Милош Дојчиновић: Плаше нас Великом Албанијом и притискају санкцијама према Русији

Поделите:

 

У јеку дешавања око терористичких напада у Манчестеру и бројних других напада , са којима су се Европске метрополе суочиле претходних година, Србија и самопроглашено Косово су територије у којима Међународна заједница не потеже питање Исламског фундаментализма.

Помисао да је запаљива реторика Јонуза Муслија, продукт незадовољства због занемаривања ,,права националних мањина“ на југоистоку Србије, треба је оповргнути дешавањима и околностима у бившој Југославији са краја осамдесетих и почетком деведесетих година претходног столећа.

Тада је главна улога припала Ибрахиму Ругови, који ју је вансеријски одиграо. Рукововодећи својом делегацијом, издејствовао је Уставну декларацију, којом је тадашња Косово и Метохија проглашена за наводну републику.

Сада након скоро три деценије од ратних сукоба у региону, слична улога је намењена другоме, у циљу дестабилизације ионако лако запаљивог региона.

Председник ,,Националног савета Албанаца“ се домогао те (не)части да постане лауреат национал-шовинистичке идеје ,,Великоалбанске“ идеологије“, те њеног пропагариња које претендује да отцепи југоисточне делове наше отаџбине, односно прецизније, Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Администрације западних земаља немају превише толеранције и стрпљења према Руској политици у Украјини и Сирији, посебице према оним државама које на ту политику гледају благонаклоно и дипломатски. Србија је свакако једна од њих, иако заузима неутралан став по том питању пред страним посматрачима и тиме промишљено добија на времену.

Шеф НАТО, Јенс Столтенберг је јасно назначио циљ атлантистичке машинерије, а то јесте суочавање са Русијом и Исламском државом на југу и истоку НАТО простора.

На оловном путу ка том циљу, стоји и самопроглашено Косово и њени представници који су у отвореном дослуху са Тираном. На тај начин је успостављено координисано деловање Албанских политичара из Прешева, Приштине и Тиране.

Албански политичари у овим потезима имају и логистичку помоћ Западне провинијенције, која такву политичку спрегу посматра као начин да се у што већој мери неутралише наше пријатељство са Русијом и смањи њен утицај на Балканском полуострву.

Раније је Запад отворено помагао клерикализам ради нестанка комунистичког поретка у Источној Европи као и у циљу разбијања Совјетског савеза. Сада на сличан начин кокетира са ратном и националистичком реториком на Балкану.

Наиме, махање измишљеном геополитичком мапом ,,Велике Албаније“ представља баук за Србију, ако којим случајем, не поклекне пред уценама Брисела по питању њеног односа према Руској федерацији.

Један од доприноса распиривања Великоалбанског национализма, јесте и преседан Франсуског правосуђа које је ослободило Рамуша Харадинаја. Бившег вођу терористичке организације ОВК, коме су у оптужници на терет стављани најтежи ратни злочини над српским цивилима, 1998. И 1999. године.


Ако се сконцентришемо на Прешевску област, не требамо бити превише оптимистични, да којим случајем одбрана нашег уставног поретка не би призвала инострану војну интервенцију.

Уколико би наша власт према споменутој Муслиовој ратној реторици , предузела адекватне кривично-правне мере, које би иначе предузеле све државе Западне Европе, када би биле суочене са једним таквим отвореним промовисањем сепаратизма унутар њихових државно-административним границама, бојим се да Међународна заједница не би гледала наклоно на такав један сасвим легитимни акт.

Са друге стране, улазак Црне Горе у НАТО, представља својеврсни ураган у леђа, замишљеној идеји ,,сједињених албанских држава“. При том треба узети и обзир, положај Срба у Црној Гори који није на завидном нивоу. Црна Гора и самопроглашено Косово су постала НАТО одмаралишта и сателити, чији је ракетни систем окренут ка Москви.

Поводом тога, Србија  не треба никако да испуни априори захтев Брисела који се огледа у увођењу санкција Русији. Требамо учити на грешкама претходне власти, која је увела санкције Белорусији, држави која нам је послала војну помоћ током НАТО интервенције на нашу земљу.

Србија у оваквим опасним спољно-политичким приликама треба да води рационалну политику која би се огледала пре свега у јачању војних односа са Руском Федерацијом.

Треба да појача утилитаризам и дисциплину у својим војним редовима ради заштите свог територијалног интегритета.

Уколико би којим случајем, према речима Харадинаја дошло до војне агресије на југоистоку Србије.

Милош Дојчиновић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *