Саша Недељковић: СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

Саша Недељковић: СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

ПОДЕЛИ

Конституирајућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић,  национални  и  соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара;  1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасије Самарђић из Мостара; Тадија Матић из Опузена;  … . После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. На седници управног одбора жупе Мостар жупа се назвала „Алекса  Шантић“. За 10 година од оснивања жупа је одржала 5 предњачких течајева и један течај за вође соколских чета на селу. Сваки је трајао  месец дана, а одржавао се у Мостару. Оспособљено је 42 члана и чланице за друштвене и жупске предњаке и 18 сеоских вођа за соколске чете. Први жупски  течај био је 1922, други 1923, трећи 1925, четврти 1927, док је  течај за  вође соколских чета био у 1928. Године 1929. у жупи су одржана два седмодневна   течаја за припрему предњака за слет у Београду. Соколска друштва држала су своје  течајеве. Друштва  Корчула, Опузен и Котор држала су течајеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула  држала су течајеве 1925. Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица.  Године 1927. држала су течајеве друштва Никшић,  Дубровник,  Корчула, Цетиње, Блато, Мостар, Невесиње, Опузен и Столац.  Године 1928. држала су течајеве друштва  Столац, Вела Лука, Мостар и Дубровник. Године 1929. држала су течајеве друштва  Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски.

Жупа је била подељена на округе. Први  слет жупе Мостар одржан је 4 и 5. 6. 1921. у Мостару. Учествовало је 934 члана и чланице, 456 ученика мостарских школа, 87 војника мостарског гарнизона и 24 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Други слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан је у Мостару 7 и 8. јуна 1925. са 1.086 чланова и чланица, 265 ученика основних и средњих школа. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом  војске и морнарице.  Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа. Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921.  То је био окружни слет Бококоторских друштава  на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник.  У 4 сата после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог  и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После је наступила вежба сокола. Друштво из Мостара (чланови и чланице)  извели су најуспелију тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославија”, која је довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи су извели вежбу са веслима. Јавна вежба завршена је са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код којих се истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта. Осим покровитеља слета  и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. Сутрадан 18. јула направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз Боку, на малом пароброду који им је уступила команда ратне морнарице. Посетили су Рисан и Котор, где су их дочекали месни соколи. На повратку из Котора посетили су Херцег Нови, где су погошћени од херцегновских сокола, одакле су отпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар. На слету је наступило уз соколе 24 морнара-вежбача. (1)

img002

Савез сокола настојао је да унапреди село. У томе је била најагилнија жупа Мостар. Новембра 1926. основана је Прва соколска чета у Бијелом Пољу код Мостара. Године 1927, 1928 и 1929. основано је 37 соколских чета.  У току неродних година 1927. и  1928. жупа је делила сиромашним сеоским породицама преко соколских чета храну у вредности од 196.332 динара.  Новац је жупа сакупила од соколских друштава Савеза Сокола и пријатеља соколства. (2) У Београду је приређена Академија за гладне у Херцеговини. Прикупљено од академије 6.964, 50 динара. Коруниовић је сакупио 4.000 дин. Послато савезу за гладне Херцеговини 10.000 дин. (3)

Чланови невесињских сеоских чета (118 чланова)  наступали су 16. јула 1927. на Просветиној прослави у Сарајеву. Чете су одржале свој први слет у Невесињу 28. августа 1928. приликом откривања споменика краљу Петру и херцеговачим устаницима. На слету је учествовало 186 чланова. Свака чета добијала је листове “Народна Одбрана”, “Соколски гласник”, а листове “Тежак и “Народно стражарство” у пола цене. Жупа је 1929. разделила 20 гвоздених плугова. (4)

Соколски рад жупе Мостар обављао се на поселима са становницима из појединих села, где су се сакупљали соколи и несоколи, да у заједници са жупским старешином расправљају сва најактуелнија питања. Жупа Мостар је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Истицали су : „Основали смо, оснивамо и осниваћемо диљем читаве наше домовине соколске чете, да преко њих уносимо у село све оно, што ће послужити стварању лепшег и бољег живота стуба наше државе – сељака!“. Жупа Мостар је 1932. имала : жупско начелништво, статистички отсек за соколске чете, жупску благајну, господарски отсек, лекарски отсек, пољопривредни отсек, отсек за штедњу, трезвењачки отсек, просветни одбор, обрамбени отсек и социјални отсек. У тежњи да се што више ради заједно са учитељима, одржавани су учитељски течајеви. Нарочито се истицао хигијенски и пољопривредни рад у соколским четама.

Жупа је набављала воћне саднице, семе и пољопривредне справе. Соколске чете су поучавале сељаке у неговању воћа, давале упутства где се добре воћке могу набавити, како се саде, извештавале сељаке о набавкама семена, о његовом квалитету и квантитету, уопште давале сељаку сва упутства  како да дође до доброг и јефтиног семена. Чете су прикупљале помоћ за бедне и невољне, скупљале су прилоге и делиле их сиромашнима. Жупа је писала својим четама „Гвожђу чекић – Соколу дисциплина“. Соколске чете училе су сељаке штедњи. Све оно без чега се могло живети требало је одбацити. Кафу заменити јечмом, а скупа платна из фабрика са домаћом вуненом тканином. Жупа је основала у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. Жупа је приређивала годишње пољопривредне изложбе за све пољопривредне производе својих чланова. Радила је на томе да се развију домаћи ручни радови. Трудила се да се по селима успоставе складишта жита.  (5) Жупа Мостар се старала да  сваки члан соколске чете посади једну воћку годишње, да сеје  и побојша семе репе, кукуруза …, да модернизује ђубрење … . Настојала је да свака сеоска чета оснује свој амбар, у који је сваки члан чете остављао годишње од 10 килограма и више жита, тако да се у неродним годинама нађе за семе и тако избегне пропаст слабо стојећих појединаца. (6)

Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар у Бијелом Пољу одржана је 14. децембра 1930. Од сточних биљака изложена је поглавито репа. Ово је била прва  пољопривредна изложба  соколских чета друштва Мостар, а организовала ју је управа жупе Мостар, на иницијативу чете Зијемље.  Изложбу је посетило цело село, а дошли су изасланици жупе и друштва Мостар. Изложбу је отворио старешина жупе Чедо Милић истичући важност изложбе и старање жупе око унапређења пољопривреде по четама. После њега говорио је Љубинко Вученовић о потреби што интезивнијег гајења репе, детелине и грахорице у изразито сточарским пределима, као и о користи бољега храњења стоке, нарочито преко зиме. После његовог говора износили су чланови чета резултате, које су постигли гајењем сточне хране. Старешина чете Бијело Поље изнео је да је засејао 10 кг грахорице, а добио 1.200 кг и то баш у време, кад нико није имао сточну храну. Уверио се да су му краве давале двоструко више млека док их је хранио репом. То су потврдили Ђорђе Радуловић и Вукосав Драгић. У свом говору старешина чете Зијемље изнео је да је на простору око 300 кв. мет. Добио 30-35 мет. центи репе, а један члан на пола дунума земље добио је 50 мет. центи репе. Док је употребљавао старо семе добио је на 3 дунума земље 18 мет. центи кромпира, а кад је засејао семе, што га је добио од жупе, добио је 70 мет. центи кромпира на истом земљишту. Сматрао је да је семе купуса одлично, јер су имали главице тешке по 4 кг. Ђорђе Тришић је изнео да је купио краву за коју му је гарантовано, да даје 6 литара млека. Кад ју је хранио репом давала је 11 литара. Ристо Тилимбат је истакао, да нема тога ко би га разуверио, да репа и детелина нису добра храна за стоку. На крају је старешина чете  Бијело Поље захвалио управи жупе, што је радила  да се село препороди. Прву награду је добио Антељ Лазо из чете Зијемље.

 Соколско друштво у Гацку отворило је 25. октобра 1931. изложбу пољопривредних производа и ручних радова сеоских соколских чета среза гатачког у свом соколском дому. Изложбу је отворио срески начелник Дедић, члан соколског друштва. У свом говору истакао је : „Херцеговина се поноси Соколством, јер данас предњачи у њему својим истинским радом, као витештвом на бојном пољу”. На изложби пажњу су привукли ручни радови, који су се истицали својом уметничком израдом и који су приказивали повест, народне великане, јунаштво и  витештво. Ручни радови били су : кревети, столови, столице, тинтарнице од дрвета, станови за ткање, машине за везање сена, гусле, кутије за дуван, грабуље, виле, бране, плугови, … . Иако је скоро све уништено од суше, соколи из сеоских чета су показали да и у планинским крајевима све може успевати, само је требало имати воље и труда. Одржање изложбе помогао је бан Зетске бановине др. Круљ са 10.000 динара. Због његове сталне бриге о соколима и народу гатачког краја, соколи су му са изложбе упутили поздравну депешу. Било је 90 излагача и сви су награђени од банске помоћи.  Соколи су одлучили да  своје пољопривредне производе са изложбе ставе на располагање народном одбору за исхрану пострадалих од суше. (7)

 Због тешког стања  и оскудице која се осећала у Херцеговини, Црној Гори и Далмацији Социјални одсек Савеза Сокола упутио је апел соколским друштвима ради смештаја сиромашне соколске деце код породица имућнијих сокола. Деца су била  на  исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилајнац, малено место у жупи Крагујевац, које је 1936. примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар. (8)

img003

Жупа Мостар је систематски 1936. радила на ширењу задругарства. Жупа је продавала производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. Мед из соколских пчелињака разашиљан је по целој држави. Жупа Мостар је тежила да оснује своју централну задругу. Тежили су да развију интензивнији рад око сакупљања лековитог биља и продаје специјалитета из Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине. Жупа је поделила бесплатно 40 преса за  сир и 10 кошница. Израђене гусле у селима  и друго жупа је продавала по одговарајућим ценама. Да би омогућила израду домаћег платна, жупа се старала да сеоске соколске чете повећају сетву лана и конопље и набавила модеран разбој за ткање платна. Жупа је поделила 50.795 кг семена детелине, сточне репе, пострне репе, футошког главатог купуса, кромпира из Словеније и повртног семења. Набавила је 17.600 струкова футошког главатог купуса, и 400 кг дуванског естракта за побијање биљних штеточина. Посредством жупе чланови соколских чета засејали су племенитија семења, засадили 13.725 воћака, 1.320 лоза и 4.079 шумског дрвећа. Набављено је 300 кг чилеанске шалитре. Жупа Мостар је 36 чета снабдела са ормарићима за апотеке.  (9) Жупа је сматрала да је несташица воде највећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим крајевима  решила је да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и појединце. (10)

Жупа је скупила помоћ за уређење 20 вода. Сем тога Чехословачка обец соколска дала је жупи да уреди 5 вода на њен рачун. Новчаном помоћу помогнута је изградња две воде у селу Подвележ (Мостар). Акција је спроведена заједно са Студентском радном четом дра Лазе Поповића из Загреба. (11) У селу Бојиштима био је извор воде Љељинак. За двадесет дана рада у селу Бојиштима студенти су ископали 150 м дуг канал и монтирали жељезне цеви, које им је поклонила невесињска општина. Било је места где је канал просецан кроз камен. По старом обичају моби долазили су сељаци из  других села да помогну “модрој легији”. Један од сеоских добровољаца, члан сеоске чете Новица Солдо причао је да није видео тврђих људи : “Док крампом комад пећине не одбије, не престаје”.  Израђена су 2 резервоара, чесма и корита за појење стоке и прање рубља. Користили су је становници Бојишта и планинци из срезова Столац и Љубушки, који су водили стоку на испашу у Црвањ. Потрошено је 4.000 кг цемента. Радили су воду за село Батковићи и за 4-5 околних села  и за пролазнике из Хумнине за планину, који су гонили стоку на Морине, Црвањ. Дугим каналом повезано је 19 мањих и већих врела. Спроведена је дренажа. Од чесме ископан је одводни  канал  дуг стотину метара и висок местимично 1.80 м. Водом из канала натапале су се све околне ледине. Доводни и одводни канал и корита са чесмом израђени су од армираног бетона. Рад је био отежан због непропусне земље (гњилавице), која се из канала није могла избацивати лопатама, већ су одваљивани комади одстрањивани рукама. На том месту студенти су радили боси и у води. Помогли су чланови сеоских соколских чета из Батковића у довозу песка, камена и осталог материјала. Јован Тепурић уступио је своју кућу студентима за преноћиште. Трећа вода на којој су студенти радили звала се Брборача. (12)  Студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис „Соколска просвета“ од септембра 1937. донео је фотографије радова на уређењу воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I Ујединитеља у месту Баћина-Коњиц. (13)

Заједно са  Соколском жупом Мостар радио је Дом народног здравља у Мостару. На челу Дома био је  др. Ловро Дојми, члан сокола у Мостару. Од 1922. до 1933. оснивани су поједини одјели, а  1933. подигнута је нова зграда  Дома народног здравља у Мостару.  До  1935. залагањем Дома народног здравља, подигнуто је на стотине хигијенских чесама. Основане су Здравствене станице у Љубушком, Посушју и Широком Бријегу. Сем тога осниване су сеоске школске кухиње за сиромашну децу.  У борби против пегавог тифуса Дом народног здравља је  делио кукуруз. Дом народног здравља је пред 10. до 20.000 људи одржао предавања са приказивањем филмова. (14) Жупа Мостар је у сарадњи са Домом народног здравља из Мостара приказала 11 филмова у 20 чета. Одржаване су гусларске утакмице. У 48 јединица постојали су стрељачки одсеци. Соколска Петрова петољетка примљена је у жупи  жељезном одлучношћу. (15)

Жупа Мостар је преузела да ће у Петровој петолетци до 1941. пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села у својим двориштима домаћини засадиће Краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморју и Имотској Крајини 64 гробља, засадити  34 Петрова гаја, палим борцима за слободу подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 јавних чесама, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, изградити 406 приватних чатрња, засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити  494 воћњака са најмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити и уредити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (16)

Скупштина Соколске жупе Мостар одржана је у просторијама мостарске учитељске школе 9 маја 1937. Разматран је рад на селу у оквиру Петрове петогодишњице. Говорено је и о тешкоћама  у раду, нарочито поводом случаја у Стону, и сличних случајева на Шипану, у Чилипима, у селу Мокошици. Скупштина је упутила апел Савезу Сокола, да се што више обезбеди подизање соколских домова по селима. (17)

У Мостару је 6.јуна 1937. откривен и освећен Споменик захвалности стрељаним српским сељацома  : Јанку Ивезићу из села Зовог Дола код Невесиња, Трипку Зупцу из села Постољана код Невесиња, Сими Црногорцу из села Дулића код Гацка и Ђорђу Бартолу из Гацка.  Соколска жупа Мостар решила је да као прву задужбину у оквиру Соколске Петрове петолетке  подигне Споменик захвалности стрељаним и обешеним Србима у Мостару. На дан откривања споменика велики део Мостара је био украшен заставама. У Мостар су дошле сеоске соколске чете из ближе и даље околине и то пешице и на коњима.  У поворци су биле све категорије соколског чланства и друга културно-национална друштва. Када је поворка стигла до споменика, подигнутог на јужној страни Мостара, ту се већ налазила војска и бројно грађанство, представници власти и национално-културних установа.  Споменик су осветили православни свештеници у присуству заступника епископа захумско-херцеговачког, архијерејског намесника Вујовића. Парох Пејановић одржао је кратак говор. После њега говорио је старешина жупа Чеда Милић. Чеда Милић замолио је представника мостарске општине да чува први јавни споменик у Мостару. Потпредседник мостарске општине Ђорђе Лабало примио је споменик на чување. На споменик венце су положили др.Милорад Драгић у име Савеза сокола, затим Ђорђе Пешко, бански већник, у име бана Приморске бановине и у име Српске православне општине из Мостара; Анто Томовић, у име Соколског друштва    Невесиње из чијег су краја двојица стрељани; Ћирил Вовода у име Народне одбране; Радослав Илић у име добровољаца из Мостара; Татко Палавестра у име Четничког удржења из Мостара и Вељко Шишњевац, председник општине из Гацка. (18)

img004

Жупа Мостар је 1939-1940. израдила чесму на води Кнежак код Невесиња, у славу Бога и покој душе краља Александра. (19) После Априлског рата 1941. Соколска жупа Мостар биле је забрањена од стране НДХ.

Савез сокола настојао је да унапреди село. У томе је била најагилнија жупа Мостар. Новембра 1926. основана је Прва соколска чета у Бијелом Пољу код Мостара. Године 1927, 1928 и 1929. основано је 37 соколских чета. Успеси у раду на селу приказивани су на пољопривредним изложбама. Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар у Бијелом Пољу одржана је 14. децембра 1930. Жупа Мостар је систематски радила на ширењу задругарства. Жупа је сматрала да је несташица воде највећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим крајевима  решила је да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и појединце.  После Априлског рата 1941. Соколска жупа Мостар биле је забрањена од стране НДХ.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:

  1. Жупа Мостар; „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана  јула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205;  „Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393; „Соколска жупа Мостар”,  „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
  2. „Соколска жупа Мостар”,  „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
  3. Жупски прегледСоко Душана Силног”,  Београд мај 1928, бр. 5, стр. 90;
  4. „Соколска жупа Мостар”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
  5. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77;
  6. Алија Х. Пашић (Автовац), „Соколство на селу и задругарство”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. јануара 1931, бр. 3, стр. 3;
  7. К.Т. „Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар”, „Соколски гласник”, Љубљана, јануара 1931, бр. 1, стр. 3; Ђ.Ј. Тилимбат, „Соколска пољопривредна изложба у Гацку”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19. новембра 1931,  бр. 47, стр. 2,3;
  8. „Соколска социјална акција за збрињавање наше сиромашне деце”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;
  9. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  10. „Велика здравствена и социјална акција Соколске жупе Мостар”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26. јуна 1936, бр. 26, стр. 3;
  11. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  12. Б. Крчум, Мостар, “Загребачки студенти и херцеговачки Соколи на заједничком делу за народ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 1;
  13. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937, бр. 7, стр.268-272;
  14. К. Грујић, „Рад на здравственом подизању Херцеговине”, „Свијет”, Загреб, 24-VIII 1935, бр. 9, стр. 165;
  15. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  16. „Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 5;
  17. „Скупштина Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 2;
  18. „Соколски споменик стрељаним Србима у Мостару подигла је Соколска жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 1;
  19. „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 9;

1 КОМЕНТАР

  1. Да ли је ова серија чланака о соколским жупама у Старој Југославији можда објављена као књига? Радо бих је набавио.

Цитирај