Др. Здравко Пено реаговао поводом апела професора Богословског Факултета у Београду о еволуцији

Поделите:

Теорија еволуције један од стубова идеологије марксизма-лењинизма

Валидно је учење светог Максима исповедника а не неког другог Максима

Поводом „Јавног апела“ наставника и сарадника ПБФ у Београду, у вези са „Петицијом за ревизију изучавања теорије еволуције“, осећам потребу да, као наставник догматике и етике, верујућим и свим људима добре воље, изнесем следеће мишљење:

 

1. Подсећање потписника Апела да ниједна од институција којима је Петиција упућена „немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше ʻревизијуʼ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима“, представља криво тумачење тог документа. Потписници траже, преко институција које то могу покренути, отпочињање процеса преиспитивања теорије која има научне недостатке, али која за сваког од потписника, свакако и за све верујуће људе, али и неке неверујуће, представља атак на „здраву памет“ и вређање интегритета људске личности. Дакле, реч је о потреби ревизије једне теорије која не говори о далеким галаксијама, него о настанку човека и људском идентитету. За разлику од многих других, ова научна теорија није донела благодети људском роду, а породила је и дру­штве­ни дар­ви­ни­зам, чији је поборник, Хер­берт Спен­сер, настојао да прин­ци­пе при­род­не се­лек­ци­је и пра­во ја­чег на пре­жи­вља­ва­ње при­ме­ни на чо­ве­ка као дру­штве­но би­ће. Треба ли подсећати да је теорија еволуције била и један од стубова идеологије марксизма-лењинизма?

2. Потписници Апела сматрају да иницијативе за ревизије „не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања“. За очекивати је да они сами, као опоненти, у најмању руку, имају статус експерата из биологије, а не да себе граде већим стручњацима од свих професора и доктора медицинских наука међу потписницима Петиције.

3. Очекивало би се од теолога-научника да владају основним логичким правилима (тим пре што у својим редовима имају једног нетеолога-философа), јер само на основу речи „сходно претходно реченом“, на почетку 3. тачке њиховог Апела, није могуће извести никакав ваљани закључак, поготово не онај који гласи: „Сматрамо да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције или да барем буде представљено као њена једнако плаузибилна алтернатива“. Овакав закључак би потписници Апела, као нестручњаци из дате области, могли извући само на основу премисе да не постоји ниједна друга теорија о стварању. Тврдити да је теорија еволуције једина веродостојна то могу само научници у тој области, а потписници Апела то нису. Овом тврдњом они губе статус очекиване неутралности и лаичке суздржаности, будући да наступају као мериторне личности у области коју не познају. И док потписнике Иницијативе, позивају, не без цинизма, да „приљежним научним радом, на основу мноштва ʻдоказаʼ које су навели на две штампане стране“, постулирају нову теорију, они сами не морају никакав труд да уложе, јер Дарвину верују безусловно (можда и више него што је Дарвин веровао себи!). „Заобилазнице и пречице“ у закључивању не важе за друге, већ само за њих.

4. Ниједан православни теолог, најдубље разлоге свог идентитета не налази у науци, већ у библијској вери, те је стога излишно наглашавати „став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква ʻбиблијска теорија стварањаʼ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције“. За хришћане уопште, тим пре за теологе, од велике важности је да ли је нека теорија о стварању супротстављена или не библијским истинама вере. Није потребно да неко буде научни експерт, па да зна да Дарвинова теорија еволуције говори о развоју врста другачије од Библије, чак насупрот њој. Раз­вој ство­ре­ног све­та у скла­ду с Бо­жи­јим пла­ном је јед­но, а на­уч­на те­о­ри­ја о раз­во­ју сло­же­них ор­га­ни­за­ма од јед­ног или не­ко­ли­ко при­ми­тив­них ор­га­ни­за­ма и о пре­тва­ра­њу јед­не вр­сте у дру­гу, је­сте не­што са­свим дру­го. У књизи Постања стоји да је Бог створио свет по његовим врстама (1. Мојс. 1, 11–12). Према учењу св. Максима Исповедника, сходно Божијој вољи, која је истоветна са логосима бића, свет постоји од почетка по врстама, јер ло­го­си бића се огле­да­ју „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“, а тој вољи служе и природни закони који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“. Циљ држања природних закона јесте да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“. Дакле, валидно је учење светог, а не неког другог Максима, тако да пре сврставања неког у присталице „идеологије америчког креационизма“, треба дати ваљано тумачење оних места Светог Писма на која се креационисти позивају. И нипошто не треба, супротно логици, изводити закључак да бити против теорије еволуције значи бити поборник теорије креационизма, како се хоће у Апелу, у црно-белом светлу, представити свака друга алтернатива. Боље је бити без икакве теорије, него са лошим алтернативама.

5. Односи између теологије и науке не морају бити постављени по принципу или једно или друго, али када је реч о теорији еволуције, није тачно да „вера у тројичног Бога који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Научник Стивен Џеј Гулд је исправно тврдио да се наука ба­ви ем­пи­риј­ском ствар­но­шћу, док се те­о­ло­ги­ја ба­ви пи­та­њи­ма сми­сла све­га. За­то је Гулд утвр­дио да су на­у­ка и те­о­ло­ги­ја тзв. не­пре­кла­па­ју­ће обла­сти (енгл. NO­MA – no­no­ver­lap­ping ma­gi­ste­ria). Ова­кав Гул­дов став, иако про­ис­те­као из же­ље да се су­прот­ста­ви псе­у­до­на­уч­ној те­о­ри­ји о не­при­хва­та­њу те­о­ло­ги­је, мо­гао је од­ве­сти у крај­ност пот­пу­ног за­тва­ра­ња на­у­ке и те­о­ло­ги­је у њи­хо­ве окви­ре. Раз­у­мев­ши опа­сност ста­ва о не­пре­кла­па­њу те­о­ло­ги­је и на­у­ке, Алистер Мекгрет, такође научник, изнео је став да су те­о­ло­ги­ја и на­у­ка де­ли­мич­но пре­кла­па­ју­ће обла­сти (PO­MA – partly over­lap­ping ma­gi­ste­ria). Мек­грет је свакако имао у виду да Бог ни­је, ни­ти мо­же би­ти пред­мет кон­ку­рен­ци­је на­уч­ног об­ја­шње­ња и да те­о­ло­ги­ја ни­је кон­ку­рент на­у­ке, те да на­у­ка и те­о­ло­ги­ја има­ју мо­гућ­ност ме­ђу­соб­не са­рад­ње (енгл. cros­so­ver fer­ti­li­zing, до­слов­но ме­ђу­соб­не оплод­ње) у ко­јој и јед­на и дру­га мо­гу да на­у­че из тог од­но­са, указујући притом на опасност схватања науке као иде­о­ло­ги­је.

6. Давно је превазиђен римокатолички схоластички модел сходно којем је философија, са њом и наука, била слушкиња теологије (ancilla theologiae). Једнако је неприхватљив и други однос у којем теологија треба да буде подређена науци и то не због тога што теологија нема своју методологију, већ због тога што постоје теолози који не налазе свој идентитет у богословљу и дају превагу науци, без обзира на садржај који она нуди. Зато је, у најмању руку, зачуђујуће заузимање потписника Апела за крајње по­ни­жа­ва­ју­ћу Дарвинову ан­тро­по­ло­ги­ју. Подржавати Дарвинову теорију о заједничком претку човека и мајмуна и, у исто време, предавати библијску повест о стварању Адама по икони и подобију Божијем, потпуно је неспојиво. Одбацивање сцијентизма, као религијске алтернативе хришћанском учењу о Богу, још увек не значи да су односи између науке и теологије добро постављени. Веронаука је, због погрешног односа према вери оних који су је предавали, од првог наставног предмета, почетком прошлог века, стигла у наше време на последње место, а у време неприкосновеног двовлашћа Маркса и Дарвина, била је потпуно избачена из школског система. Превасходно због оних који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли (2. Тим. 3, 5) запали смо као народ у духовно мртвило и безнађе из кога се тешко излази. Апел наставника и сарадника ПБФ у Београду никако не помаже буђењу из духовне обамрлости, већ представља још једну неочекивану и ничим изазвану инјекцију наркозе племену које „мртвим сном спава“.

7. Свакако да је тачно да су програми из веронауке и биологије у конфликту, превасходно због теорије еволуције, као што је тачно и да су потписници Апела у сукобу са библијском вером и богословљем отаца Цркве, будући да се залажу за ту теорију. Никакво оправдање попут „за науку ради науке“, бар за њих не важи, јер би требало да су се „посветили“ богословљу. Или овим апелом јавно исповедају лични промашај у професионалном определењу?

На крају, недопустиво је изједначавање догме и идеологије. Потписници Апела би требало да разумеју људе из света који то не знају, будући да је реч догма злоупотребљавана у комунистичком систему и у политичкој свакодневници, пошто јој је додељен готово искључиво негативан предзнак. Догма је управо супротност идеологији (што нажалост не зна чак ни потписник Апела који се бави догматиком), јер се она ником не намеће силом „одозго“, него се, будући да је основ живота у Истини и извире из светотајинског живота и подвига, потврђује свенародним „Амин“.

Из свега реченог недвосмислено следи да треба подржати Иницијативу, а Апел против ње треба сматрати озбиљним промашајем, аутодеструктивним и погубним, нарочито за оне који нису довољно утврђени у вери. У Светом Писму се налазе и ове речи: саблазни морају доћи, али тешко човјеку кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7).

У Београду, 19. маја 2017. године     

                                

 Др Здравко Пено

Zdravko Peno
редовни професор Богословског факултета
„Свети Василије Острошки“
Универзитета у Источном Сарајеву

Геополитика.рс

Поделите:
10 replies
  1. Gladijator
    Gladijator says:

    Проблем неких професора на ПБФ-у и јесте што себе виде искључиво као научнике. А, и да је тако, намеће се питање како десетине доктора медецинских наука нису компетентни за мајмунологију, а, ето, они, богослови, јесу.

    Суштина је у, како је Жељко рекао, „шлихтању“ српској (надри)елити.

    Друга, јако битна ствар – хришћанство је Христово знање, није никаква теорија, о тајнама бића, животу и смрти, дакле, као таква, откровењска наука. Христос нам је открио све потребно за спасење. Православно Предње није ни у каквом дефициту. Сад, неке ствари се откривају само кроз ПОДВИГ и БЛАГОДАТНО, а не читајући књижурине и „сјецкајући жабу“. Није потребно бити Анштајн да се зна да, хипотетички, када би нам наука доказала и објаснила сваки и најситнији процес то уопште не би утицало на наше спасење. Утицало би на наш комформизам, као што и утиче.

    Владика Максим је(ли?) експерт за све, од саборности до мајмунологије, и као такав најпозванији да говори и о теорији еволуције и о икономији Руске Православне Цркве. Све зна осим, изгледа, оне српке пословице „да се и међу говедима зна старији“.

    Хришћанство није ствар права него Истине, а ако си и у праву, треба одмјерити када, шта, како и коме рећи. Тако олако узимати у уста поступке поглавара најмногољудније помјесне цркве,иза којег је сто милона људи и милиони новомученика страдалих у друштвеном систему који је изникао на темељима дарвинизма. Без сагласности свог Сабора (а позивати се на саборност, и то чинити „шлихтајући се“ неким полу-таблолоидима); говорити то „у своје има“ у најмању руку је чудно. Како владика и професор који образује будуће свештенике и владике може да чини тако важне ствари не „у име Оца и Сина и Светог Духа“, у Које име је хиротонисан, не у име Богословског факултета, и не у име своје помесне цркве – баш нека чудна слобода.

    И фашизам и комунизам, два зла изникла из једне болесне теорије, сударена, два зла духа која су обузела немчки и руски народ, супроставила их, од првог зла однела су ДВАДЕСЕТШЕСТ МИЛОНА живота, а од другог комунистичког зла сам Бог зна колико милиона Новомученика.

    А гдје је „печат“, ааа? Гдје је ту саборност? Ко ће да каже „амин“? Издледа „круг двојке“.

    Одговори
  2. Драган
    Драган says:

    Eпископ Максим Васиљевић:
    “Помислим одмах на Св. Григорија Богослова из IV века, који је био
    теолог, научник и епископ, и који је човека назвао „животиња у процесу
    обожења“ (изворно: ζῷον θεούμενον)“

    Животиња не може бити у процесу обожења јер не подлеже греху – нема
    у себи Боголику душу!
    Животоње живе по инстикту, нагону , а човек по сили слободне воље
    /коју животиње немају/, јер је то једна од особина Боголикости човечије
    душе, поред умне и осећајне силе.
    Може то бити слично, али никако и подударно.
    Разлика између подудраног и сличног је у математици као разлика
    између Неба и Земље!
    Уосталом, шта у вези са тим рећи за Господа Исуса Христа – Бого-Човека,
    у смислу горе цитираног: „животиња у процесу обожења“?!
    Може се и за мајмуна рећи, исто тако: да је “ЖИВОТИЊА У ПРОЦЕСУ
    ОЧОВЕЧЕЊА“, будући да је биолошки најсличнији човеку.
    Али, рекосмо да су подударно и слично у математици различити као
    Небо и Змеља.
    Ако је математика – “КРАЉИЦА НАУКЕ“ – кључ за све остале науке,
    онда се то не може рећи а ни прихватити – да је мајмун “ЖИВОТИЊА
    У ПРОЦЕСУ ОЧОВЕЧЕЊА“.
    Можда на овако погрешан закључак наводи необорива “чињеница“
    да мајмуни једу радо банане као и човек, па се банана појаљује као
    та недостајућа -“ПАЛЕОНТОЛОШКА/ФОСИЛНА КАРИКА” у еволуцији
    Човека од мајмуна.
    Вероватно да се због тога деци, кроз цртане филмове, намеће
    “БАНАНАМЕН“!
    Можда и наш млади епископ, велике нaучености, себе топло препоручује
    за будућег патријарха, па тврди то што тврди?!
    Надајмо се, да ће га та “еволутивна фаза“ у његовом сазревању, када
    буде много тога умео, много више умео и својим умећем Боголиког
    живљења надмашио своје теолошко знање, вратити на прави пут –
    ПУТ ВЕРЕ СВЕТИХ ОТАЦА!
    Када епископ Максим Васиљевић буде видео сопствена леђа /и то
    експериментално доказао/, и успео да у одразу свог лика/лица у
    огледлу фотографише сопствену памет и приложи је на увид својој
    пастви, онда му се може поверовати у оно о чему и како “беседи“!
    Многи Свети Оци су били јуродиви Христа ради, а млади епископ
    је решио да буде – “јуродиви науке ради“?!
    Епископу не треба ништа замерити, већ се за њега треба молити, и
    клoнити га се док се не врати на пут Светих Отаца!
    А да ли ће се и када повратити, то једино зна само Господ Бог!

    Драган Славнић

    Одговори
    • Раб
      Раб says:

      „Надајмо се, да ће га та “еволутивна фаза“ у његовом сазревању, када
      буде много тога умео, много више умео и својим умећем Боголиког
      живљења надмашио своје теолошко знање, вратити на прави пут –
      ПУТ ВЕРЕ СВЕТИХ ОТАЦА!“
      Драгане, свети Григорије Богослов кога побијате је свети отац.

      Одговори
      • Драган
        Драган says:

        Епископ Максим Васиљевић није Свети Григорије Богослов!
        Ако и када буде достигао Његово живљење, онда га може цитирати и
        тумачити.
        У сваком случају, учење Светог Григорија Богослова са не може повезивати
        са Дарвиновом теоријом о еволуцији, нити може бити основ за њено
        научно/научничко тумачење и доказивање!

        Драган Славнић

        Одговори
  3. Gladijator
    Gladijator says:

    „Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.“

    И опет: „Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом…“

    Значи да је било постројавања….било како било проф. Пено, пријатноизнендађујуће, је осветлао образ и веру!

    Одговори
    • avamaks
      avamaks says:

      Текст је написан под емоционалним набојем. Не одликује се научним излагањем става и уважавањем некога ко има другачије виђење ствари. Текст више личи на изношење суда, већ на научну аргументацију става који се излаже. Што се тиче „идентитета“ човјека као иконе Божије, он није заснован на биолошкој ипостаси, већ на јединственом стваралачком чину по образу и подобију. Игнорисати научне чињенце из области биологије и палеонтологије није у духу ни једне науке, па ни Теологије (у саставу Универзитета) не значи бити бранилац вјере. Потписници петтиције нису угрозили исповједање вјере. Можда су наше представе о Теорији еволуције штуре и припадамо генерацијама које су идеолошки заплашене поменуте теорије. Основно начело, да је Бог Творац свега видљивог и невидљиво није нарушено у петицији. Ко је без гријеха и о коме нису расправљали пред Сабором, нека први баци камен на њих.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *