Саша Недељковић: СПОМЕН СЛЕТ У РАВАНИЦИ У СРЕМУ 1934.

Саша Недељковић: СПОМЕН СЛЕТ У РАВАНИЦИ У СРЕМУ 1934.

ПОДЕЛИ

Нови дух у Србији после Мајског преврата 1903, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде код српске омладине.   У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Од свега тога  остао је лист „Омладински гласник“; оснивано је помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга по селима; стварено је десетак народних књижница које ускоро нестају, и основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола у свим областима  Аустро-Угарске Монархије.  Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима.(1)

Srpski soko u Karlovcima od 1904. do 1914

Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је  свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Врхунац рада били су  Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у  Сремској Раваници. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (2)

Laza PopovicНарод који је био на ходочашћу у Раваници  могао се приликом слета  упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и  5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из  Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.

Sokolice iz Sida

Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању.  У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна  игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (3) На слетовима у Раваници сем друштава Фрушкогорске жупе учествовала су друштва Српски соко из Загреба, Глине, Госпића, Грачаца, Двора, Коренице, Нове Градишке и Пакраца. Сем ових друштава на слетовима су били заступани Српски соколи и “Душан Силни” из Краљевине Србије као и Српско соколство из Босне, Херцеговине и Приморја. (4) Др. Воја Бесаровић, старешина и Јово Поповић, заменик старешине друштва у Сарајеву, дошли су у лични контакт са Лазом Поповићем и на Видовдан на слету у Раваници у Срему 1908. са њим утврдили план организације Српског соколства у Босни и Херцеговини. На конференцији делегата српских гимнастичких друштава у Сарајеву у јесен 1908. поверена је старешинству Српског сокола у Сарајеву израда правила организације Српског соколства у Босни и Херцеговини. У пролеће 1909. на састанку коме су присуствовали и  Лаза Поповић, старешина жупе Фрушкогорске,  и  др. Симеон Чокић, тајник жупе, решено је да се српски соколи појединих покрајина образују жупе, а да све жупе сачињавају Савез. У савезу су требала да буду окупљена сва српска соколска друштва без обзира на  покрајине у којима су се налазили. (5)

Dr. Vojislav Besarovic, staresina zupe SarajevoУправа Савеза Сокола  одобрила је 1933. да се приреди  прослава 30-годишњице Соколског друштва Сремски Карловци. На свечаности су требале да учествују жупе Нови Сад, Београд, Осијек и Велики Бечкерек са друштвима која су били чланови Фрушкогорске жупе у Сремским Карловцима. На приредби (слету) у Раваници требало је да се вежбају  просте вежбе вежбане на I  српском соколском слету 1905. Вежбе су требали да вежбају старија браћа и они који су били вежбачи и нараштајци од 1903-1914. Остали програм јавне вежбе требале су да испуне остале жупе. Планирано је да у 10 часова буде поворка и манифестација код манастира Раваница, у 3 сата јавна вежба на бившем слетишту. На иницијативу др. Лазе Поповића предвиђено је освећење Соколске чесме, подигнуте у знак сећања на раваничке слетове. (6)

Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. (7)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:

  1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр.136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
  2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр.136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
  3. Ј. Хануш, „слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
  4. Димитрије Петровић, „Соколски слетови Соколске жупе Осијек”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1933, бр. 6, стр. 95;
  5. „Развитак српског Соколства у Босни и Херцеговини“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 111, 112;
  6. Управа жупе, „Спомен слет у Раваници”, „Братство”, Осијек, 15 марта 1933, бр. 3, стр. 24;
  7. Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 61;