.
САД – у више савезних држава и округа (Илиноис, Индијана, Град Њујорк) постоје помоћне полицијске снаге, са различитим овлашћењима, обукама и ознакама…

Ирска – резервна (помоћна) полиција – формирана 2006. године, са планираних 4.000 припадника.

Аустралија – као помоћна полицијска структура постоји у оквиру Федералне полиције / тзв. Специјално особље федералне полиције – такође у неколико аустралијских федералних држава (Западна аустралија, Северне територије …)

Малезија – помоћна полицијска служба постоји пре свега на аеродромима и кључним јавним системима под контролом владе (Петронас), Малезијска Банка федералних резерви, Федерални завод за грађевинско земљиште и изградњу и друге и Мексико.

Мексико Сити – Помоћна полиција је полицијско обезбеђење који пружају помоћ у заштити владиних зграда, аеродрома, итд

Сингапур – наоружани помоћни полицајци (АПО) су пуним радним временом плаћени запослени у својим компанијама (авио компаније…), а нису директно повезани са Полицијом Сингапура. Они је постављају као помоћни полицајци тек после похађања курса по плану који доноси Регулаторно Одељење полицијских снага безбедности. Сваки АПО добија легитимацију потписану од стране комесара полиције у Сингапуру.

Јужна Кореја – Помоћна полиција (АП) има структуру налик на војну, и састоји се од волонтера изабраних међу мушкарацима (старости 18-35) који још нису испунили обавезну војну службу. Служење у помоћној полицији се признаје као еквивалент војне обавезе. Дужина службе за помоћне полицајаце је 21 месец (као и војни рок)

Шри Ланка је од 2008. године увела помоћне полицијске одреде тзв полицију заједнице, такође познату као цивилне комисије, које су успостављене широм земље (углавном у урбаним срединама) у циљу повећања јавне безбедности након низа бомбашких напада и напада на аутобусе и возове од стране Тамилских тигрова.

Извор: ФБ профил Мироја Јовановића