Ко ће пре да разбије БиХ, Бакир или НАТО?

Ко ће пре да разбије БиХ, Бакир или НАТО?

Комадант НАТО Штаба у БиХ, бригадни генерал Жизел Вилц — Гиги додатно је узбуркала последњих дана страсти у неколико изјава којима се директно умешала у унутрашња питања БиХ. Одговор председника Додика није требало дуго чекати.

ПОДЕЛИ

Да „Сила бога не моли“ сведоче нам лекције од стране Гиги Вилц: да је прослава Дана Републике Српске неуставна манифестација, да су припадници Оружаних снага БиХ положили заклетву да ће бранити уставни поредак, да је њихово присуство на неуставним активностима кршење Закона о одбрани БиХ, а казна која следи је дисциплински поступак и отпуст из службе.

Одговор председника Додика није требало дуго чекати. Због пристраности, мешања у унутрашња питања и изласка из оквира под којим делује НАТО у БиХ, председник Републике Српске је најавио низ мера као одговор. Тако Република Српска неће даље учествовати у питањима везаним за приступање БиХ НАТО-у, посебно када је реч о војној имовини.

Како НАТО очигледно посматра Оружане снаге БиХ као своју војску, Република Српска ће покренути судске поступке с циљем да се избаце Оружане снаге БиХ из свих објеката у власништву РС, а од процеса уписивања војне имовине са РС на БиХ нема ништа.

Такође, преиспитаће се где све Оружане снаге БиХ имају дугове за неплаћене рачуне на територији РС, па ће им се у међувремену искључити вода, струја, грејање, док не плате.

Република Српска ће усвојити политику војне неутралности и сва даља кретања биће искључиво везана за Србију и њене оријентације на том плану. Када је реч о почастима, Република Српска ће формирати јединицу ветерана Војске Републике Српске, која ће имати намену да учествује у обележавањима свих светковина, као и војни оркестар, и до Видовдана тај посао ће бити завршен. Као последњу меру Додик најављује иступање Републике Српске из Споразума о формирању Оружаних снага БиХ.

С друге стране, НАТО, који је војно поразио српске војске у последњим ратовима, буквално се и понаша као освајач јасно стављајући до знања да су они тај трећи стуб на којем почива протекторат звани БиХ, заједно са Саветом за имплементацију мира (ПИК) и страним судијама у Уставном суду БиХ.

Њихово само присуство све ове године је спорно по више основа, а једино образложење које им иде у прилог је неоспорна чињеница да они дословно одржавају БиХ у животу, и то „на апаратима“.

У чему је проблем са њиховом легитимношћу? Прво, Савет за имплементацију мира није дејтонска категорија, него је основан накнадно са циљем да као колективни орган легализује противуставно деловање и нелегалне потезе високог представника, и то не кроз давање директних овлашћења, него кроз правно немуште облике као што су „подршке“, „поздрављања“ и „похвале“ у напорима које високи представник чини да се Дејтонски споразум разгради у правцу унитарне БиХ.

Када је реч о другом стубу, улога страних судија се не разликује много од улоге ПИК-а. Њихов основни задатак је да се кроз систем прегласавања, заједно са бошњачким судијама, омогуће да Уставни суд БиХ такође може да буде један од алата у процесу унитаризације и уставног прекрајања БиХ.

И коначно, трећи стуб, НАТО-ов штаб у БиХ није наследник ИФОР/СФОР-а чија је улога дефинисана Анексом 1-А Дејтонског мировног споразума, него је то ЕУФОР. Наиме, на Самиту у Истанбулу 2004. године, НАТО је угасио СФОР и као наследника одредио ЕУФОР. Команда НАТО-а даје подршку процесу одржавања безбедности коју спроводи ЕУФОР на основу „Берлин плус“ аранжмана, али званично примарна мисија НАТО-а у БиХ је реформа одбране, а не имплементација Дејтонског споразума. Незванично, НАТО је трећи стуб, односно инструмент принуде међународне заједнице у процесу одржавања протектората на „апаратима“. То опет не искључује да је њихов легитимитет упитан, посебно када је реч о тумачењу дејтонских одредаба и закона БиХ.

Коначно, да се не лажемо — основна улога НАТО-а у БиХ (али и на Балкану) јесте вршење притиска на власти да се убрза приступање овом савезу. Наравно, у НАТО команди ће рећи да ово није истина и да они само учествују у дијалогу који је инициран аспирацијом држава за чланством у НАТО.

Ако је ово тачно, онда ће у НАТО-у прихватити да у Републици Српској постоје другачије тежње и да се неће даље мешати, већ препустити легално изабраним политичким представницима у РС да се крећу у складу са аспирацијама грађана који су их изабрали. То значи — ништа од уласка БиХ у НАТО.

Ако се пак испостави да сам био у праву и да је њихова једина улога вршење притисака на државе да би постале њихове чланице, онда ће уследити реакције на најављене Додикове мере у стилу — Додик опет крши Дејтонски мировни споразум, он је фактор нестабилности, потенцијални узрок свих будућих ратова и сл. Или смо ово већ могли прочитати у неким НАТО медијима?

Било како било, ако Бакир не дотуче БиХ, то ће онда дефинитивно Гиги да заврши.

Александар Врањеш, СПУТНИК