Цар и балерина: ОД НИКИЈА С ЉУБАВЉУ

Цар и балерина: ОД НИКИЈА С ЉУБАВЉУ

Како је цар Николај II помагао Матилди Кшешинској да гради каријеру балерине

ПОДЕЛИ

Матилда Кшешинска је била  чувена балерина, али њена лепота и таленат се нису свиђали баш свима. Балерина је често доспевала у центар скандала и интрига. Да јој заштитник није био руски цар Николај II, вероватно  да никад не би постала  светски позната балетска звезда.

За сваког је био цар, а за њу просто-Ники

Цар Николај је за сваког био император, а за балерину Матилду, просто-Ники. Чак кад су односи између младе балерине и наследника престола прекинути, његова екс-љубавница  му се и даље обраћала са „ти„ у случају да јој је због нечега био потребан. Увек је могла рачунати на његову помоћ у борби против недаћа и супарница и увек је била сигурна да је до краја живота  неће  повредити.

car-nikolaj-drgi-sa-suprugom

Први пут се балерина обратила свом обожаваоцу пре него је он ступио на царски трон.

Поводом крунисања  будућег императора Русије  требало је да се постави нови балет „Бисерна шкољчица“.

Без обзира што је тада Матилда већ постала балерина, она није добила улогу у тој представи  у којој је главна партија  је поверена Италијанки Паљерњи Љењањи. Да би извојевала праведност у подели улога, Матилда се обратила за помоћ великом кнезу Владимиру Алексадровичу који је схватајући сложеност ситуације о томе обавестио престолонаследника. Одмах после тога, Дирекција императорских позоришта је  добила наређење да се Кшешинска неизоставно мора појавити у представи. Али пошто су се све улоге већ биле подељене, легендарни Петина је за Матилду написао специјални лик Жуте  Бисерне шкољке, док је Дрига компоновао специјалну музику за тај нови лик у представи.

То је била прва мала победа бивше фавориткиње која јој неће донети ништа осим нових непријатеља  због зависти и љубоморе.

Поглед доле окренут

balerina-matilda-k-3У сезони 1896/97  цар је у пратњи царице гледао представе једном седмично и то недељом. Управа је „сасвим случајно“ одредила да се представе у којима наступа Матилда приказују само средом. У почетку плесачица није наслућивала у том распореду  никакве посебне намере управе позоришта, али се касније досетила да се све то чини  како би се онемогућило да је њен Ники види на позорници. Ипак је једном она добила да наступи недељом, због чега је била неизмерно срећна. Ускоро је до ње допрла вест да те недеље цар ипак неће доћи на њену представу пошто  је Дирекција предложила да те вечери посети Михајловско позориште. Тада је Матилдино стрпљење прекипело  и она  му је тада написала писмо користећи своје право да се директно обраћа цару. У писму се жалила да у сложеним условима не види могућност да наступа на императорским сценама. Писмо је захваљујући посредовању великог кнеза Сергеја Михајловича било лично уручено цару, али балерина није  никад добила одговор.

Хвалила се да је знала да ће цар доћи на њену  представу

Пре почетка представе у којој је Матилда наступа, царска  ложа је била празна. Уметници су били уверени да  император неће доћи на представу, али неколико минута пре почетка  балета, он је ушао у дворану. На крају представе иза кулиса Кшешинска је тријумфало објавила свима како је знала да ће цар доћи, премда   није било тако. Она је као и цео балетски колектив била у потпуној неизвесности све док се цар  није појавио у својој ложи.

Улогe

Кад су  једну улогу коју је она себи била  наменила хтели да доделе њеној супарници Грималиди, Матилда је активирала све своје везе настојећи свим силама да та улога буде њена, тражећи да је прими кнез Волконски-директор позоришта. Али пошто је одбио њен захтев, упорна плесачиаца је затражила помоћ цара.Кроз неколико дана управнику  позоришта  стигло је наређење од министра цаског двора  у којем  му је наложено да спорну улогу добије  Кшешинска.

Једна деценија  на сцени

Поводом обележавања десетогодишњег јубилеја у балетанкама, Матилда је одлучила да приреди свечаност. Премда су други плесачи приређивали сличне светковине тек после 20 година стваралачког рада и одласка са сцене, Матилда је о тим правилима водила мало рачуна. Она је била чврсто решила да оствари свој наум  и упознала  са својим планом не, како је  био ред управника  позоришта, него министра двора барона Фредерика.

Прославу јубилеја одобрио је и сам цар, па је  своју десетогодишњицу  уметничког рада балерина Матилда обележила 13. фебруара 1900. године, а сама слављеница је  била убеђена да ће јој „ђавољи датуми„ донети срећу.

Али то  за њу није био једини царски презент. Било је уобичајено да уметници  за јубилеје  добијају дарове  од цара, најчећшће златне или сребрне брошеве у облику царског  грба или  или круне. Матилда на овај радосни дан није хтела да види на себи нешто слично и просто, што јој се не би свидело и због би морала да поквари расположење. Стога је већ раније замолила да јој не поклањају ништа слично и та њена молба је узета у обзир. На дан 13. фебруара 1900., Волконски, управник Цараких позоришта донео је Матилди у њену гардеробу скупоцени царски поклон: брош  у виду склупчаног клупка змија сав од брилијанта и сафира.

balerina-matilda-k-01Сезона 1900/1901 протекла је без скандала. Овог пута је камен спотицања био балет „Камарого“. У једној сцени Матилда је требало да одигра руски плес у костиму из доба Луја XV  врло краткој сукњи. Међутим, кад је тај блет игран раније, тада је Матилда имала примедбу да би такви костими балерина могли изазвати негодовање публике. Осим тога, Матилда је била малог раста и у свим кратким сукњама је изгледала, по  њеном сопственом признању јуродиво. О потреби да јој се замени костим Матилда је по свој прилици разговарала с режисером који је о томе обавстио самог управника Волкоанског који није ништа предузимао, било зато што није хтео или је био погрешно обавештен о самој ствари. Пред сам почетак представе у гардеробу Кшешинске је дошао барон Кусов, начелник Канцеларије царских позоришта и још једном је наредио да обуче цео костим. Али Матилда је опет поступилаа по свом. Након овог инцидента, сутрадан после представе, на огласној табли у ходнику службеног дела зграде позоришта освануло је решење о новчаном кажњавању балерине  Матилде Кшишовске „због самовољне промене костима„. Сума није  била велика, али је плесачицу збунио и уплашио сам поступак. Она је поново потегла везе. Кроз неколико дана на тој истој огласној табли појавило се решење управника којим он поништава своју одлуку донету пре неколико дана о новчаном кажњавању потчињене Матилде Кшишенски. После тога је Волконски поднео оставку на функцију управника царских позоришта, а на његово  место је постављен Владимир Тољаковски. Тако би прошао сваки који би се усудио да се супростави царевој миљеници, балерини Матилди Кшишевској.

Бранко Ракочевић