Албанија: Избори на највећој европској плантажи марихуане

Поделите:

Талас нестабилности на Балкану је после Македоније опасно заљујао и Албанију, у којој је тромесечна политичка криза достигла вхунац масовним протестом Демократске партије, предвођене Љуљзимом Башом.

На улице Тиране је 13. маја изашло више десетина хиљада људи који су тражили одлагање парламентарних избора заказаних за 18. јун, јер су сматрали да би их власт предвођена Социјалитичком партијом премијера Едија Раме покрала. Некадашњи дугогодишњи лидер Демократске странке Саљи Бериша тврдио је да је на протестима било чак 600.000 људи.

Демонстрације у Тирани су се догодиле три дана после пада владе Исе Мустафе у Приштини, где су ванредни парламентарни избори заказани за 11. јун.
Протест је упалио црвена светла у Бриселу и Вашингтону, којима сада није у интересу понављање потпуног распада система власти у Албанији попут оног из 1997. године, када је Бериша свргнут након пропасти пирамидалних шема штедње, а много оружја се прелило на Косово. Пробудила су се и сећања на јануар 2011. године, када је у сукобима полиције и демонстраната погинуло троје људи. Тада је Рама био у опозицији и тражио је расписивање ванредних избора, а Бериша га оптуживао да силом хоће да преузме власт.

Европска унија није била успешна у решавању кризе у Албанији. Прво су почетком месеца пропали преговори власти и опозиције под посредовањем представника Европског парламента Дејвида Мекалистера.

Потом је европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан је 11. маја, два дана уочи демонстрација, упутио поруку албанском народу у којој је уз жаљење и забринутост констатовао да је опозиција одлучила да бојкотује изборе.
Хан је запретио да ће албански лидери бити сматрани одговорнима ако оспоре легитимну тежњу албанског народа ка бољој будућности и оштро осудио најаву акција које подривају фундаментално право сваког грађанина да гласа, као и остале слободе.

Из тона Хановог саопштења могло се закључити да не иде Баши у прилог и да у Бриселу нема разумевања за опозициони бојкот избора.

То, међутим, није импресионирало лидера Демократске партије и он је извео народ на улице. Овог пута све се, срећом, завршило без жртава, а два сата пре опозиционог протеста одржана је и геј парада, такође без инцидената.

Баша је додатно затегао 16. маја интервјуом бечком Стандарду у којем је испалио салву најтежих оптужби на рачун Рамине власти. Лидер Демократске партије рекао је да је власт у спрези са организованим криминалом и Албанију назвао “плантажом марихуане”.

„У парламенту, у градоначелничким фотељама, на месту руководиоца јавних институција седе људи који никада нису били у политици. Заједничко им је да су сви седели у европским затворима због убистава, трговине наркотицима, женама и оружјем и проституције. У парламенту седи 95 одсто тих људи са криминалном позадином, а 70 одсто од њих који су градоначелници су католици са севера Албаније“, рекао је Баша. Додао је да ти криминалци у својим рукама држе стотине милиона евра, више него што полиција и војска имају на располагању.

Баша је у том интервјуу рекао и да Демократска партија неће учествовати на изборима ако се не прекине веза нарко картела, криминала и власти и изнео своје услове за учествовање у “техничкој влади” – то је могуће само ако би “технички министри” имали утицај на борбу против утицаја новца од дроге на изборе и ако би се изборили за реформу изборног закона, а затражио је и електронско гласање.

Новинар Стандарда рекао је Баши да ЕУ и САД немају разумевања за његове ставове, на шта му је овај узвратио да је важно шта они кажу, али да је најважније шта мисле Албанци, јер они не једу у Вашингтону и Бриселу, него у Албанији.

Пошто се ангажовање ЕУ показало јаловим, у решавање кризе се укључио Вашингтон, чије речи Албанци слушају у ставу мирно, за разлику од гласова из седишта ЕУ.
На терен је истрчао Хојт Брајан Ји, заменик помоћника америчког државног секретара, после чије је недавне посете Македонији председник Ђорђе Иванов одлучио да ипак повери мандат за састав владе Зорану Заеву и то учинио 17. маја.

Хојт Ји је хитро долетео у Тирану и одмах се посветио “интензивном посредовању” у договору власти и опозиције. Његово “посредовање” на тросатном поноћном састанку са Рамом и Башом очигледно је било убедљиво и у зору у четвртак, 18. маја, уродило је договором, односно усвајањем “Мекалистер плус пакета”. Избори на којима ће сви учествовати заказани су за 25. јун.

Тако су уз ангажовање америчке дипломатије за 24 сата смирене напетости у Македонији и Албанији. Европска унија је кроз заједничко саопштење високе представнице за спољну политику Федерике Могерини и Хана поздравила одлуку албанских странака да учествују на изборима и честитала им на договору.

Договорено је, како пише БИРН, да опозционе странке именују “техничког” потпредседника владе и шест министара, од којих је најважнији министар унутрашњих послова, а из редова опозиције биће и министри правосуђа, финансија, здравља, образовања и социјалне политике.
Рама је месец дана пред изборе кључне ресоре препустио опозицији.
Поред тога, опозиција ће добити своје људе и на челу пет важних државних агенција и управа– за дистибуцију енегрије, катастар, легализацију имовине и урбанизам, рурални развој и управу за затворе.

Представници опозиције ће водити и Централну изборну комисију и канцеларију омбудсмана. Опозицији ће бити омогућено надгледање избора и приступ целокупном изборном материјалу.
Договорене су и измене кривичног закона, односно строже казне за куповину гласова, која ће се третирати као дело корупције, као ограничења у финансирању изборне кампање.

Демократска партија и Социјалистичка партија ће гласати за парламентарна тела која ће оцењивати судије и тужиоце. То је део пакета реформе правосуђа, која је услов за почетак преговора о придруживању ЕУ, пошто је Албанија стекла статус кандидата 2014. године.
Споразум постигнут у четвртак ће важити и после избора у јуну, пошто ће нови сазив парламента бити конституисан у септембру.
Договор је, пише Ројтерс, постигнут тачно три месеца од како је Баша изнео захтев за формирање “техничке владе”, а посланици његове Демократске партије напустили парламент.

Они су током протеста који су почели 18. фебруара испред Рамине канцеларије развили “шатор слободе” у којем су свакодневно држали антивладине говоре.
“Победили смо. Албанија ће имати слободне изборе. Учествоваћемо на изборима. Расклопимо шатор. Све се променило и оно што се пре неколико месеци чинило немогућим, сада је стварност”, рекао је Баша својим присталицама после договора. Баша је, међутим, зарад постизања компромиса одустао од захтева да Рама поднесе оставку.

Еди Рама је председник владе Републике Албаније, Фото: Станислав Милојковић

У западним медијима нижу се наводи о “канабизацији Албаније” и цветању организованог криминала и нарко бизниса, док Рама скреће пажњу јавности окретањем ка национализму.

Немачки државни медиј Дојче веле објавио је интервју са антрополошкињом из Тиране Армандом Хисом у којем је рекла да Рама фокус са својих неуспеха покушава да пребаци на национална питања, док је у Албанији марихуана засађена на четири петине обрадивих површина и падина на планинама.
Фајненшел тајмс пише да се Рама игра изјавама о идеји уједињења са Косовом, чиме ризикује да изазове Србију и поново отвори Пандорину кутију балканских национализама.

Тај лист наводи и да је Рама заиграо на националитичку карту не обазирући се на последице у региону, као и да се македонски политичари жале на његово мешање у унутрашње ствари Македоније и подстицање етничких напетости охрабривањем албанске мањине да постави нове захтеве.
Ако заговорници идеје велике Албаније добију одрешене руке, сигурно ће уследити захтеви за великом Србијом и великом Хрватском, што би могло да изазове регионалне сукобе који би били можда и тежи од ратова из деведесетих година, пише тај међународни лист.

Фајненшел тајмс наводи и улогу Албаније као нарко државе у настајању и подсећа да је та земља дуго била главна капија за улазак хероина и кокаина у Европу, а да је у последње време постала највећи европски узгајивач марихуане, која расте на све већим површинама.
“Прозиводња марихуане је прошле године повећана пет пута, према подацима америчког Стејт департмента. Привлачност трговине дрогом је очигледна. Премијер није успео да обезбеди нових 300.000 радних места које је обећао пред прошле изборе, а узгајање канабиса нуди велику финансијску корист онима који немају друге могућности. Процењује се да је трговина дрогом достигла ниво од половине бруто домаћег производа”, пише тај лист.

Ако је судити по медијима, Рама више није коњ на којег се Запад клади, а у Вашингтону му, поред петоструког повећања приноса марихуане, сигурно броје и жестоке критике које је изрекао на рачун Доналда Трампа пре америчких председничких избора и подршку Хилари Клинтон.
Избори ће показати да ли ће Баша умети то да искористи и постане нови албански вођа.

Демостат.рс

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *