Доц. др Јелена Вукоичић: Исламски екстремизам на Балкану

Поделите:

Балканско полуострво, кроз већи део своје историје, било је поприште бројних политичких конфликата и оружаних сукоба, како локалних народа, тако и великих сила које су, због специфичне и значајне геостратешке позиције овог региона, желеле да овладају њиме. Данас, када се свет поново налази на прекретници захваљујући убрзаним променама равнотеже снага у међународним односима, Балкан је опет, као и много пута до садa, у врло деликатној безбедносној ситуацији, суочен са бројним изазовима који би могли да ескалирају и створе значајне проблеме у будућности. Један од тих изазова свакако представља  идеологија исламског екстремизма, односно исламизма, која стоји иза највећег савременог безбедносног изазова који потреса међународну заједницу – глобалног тероризма.

Исламизам, који заправо не представља ништа друго него исламску политичку теорију, на Балкану је присутан јако дуго, али се успостављање мреже радикалних исламиста и терориста углавном везује за распад СФРЈ и почетак рата у Босни и Херцеговини, када је у њу дошло више десетина хиљада муџахедина из Азије и Африке како би се борили у редовима тзв. армије БиХ у циљу стварања прве исламске државе у Европи. Логистика успостављена у периоду од 1992. до 1995. године временом се претворила у широку базу за ширење утицаја и спровођење геостратешких планова различитих исламских држава и група, од Саудијске Арабије, Ирана, Турске и неких других муслиманских земаља, до Ал Каиде, Исламске државе и још неких терористичких организација, којима је заједнички циљ радикализација и исламизација Босне и Херцеговине, Балкана, Европе и, на крају крајева, у складу са традиционалним исламским учењем, свих оних делова света који (још увек) нису постали муслимански. Рат у БиХ, према томе, представљао је „одскочну даску” за продор исламизма и тероризма на Балкан и овај феномен се у протекле две и по деценије етаблирао као једна од највећих безбедносних претњи, како на самом Балкану, тако и у Европи генерално, са територије балканских земаља.

На Балкану је створена велика база подршке симпатизера Исламске државе у којој је, према проценама неких аналитичара, и до 400.000 људи. Колико су исламисти „напредовали” у релативно кратком периоду може се видети ако се мало вратимо у ближу историју овог поднебља. На Балкану се, наиме, пре 50 година међу исламске екстремисте могло сврстати неколико стотина појединаца око Алије Изетбеговића, a данас у овом региону има неколико стотина хиљада људи који су прихватили идеолошки и политички програм Исламске државе. С обзиром на ове процене, није изненађујуће да резултати различитих истраживања показују да по глави становника највећи број добровољаца за Исламску државу и друге терористичке групе у Сирији и Ираку долази управо са простора БиХ, Косова и Албаније. Радикални режими, попут оног у Саудијској Арабији, инвестирали су милијарде долара на Балкану, финансирајући изградњу верских и културних објеката, исламистичке медије и пропаганду, као и спонзорисање едукације локалних клерика у блискоисточним школама у којима су усавршавали најекстремније интерпретације вере, па није случајност то што су вође вехабијског покрета у БиХ, од Неџада Балкана до Нусрета Имамовића, Мухамеда Порче и Билала Боснића, студирали у земљама попут Египта, Јордана, Сирије и Саудијске Арабије.

С обзиром на геостратешку позицију Балканског полуострва, значај успостављања јаке инфраструктуре од великог је значаја за ислaмске екстремисте који Балкан доживљавају као одскочну даску за остваривање вековног муслиманског сна – освајање Старог континента и његову потпуну исламизацију. Значајно присуство муслиманског становништва у Западној Европи, његов радикализам и неуспех интеграције већ увелико компликују политичку и безбедносну ситуацију у европским замљама којима прети опасност да, корак по корак, буду освојене изнутра, захваљујући високом природном прираштају и сталном досељавању муслимана. Са друге стране, нестабилан Балкан умногоме отежава и тако компликовану безбедносну ситуацију у Европи као целини. У сваком случају, будућност Старог континента пуна је неизвесности и изазова који ће само расти у годинама које долазе. Борба за будућност Европе, без икакве сумње, водиће се на више фронтова, између осталог и на Балкану, а исход те борбe зависиће и од способности балканских држава да се изборе са исламизмом на својим територијама.

Исламизам на Балкану – Фактори ризика

alep_1

Балканско полуострво традиционално представља, геостратешки и политички, најтруснији део Старог континента, регион познат по сукобљавању великих сила и локалних држава и народа. Безбедносни изазови са којима се Балкан суочава су бројни, а један од најзначајнијих, како је већ истакнуто, је свакако идеологија исламизма. Постоји више посебних, али међусобно зависних и повезаних разлога због којих је Балкан посебно „рањив” на исламистичку претњу:

  1. На Балканском полуострву живе бројне и компактне муслиманске заједнице, које у неким државама и регионима представљају апсолутну или релативну већину, а у највећем броју балканских земаља значајне мањине. Оваква ситуација, сасвим логично, погодује стварању логистичких база за деловање исламистичких организација које у верским објектима и различитим образовним и културним институцијама непрестано раде на привлачењу и регрутацији нових симпатизера и чланова.
  2. Балкан је, поред тога што је одувек био етнички и верски изузетно хетерогена целина, познат и по конфликтним односима локалних народа који су кроз историју много пута међусобно ратовали што је довело до дубоких међунационалних и међуверских подела, и етничких стереотипа и антагонизама који и даље оптерећују овај нестабилан регион. Последњи низ балканских ратова, оних који су пратили распад СФРЈ, обновио је старе и створио нове тињајуће конфликте и међусобно неповерење између различитих народа који деле територије, и имају бројна отворена питања између себе која не успевају да реше. Велики делом ови конфликти иду управо линијом поделе између муслиманских и немуслиманских заједница, што погодује јачању исламског екстремизма.
  3. Балканске државе, невезано за то да ли су чланице ЕУ и НАТО пакта, имају хроничан проблем слабих институција, високог нивоа корупције и организованог криминала. Ниједна земља балканског региона нема стабилан и јак политички систем у оквиру којег постоје институције способне да се супротставе озбиљним безбедносним изазовима као што су исламизам и тероризам. Додатни проблем представља чињеница да су територије најугроженије исламским екстремизмом, Босна и Херцеговина и Косово и Метохија, заправо класични протекторати којима, у великој мери, управља тзв. међународна заједница. Поред тога, и БиХ и КиМ познати су по хаотичном стању у оквиру политичких институција, изразито неефикасним правосудним системима и јако високим стопама криминала и корупције, чак и за балканске стандарде. Треба додати и то да посебан проблем представља амбивалентан и конфузан однос власти у Сарајеву и Приштини према исламским екстремистима. Када се ближе анализирају и изјаве и поступци федералних и косовских званичника, стиче се утисак да они у исламистима и не виде неку посебну претњу, већ их више доживљавају као већ доказане савезнике у континуираном конфликту са Србима.
  4. Терористичка база, успостављена након избијања рата у Босни и Херцеговини након потписивања Дејтонског споразума наставила је да се шири и јача, што представља континуиран процес. Наиме, након завршетка рата, на стотине муџахедина добило је држављанство БиХ и остало ту да живи, а донације богатих блискоисточних земаља које су, у великој мери, финансирале босански џихад, наставиле су да се сливају у темеље будуће „Исламске државе”, финансирајући изградње грандиозних џамија (иначе у потпуном раскораку са дотадашњом градитељском праксом балканских муслимана), исламских школа и културних центара, школовање локалних кадрова широм муслиманског света и друге врсте пропагирања вехабизма и јачања исламских темеља БиХ (између осталог и кроз финансијске инекције појединцима и породицама који су били спремни да прихвате „исламски коректан” начин живота). Прилив новца из блискоисточних земаља наставио се и кроз бројне инвестиције, најчешће у куповину (углавном српске) земље у Федерацији БиХ, и изградњу луксузних стамбених и пословних објеката. Тешко је наћи прецизне податке о томе шта и колико поседују Арапи у БиХ, али је сигурно да се њихова улагања мере стотинама милиона долара и да непрекидно расту, при томе јачајући и свеопшти утицај богатих блискоисточних инвеститора у сиромашној Босни и Херцеговини. Арапске инвестиције присутне су и у другим регијама Балканског полуострва, нарочито тамо где је сконцентрисано муслиманско становништво, мада постоји и тенденција ширења и на немуслиманске територије.
  5. Велики безбедносни изазов на Балкану, који потенцијално може да ескалира у будућности, а у директној је вези са исламизмом је мигрантска криза. Након што су неке државе Европске уније прошле године затвориле своје границе за мигранте из муслиманских земаља Блиског истока и Централне Азије, земље на тзв. Балканској рути, као што су Грчка, Македонија, Бугарска и Србија, нашле су се у великом проблему јер је, услед њихове неспособности да спрече илегалне преласке граница, дошло до гомилања миграната. Даљи пораст броја миграната, од којих је одређен број сасвим сигурно повезан са екстремним исламским структурама, могао би да допринесе усложњавању и тако сложене безбедносне ситуације на Балкану.

Наведени фактори указују на основне разлоге ширења исламизма у балканском региону. Досадашњи резултати балканских земаља у борби против екстремизма и тероризма углавном су разочаравајући, и државе у овом делу Европе су нажалост показале и показују и даље неспремност и неспособност да се изборе са растућом исламистичком претњом. Јачање институција би свакако био први корак ка успостављању ефективније борбе против ширења исламског екстремизма, али у ситуацији у којој, са једне стране, лоши међуетнички и међуверски односи, а са друге, интереси великих сила, спречавају стабилизацију безбедносних прилика, тешко је очекивати да ће политичке и правосудне институције у блиској будућности профункционисати и одлучније се суочити са безбедносним изазовима.

Балкан, Европа и будућност исламског екстремизма

isil-zastava

 

Проблем исламизма на Балкану нераскидиво је везан за деловање исламских екстремиста у читавој Европи. Балкан је, уосталом, због своје геостратешке позиције кроз историју представљао, а представља и данас „капију” Европе, чега су свесни и исламисти који своју базу на полуострву, између осталог, користе и за планирање акција на Старом континенту. Оно што је најзначајније јесте чињеница да ће будућност исламског екстремизма на Балкану несумњиво одлучујуће утицати на будућност овог феномена у другим деловима Европе и обрнуто. С обзиром на то да балканске државе у овом тренутку немају (а ни у ближој будућности вероватно неће имати) ресурсе и капацитет (а неке ни политичку виљу) да се одлучно супротставе овој безбедносној претњи, европски однос према исламском екстремизму ће ултимативно одредити и судбину Балкана. Другим речима, Балкан ће, када се ради о дометима идеологије исламизма и безбедносне претње тероризма, вероватно делити судбину других европских земаља.

Чињеница је да балканске државе досад нису показале довољно капацитета и озбиљности у суочавању са овим безбедносном изазовом и нема индиција да ће се та ситуација мењати у догледно време. Са друге стране, исламистичка мрежа на Балкану представља добро организовану парадржавну структуру која поседује људске ресурсе, финансијску моћ и стратешке циљеве, који од ње чине респектабилну безбедносну претњу која у будућности може да изазове озбиљне проблеме, не само у балканском региону, већ и у читавој Европи. Циљ исламских екстремиста на Балкану, уосталом, нераскидиво је повезан са њиховим стратешким циљевима усмереним ка Европи као целини. Балкански исламисти и терористи повезани су са сличним структурама у другим деловима Старог континента и њихови заједнички циљеви подразумевају исламизацију читаве Европе, на чему се већ увелико и ради различитим, мирним и насилним, средствима. Из овог разлога, борба против исламиста такође би, у идеалним условима, требало да буде заједничка, односно европска. У ситуацији у којој, међутим, Европску унију потресају њени многобројни проблеми, мало је вероватно да ће се она даље ширити на балканске земље, али и да ће, у својим оквирима, моћи да организује ефективнију борбу против тероризма. Како ће се проблеми ЕУ у будућности одржавати на Балкан и панисламизам у његовим оквирима, остаје да се види, али све што се дешавало досад, као и тренутна ситуација не дају превише разлога за оптимизам.

17103260_10156582380697524_3617655221180391988_n

Доц. др Јелена Вукоичић

 

ПАТРИОТ

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *