Косовска скупштина је изгласала неповерење влади Исе Мустафе, Хашим Тачи је распустио парламент, а вандредни парламентарни избори ће се одржати у јуну.
Стиче се утисак да у Приштини влада хаос, међутим, реч је о унапред смишљеном плану косовских политичара.
Месецима уназад, странка Самоопредељење, Аљбина Куртија, која се пре свега залаже за остваривање пројекта Велика Албанија, прекидала је скупшинске седнице, бацајући сузавац, потом су уследили масовни протести на приштинским трговима, а неки од чланова Самоопредељења су завршили иза решетека.
Између скупштинских седница, које су биле прекинуте због нереда, Самоопредељење је организовало протесте у Ћаковици, Мушутишту и Дечану, спречавајући Србе да посете локална гробља и манастир Високи Дечани. Курти је објашњавао да “Србија тежи да постане мала Русија на Балкану“, обећавајући да ће се он борити против тога.
Доналд Трамп и косовски Албанци
У међувремену, косовски Албанци су се нашли пред новим изазовом: Трамп је постао председник Сједињених Америчких Држава. Поводом инаугурације америчког председника у косовском медијима је дошло до праве пометње: није се знало ко ће присуствовати инаугурацији, а чинило се да ће присуствовати сви.
Очигледно, опозициони лидери су се трудили да убеде Албанце са КиМ да се ништа неће променити и да Косово и даље има подршку Америке.
Тачи је објаснио да инаугурацији новоизабраног америчког председника може присуствовати само Вљора Читаку, амбасадор Косова у САД.
Када је у питању инагуруација америчког председника, тим поводом се организију три бала од којих су два слободна, док једном могу присуствовати само они који добију позивницу.
Странка Рамуша Харадинаја, Алијанса за будућност Косова, похвалила се позивницима, односно улазницама за бал “Фридом“, које коштају свега неколико десетина долара, а које су, према писању косовских медија, добили Рамуш Харадинај и његова супруга Анита Мућај Харадинај.
Међутим, Рамуш Харадинај није успео да оде на поменути бал, јер је задржан у Француској, али је Кадри Весељи ипак успео да се фотографише са Доналдом Трампом на Молитвеном доручку у Вашингтону, који се одржава последњих 65 година, а циљ овог догађаја је повезивање друштвене, политичке и пословне елите. Након фотографисања са Трампом, Весељи је путем друштвених мрежа обавестио косовске Албанце да је он први политичар са Балкана који се састао са Трампом, а косовски медији на албанском језику су “заборавили“ да објасне Албанцима да су се на Молитвеном доручку нашли и други политички лидери са Балкана међу којима је био Ивица Дачић, али и Младен Грујучић начелник сребрничке општине.
Позивница за слободан бал Фридом која кошта свега педест долара, а коју је Рамуш Харадинај покушао да представи као позивницу за инаугруацију Доналда Трампа
Инаугурација Трампа, као и остали догађаји који се тичу исте, прошли су, а косовски Албанци су наставили да тапкају у мраку: очекивана подршка Трампа још није стигла.
У међувремену је ухапшен и након четири месеца ослобођен Рамуш Харадинај, а демаркација са Црном Гором и формирање ЗСО су и даље питања око којих се не слажу косовски политичари. Иса Мустафа је тврдио је да “закон о демаркацији услов за визну либерализацију“, што је косовска опозиција није желела да прихвати, одговарајући сузавцем.
Велика Албанија и сви албански страхови
Лига за одбрану албанског народа или Призеренска лига основана је 1878.године у Призрену. Циљ је био створити албански вилајет, односно ујединити територије на којима живе Албанци.
Османско царство је слабило, а Албанцима се тада учинило да би могли створити независну државу.
Берлински конгрес је сазван након српско-турских и црногорско-турских ратова који су се збили 1875-1877, као и руског похода за помоћ балканским хришћанима. Циљ је био да се спречи ширење утицаја Русије на Балкану. На Берлинском конгресу се први пут нашао меморандум Призренске лиге, а у њему се тражило да водеће светске силе признају идентитет и аутономију у оквиру Османског царства.
Поред овог меморандума у време одржавања Берлинског конгреса поднет је и тзв. Скадарски меморандум у коме се тражи да Велика Британија буде гарант за остваривање захтева из тог меморандума: независне албанске државе.
Данас се могу чути изјаве о померању граница на Балкану, односно стварању Велике Албаније.
Свесни су да се Европска унија налази у кризи, као ономад “болесник на Босфору“, Турска, када су се Албанци први пут сетили да би могли створити независну државу.
Трамп и Весељи на састанку који се још није десио
Јасно је да Република Косово не постоји без идеје о Великој Албанији. Када је у питању битка на Кошарама или “beteja e Koshares“, како би рекли Албанци, Срби и Албанци ову битку посматрају сасвим другачије: док Срби кажу да је битка на Кошарама доказ да је на СРЈ извршен и копнени напад од стране НАТО, дотле Албанци тврде да је “beteja e Кoshares“, односно битка за Кошаре, битка за Велику Албанију, јер је у једном часу постајала шанса да се укине граница између Косова и Албаније, односно да се Космет припоји Албанији, ипак, како Космет ипак није припојен Албанији, Албанци битку на Кошарама називају “моралном победом“, тј. покушајем да се реализује идеја Велике Албаније.
Влада Иса Мустафе је срушена не би ли косовски Албанци “купили“ време-не желе да донесу одлуку због које би се касније кајали и коју не би могли да пониште.
Одавно, дијалог са Београдом албански медији представљају искључиво као дијалог о признавању Косова од стране Београда, међутим, албанском народу на КиМ се чини да се у Бриселу говори о свему, осим о признавању Косова од стране Београда.
Косовски Албанци су несигурни, али самим тим и опаснији више него обично;
Са обзиром да је Хашим Тачи заказао вандредне парламентарне изборе за јун, позивајући опозицоне лидере да “раде у служби народа“, јасно је да ће се српски народ на Космету наредних месеци суочити са изјавама о стварању Велике Албаније, као и претњама о етничком чишћењу и новим погоромом над српским становинштовом на КиМ.
“Са решењем косовског питања, албанско питање је решено.“, рекао је Рамуш Харадинај на српском језику за једну телевизију из Црне Горе, 2013.године, говорећи о остваривању пројетка Велика Албанија.
Међутим, косовско питање није решено: иако је Косово постало члан многих међународних организација, добило позивни број, Република Косово није призната од стране Србије, али ни пет држава које су чланице Европске уније.
Свакако то није успех за Србију, али јесте неуспех за представнике косовских Албанаца, који су свом народу на КиМ обећали да ће Србија признати Косово.
Са једне стране, одговор косовских Албанаца на српски отпор јесте претња померањем граница на Балкану, новим сукобима; Са друге стране, косовски Албанци се служе великоалбанском реториком онда када се учини да је потребно заштити Балкан од утицаја Русије, а они се труде да се представе као највећи противници Русије и њених савезника на Балкану, као они који су спремни да штите интересе САД.
Иза великоалбанске реторике, смене Мустафине владе, распуштања парламента и превремених парламентарних избора на КиМ, крије се албански страх од Русије и очекивања од нове америчке администрације. Косовски Албанци се суочавају са кризом, а Балкан са опасношћу.
